Samo 77 dana nakon što je 15 ljudi izgubilo živote pod srušenom nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu, dva puta svečano otvaranom, iako nikada nije dobila upotrebnu dozvolu, vlast u Srbiji otišla je korak dalje. Vlada je Skupštini 17. januara dostavila izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
Čim ih vladajuća većina usvoji, svi objekti koji budu izgrađeni za mali Ekspo moći će odmah, doduše „privremeno“, da se koriste i bez upotrebne dozvole. Bar dve godine nakon što se okonča „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“, što je, kakve li ironije, zvanični naziv specijalizovane izložbe u Beogradu. Nevolja je što u Srbiji najduže traju baš „privremena“ rešenja, pa nije do kraja isključeno da će neke od zgrada, namenjenih Ekspu, uključujući i nacionalni stadion, i po isteku tog roka nastaviti još neko vreme da se koriste bez neophodnih dozvola, koje predstavljaju svojevrsni „pečat“ države da je sve urađeno po propisima i važećim standardima i da su ti objekti sigurni. U suprotnom bi trebalo da bar skrenu pažnju posetiocima da u njih ulaze na sopstvenu odgovornost i da im niko od nadležnih državnih organa ne garantuje bezbednost.
Sve želje sa Andrićevog venca u Nemanjinoj 11 ekspresno se pretaču u nove zakone
Za razliku od svih ostalih, objekti za Ekspo moći će „privremeno da se puštaju u rad i koriste u trajanju od 24 meseca“, čim im komisija za tehnički pregled ili firma kojoj je poveren tehnički pregled izda pozitivan izveštaj da su ispunjeni uslovi za „privremeno korišćenje“. Uz to, na zahtev investitora, a to je država, rešenja o građevinskoj dozvoli moći će da se izdaju za svaku fazu posebno, a i te faze definisaće opet investitor, odnosno država.
Krivičnom prijavom oštećenih kupaca stanova protiv Građevinske direkcije Srbije obuhvaćen je i njen bivši direktor Nebojša Šurlan, koji je uhapšen krajem novembra kao bivši v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije, zbog rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu
Biće da je muka naterala Vladu da skrati proceduru zbog straha da neki objekti možda neće biti završeni na vreme, do decembra 2026. Uprkos tome što predsednik Aleksandar Vučić, koji svaki čas obilazi gradilište u Surčinu, tvrdi da sve ide po planu. Poslednji put obišao ga je prošle subote, samo dan posle mitinga u Jagodini i rekao da „ovo ide ispred roka“, a odmah, u istoj rečenici poručio: „moraćemo da ubrzamo (radove), stadion ćemo morati da nadoknadimo tokom letnjih meseci.“
Ekspo nije zaobišao ni u ponedeljak, kada se naciji obratio u društvu sada već bivšeg premijera Miloša Vučevića i predsednice parlamenta Ane Brnabić. „Prvi decembar 2026. je za nas datum svih datuma, do tada moramo sve da završimo. Ekspo je moj san, moj život“, rekao je Vučić, jasno dajući do znanja svima šta mu je prioritet svih prioriteta.
Ne tako davno, pre samo mesec dana, javno se požalio da posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, „niko ne želi ništa da potpiše“ i da niko „ne može da dobije potpis nijednog državnog organa ni za šta“. Ta poruka sa Andrićevog venca za samo tri sedmice u Nemanjinoj 11 pretočena je u zakon. A da bi bila sigurna da niko više neće „zakerati“ i insistirati na predviđenim procedurama, Vlada je novim predlogom zakonskih rešenja sama sebe ovlastila da „bliže uređuje uslove, način i postupak za privremeno korišćenje, odnosno puštanje u rad objekata“ za Ekspo. Konačno, nova pravila, čim budu usvojena, važiće i za radove započete po još važećem zakonu.
Ako nema upotrebne dozvole, onda nema ni odgovornosti ako stvari krenu po zlu
Upotrebna dozvola u suštini predstavlja potvrdu nadležnog organa da se neki objekat može smatrati bezbednim i podobnim za upotrebu, objašnjava Mirko Popović, programski direktor RERI-ja. Ukoliko, pak, niko od nadležnih organa ne proverava tehničku dokumentaciju i ne garantuje da je objekat podoban za upotrebu, onda niko ne preuzima ni odgovornost ako se ispostavi da objekat nije bezbedan, konstatuje Popović i naglašava da bezbednost objekata koji se grade za Ekspo ima poseban značaj, jer se najavljuje oko 3,5 miliona posetilaca izložbe. Jedino pravo rešenje je da se sporne zakonske izmene, o kojima javnost nije adekvatno bila obaveštena, odmah povuku iz skupštinske procedure, zaključuje Popović.
