Na sve naše nesreće izazvane koruptivnim vođenjem države, u noći između 19. i 20. januara desila se još jedna: u požaru u Domu za stare „Ivanović“ u Velikom Borku, u opštini Barajevo, poginulo je osam osoba i sedam povređeno, dok je 13 lica evakuisano. Povređeni su medicinski zbrinuti. Preživele štićenike preuzeli su gerontološki i nadležni centri za socijalni rad, kao i srodnici.
Još pre no što je policija izvršila uviđaj, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović izjavio je da postoje indicije da je paljevinu podmetnuo jedan „psihički oboleo“ korisnik, koji je u požaru i stradao. Starović je kao iz topa ispalio i da je privatna ustanova za smeštaj starih lica „imala urednu dozvolu za rad, kao i sve potrebne protivpožarne uslove“.
Ubrzo zatim procurila je vest da je račun „Ivanovića“ od 2020. u blokadi, zbog prinudne naplate dugova koji do danas iznose gotovo 100.000 evra. Ovo vlastima ipak nije smetalo da Domu obnove licencu godinu i po dana nakon što je račun blokiran. Blokada opet znači da Dom nije funkcionisao u legalnim novčanim tokovima, već se snalazio preko računa tzv. ćerki firmi, kako je dan posle objavio Starović.
Iako se Više javno tužilaštvo u Beogradu i dalje drži teorije o „psihički obolelom“ vinovniku požara, već 20. januara uhapšeni su vlasnici staračkog doma i njihov sin.
I to „zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili po jedno teško krivično delo protiv opšte sigurnosti, za koje je zaprećena kazna zatvora od 2 do 12 godina“, kako je saopšteno iz Tužilaštva. Dalji tok procesa odnosi se na utvrđivanje krivice vezane za poštovanje bezbednosne procedure, odnosno „prisustvo, činjenje ili nečinjenje odgovornih lica za bezbednost“, po rečima Starovića.
Nepravilnosti koje su lane utvrđene vanrednim inspekcijskim nadzorom, a tiču se dosijea korisnika i dokumentacije zaposlenih, trebalo bi da su uveliko predmet sudskih postupaka. U ovom navratu, kobnom za osmoro ljudi, te nepravilnosti neće biti razmatrane, ako je suditi po tvrdnji ministra da „nisu u vezi sa bezbednošću“.
Sa aspekta laika, tragedija otvara mnoga pitanja. Recimo, otkud duševni bolesnik, sa istorijom bežanja iz ustanova, u kolektivu sa starcima? Ako se tako posluje u domovima sa izdatim dozvolama, kako li je u preko 70 „divljih“ domova u Srbiji? Može li država da se izbori sa demografskim starenjem nacije? Koliko košta da se „podmaže“ nezakonito licenciranje? Čemu služi Dan žalosti, proglašen za 22. januar?