Upotrebna dozvola je potvrda nadležnog organa da se neki objekat može smatrati bezbednim. Ako niko ne proverava dokumentaciju i ne garantuje da je objekat podoban za upotrebu, onda niko ne preuzima ni odgovornost ako se ispostavi da on nije bezbedan
Mirko Popović
S druge strane, da je vlastima brzina važnija od bezbednosti svedoči i još jedna novina, po kojoj će objekti za Ekspo moći da se grade i bez procene uticaja na životnu sredinu, jer se „saglasnost nadležnog organa na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu dostavlja uz zahtev za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli“. Niko, naravno, nije našao za shodno da objasni šta će se desiti ako se naknadno ispostavi da neki od sagrađenih objekata, koji će „privremeno“ moći da se koriste i bez upotrebne dozvole, negativno utiče na životnu sredinu. Hoće li, možda, zbog toga morati da se ruši? Ili već imaju unapred i na to spreman odgovor – pa šta?
„Studija o proceni uticaja na životnu sredinu koju je investitor izradio, sama po sebi ne znači ništa bez saglasnosti organa nadležnog za poslove životne sredine, koju je neophodno pribaviti pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Naknadno pribavljanje te saglasnosti, kada je objekat već izgrađen, apsolutno je besmisleno“, kategoričan je Mirko Popović. Jeste zvanični naziv Ekspa „Igra(j) za čovečanstvo“, ali vlast ne bi smela da se igra bezbednošću i zdravljem ljudi, poručuje programski direktor RERI-ja.
Vlast ne poštuje ni zakone koje je sama donela
Ni tu, međutim, nije kraj. Novim rešenjima država sama sebi kao investitoru daje mogućnost da privatnim firmama, koje sama odabere, može na ugovoreno vreme poveriti upravljanje nekim od objekata budućeg kompleksa, s tim što će ona moći sama da ih koristi ili ih izdaje dalje u zakup. Pri tome se kao jedna od mogućnosti pominje i „davanje u zakup neposrednom pogodbom ispod tržišne vrednosti“. Sa ovakvom odredbom teško će biti odagnati sumnje poslovično sumnjičave javnosti da je i skrojena da olakša moguće koruptivne dilove sa privilegovanim pojedincima i firmama.
Šta će se desiti ako se naknadno ispostavi da neki od sagrađenih objekata, koji će „privremeno“ moći da se koriste i bez upotrebne dozvole, negativno utiče na životnu sredinu? Hoće li, možda, zbog toga morati da se ruši? Ili već imaju unapred i na to spreman odgovor – pa šta
Predložene izmene Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027. još su problematičnije ako se ima u vidu da je vlast omogućila korišćenje Železničke stanice u Novom Sadu, iako je po još važećim propisima državno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije, kao investitor, moralo posle njene rekonstrukcije da traži i dobije upotrebnu dozvolu, pre nego što se omogući građanima da je koriste.
Zakon o planiranju i izgradnji, doduše, omogućava i izdavanja privremene upotrebne dozvole, ali je Insajder prvi, početkom novembra, objavio da Infrastruktura železnice nije obezbedila ni tu privremenu upotrebnu dozvolu. Nedugo potom, Forbs Srbija otkrio je da upotrebnu dozvolu nema ni nova zgrada beogradske Železničke stanice u Prokopu, iako je nju zvanično, 20. oktobra 2023, pred vanredne parlamentarne izbore u decembru te godine, otvorio nosilac izborne liste SNS-a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tek 15 meseci kasnije, 20. januara ove godine, Infrastruktura železnice podnela je novi zahtev za izdavanje upotrebe dozvole za staničnu zgradu u Prokopu. Prethodni zahtev iz oktobra 2024. Ministarstvo građevinarstva odbacilo je kao „nepotpun“.
Skupo plaćena cena poverenja u državu kao investitora
Koliko je država odgovoran investitor i koliko vodi računa o važećim zakonima i standardima gradnje, na svojoj koži osetile su desetine stanovnika pet lamela u Vojvode Vlahovića 53 u beogradskom naselju Veliki Mokri Lug. Njima je Građevinska direkcija Srbije, u vlasništvu države, prodala stanove u zgradama koje klize i u kojima, zbog mogućeg rušenja, niko ne bi smeo ni da boravi. A većina stanara, od kojih su mnogi stanove kupili na kredit, prinuđena je da rizikuje, u nadi da im se popucali zidovi jednog dana neće sručiti na glavu.
Njihova agonija traje duže od decenije, jer su im stanovi predati još u julu 2012, a veoma brzo su se uverili da su, verujući da ih država neće prevariti, kupili zapravo „mačku u džaku“. U trenutku kupovine, naime, nisu znali za brojne skrivene nedostatke, koji će im vrlo brzo zagorčati život, jer su već posle nekoliko meseci njihove zgrade počele da tonu, zidovi u stanovima da pucaju, vrata i prozori da se zaglavljuju, jer su se neke zgrade nakrivile, pa je i nameštaj počeo da im se „šeta“, što su potvrdili i nalazi veštaka Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu.
Posebno su kivni što ih nije „nasamario“ neki privatnik, dobitnik tranzicije, jer je u ovom slučaju investitor bila država, odnosno njena Direkcija, koju su u međuvremenu tužili, zahtevajući da im obezbedi stanove iste kvadrature na drugoj lokaciji ili da im bar vrati pare. Taj spor još nije okončan, iako je Viši sud u Beogradu još pre tri i po godine, u junu 2021. privremenom presudom raskinuo kupoprodajne ugovore svih vlasnika stanova koji su tužili Direkciju, a njoj naložio da o svom trošku angažuje ovlašćenog projektanta da izradi projekat sanacije i da na osnovu njega otkloni sve nedostatke na tih pet lamela.
Spor građana sa Građevinskom direkcijom Srbije još nije okončan, iako je Viši sud u Beogradu još u junu 2021. privremenom presudom raskinuo kupoprodajne ugovore vlasnika stanova koji su tužili Direkciju, a njoj naložio da o svom trošku sanira i otkloni brojne nedostatke
Posebno je za ovu priču bitno da se u toj presudi Višeg suda navodi da su čelni ljudi u Direkciji znali za sve uočene manjkavosti i nedostatke, pa i da zgrade tonu i pre nego što su te stanove prodali. Pri tome se precizira da su ti „nedostaci ogledaju u tome što objekat u kome su stanovi tone (i to svih pet lamela neravnomerno), što predstavlja poseban problem i opasnost, iz razloga što su u svim lamelama međusobno povezane gasne instalacije, što dalje može dovesti i do eksplozije gasa i nezamislivih posledica“. Upravo zbog toga već u aprilu 2013. prekinuto je snabdevanje gasom svih pet lamela, čime je stanarima isključeno i grejanje, a tokom suđenja ustanovljeno je da ih je Direkcija, kao investitor, nelegalno priključila i na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, jer legalnim putem nikada ne bi ni mogli dobiti sve dozvole za to.
Nebojša Šurlan i njegova posla
Zbog toga se u krivičnoj prijavi, koju su protiv 14 lica Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneli oštećeni kupci stanova još u maju 2015, na prva dva mesta nalaze Dragan Grujić, koji je bio direktor Direkcije do septembra 2012, kada ga je na tom mestu nasledio Nebojša Šurlan, koji je u novembru 2024. uhapšen, ali kao bivši v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije, zbog rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Pola godine ranije Šurlan je bio prinuđen da podnese ostavku na mesto direktora Infrastrukture železnice, nakon što je Radar ekskluzivno objavio audio-snimke njegovih razgovora sa šefom kabineta tadašnje premijerke Ane Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim, u kojima su pominjali i Vučića. U međuvremenu produžen mu je pritvor, jer ga optužnica Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu tereti za krivično delo protiv opšte sigurnosti, tako da sigurno ima prečih briga od tužbe oštećenih stanara iz Velikog Mokrog Luga, čiji zgrade tonu.
Mnogo boljeg kvaliteta, po svemu sudeći, bila su četiri lokala u naselju Stepa Stepanović, koje je Direkcija sagradila 2017, a Šurlan ih je, kao direktor tog državnog preduzeća, prodao rođenom ocu Vladimiru, tačnije njegovoj privatnoj firmi Krez. Pre toga joj je na 10 godina, naravno bez kamate, Direkcija odobrila pozajmicu, za koju je osim njega garantovala i njegova supruga Tijana Šurlan, sudija Ustavnog suda Srbije, koja je u aprilu 2016. bila odbornički kandidat SNS-a na Vračaru, u vrhu liste, odmah iza Nikole Selakovića i Marka Đurića.
Koliko su Šurlani bili „vidoviti“ svedoči podatak da su firmu osnovali 22. novembra 2017. za upravljanje i iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina, a posle samo mesec dana, 26. decembra Krez je od Direkcije kupio četiri lokala za 205.293 evra. Od tada je za njih nastupilo zlatno doba, jer je Krez od 2020. do 2023. prihode uvećao 15 puta, sa 7,3 na 109 miliona, a neto dobit čak 43 puta, sa dva na 86,2 miliona dinara. Firma je samo u jednoj godini ostvarila profit od 736.000 evra, 3,6 puta veći od cene za koju je od državne Direkcije pazarila četiri lokala.
Kao direktor Direkcije Šurlan je tek osnovanoj firmi Krez rođenog oca prodao četiri lokala u Beogradu. Pet nedelja pre 1. novembra junior je zamenio seniora na mestu direktora, ali su zbog njegovog hapšenja 17. januara unutar familije morali da obave još jednu malu rokadu
Samo pet nedelja pre pada nadstrešnice, 27. septembra 2024. Šurlan junior upisao se u APR kao zakonski zastupnik i na mestu direktora Kreza zamenio oca Vladimira i operativno, bez skrivanja u senci, počeo da upravlja tom porodičnom firmom. No, nedugo nakon toga uhapšen je zbog pada nadstrešnice, pa je ovih dana, 17. januara u APR-u obavljena još jedna mala rokada, tako da je tata Šurlan ponovo postao formalni direktor Kreza. A kako sada stoje stvari tako će i ostati, bar još neko vreme.
