Jedino što je u ovom trenutku izvesno je da su SAD, zbog veza sa Rusijom, 10. januara uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije i da je ovdašnjim vlastima ostavljen rok do 12. marta da nađu rešenje. Pri tome nikome u Beogradu još nije jasno da li će se rešenjem smatrati ako se udeo Gaspromnjefta i Gasproma sa 56 spusti ispod 50 odsto ili treba doslovno tumačiti reči pomoćnika američkog državnog sekretara Džejmsa O Brajena da je jedini način da se rizik smanji na nulu „da se osigura da i udeo ruske imovine (u NIS-u) bude jednak nuli“.
Neke još ne napušta nada da će nova američka administracija biti nešto fleksibilnija, dok je stav Moskve apsolutna nepoznanica. To što predsednik Aleksandar Vučić odbija i pomisao na „neprijateljsko preuzimanje“ i poručuje da je Srbija spremna da Rusima NIS „pošteno“ plati ne znači ništa ako oni ne budu hteli da ga prodaju. A čak i da se o svemu dogovore, saglasnost za taj dil moraće da dobiju od Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija.
Zbog toga se sa velikim nestrpljenjem očekuju nove informacije o mogućim rešenjima za krizu u kojoj se našla kompanija koja zapošljava 5.000 ljudi i uplaćuje svaki osmi dinar u državnu kasu. Od 16,1 milijardu evra, koliko se u budžet Srbije slilo 2023, sam NIS je uplatio 2,1 milijardu ili 13 odsto, a lane u prvih devet meseci 1,55 milijardi evra ili 11,5 odsto ukupnih prihoda. Uz to, NIS po prihodima već tradicionalno zauzima jedno od prva tri mesta na listi najvećih preduzeća u Srbiji.
Uprkos lošim vestima, predsednik Vučić i ministar finansija Siniša Mali nisu ni za nijansu ublažili optimizam da će Srbija ove godine biti najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Kao da su sankcije uvedene nekoj beznačajnoj firmi, a ne NIS-u koji je 2022. i 2023. imao prihode od 4,2 i 3,4 milijarde evra i sam stvarao između 4,5 i 6,7 procenata srpskog BDP-a. Najveća kriza sa kojom se NIS suočava od 2008, kada je većinski paket akcija tadašnja vlast za 400 miliona evra prodala Gaspromnjeftu, svakako će se odraziti na njegovo buduće poslovanje. Čak i ako se i pre 12. marta problem vlasništva reši na zadovoljavajući način, prihvatljiv i za SAD, i za Rusiju, i za Srbiju. A o najgorem scenariju, da se i ne govori.
NIS je za srpsku ekonomiju jedno od najznačajnijih preduzeća, čiji se prihodi poslednjih godina kreću u rasponu od 3,4 do 4,2 milijarde evra i stvara između 4,5 i 6,7 procenata srpskog BDP-a
Na stranu, što će nove sankcije otežati i poziciju oko 1.240 zaposlenih u Petrohemiji iz Pančeva, koju je NIS preuzeo u junu 2023, a te godine ona je sa prihodom od 264 miliona evra bila na 50. mestu top-liste sto najvećih preduzeća i doprinela stvaranju BDP-a Srbije sa 0,35 odsto. Male su šanse da će to uspeti i ove godine. Da se ne govori o tome da je sada iluzorno i razmišljati da će NIS, zbog američkih sankcija, ove i 2028. godine uplatiti dve preostale rate od ukupno 100 miliona evra po osnovu dokapitalizacije, kojom je svoj udeo u Petrohemiji povećao na 90 odsto. I da će, kao što je najavljeno, nastaviti da ulaže u novo postrojenje za proizvodnju propilena.
Ništa manji problem nisu ni pare za kupovinu NIS-a. Njih ionako nema, jer je u budžetu za 2025. planiran minus od 2,7 milijardi evra. Bez 400 miliona evra, koliko će koštati stambeni krediti mladima. I bez novca, obećanog prosvetarima ako odustanu od protesta. A sve je to sića za NIS. Jer, Rusi sigurno neće pristati da svoj paket prodaju po sadašnjim cenama na Beogradskoj berzi, za jedva 580 miliona evra. Tolika je bila operativna dobit NIS-a u 2023, a cena naftne kompanije u normalnim uslovima je sedam puta veća, pa bi država za NIS morala da se zaduži za najmanje 2,2 milijarde evra. Sve u svemu, previše je nepoznanica da bi se pravio račun bez krčmara. Do tada, bar do 28. januara, na dve nedelje, obustavljeno je trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi. Pre toga njihova cena pala je sa 779 na 718 dinara.
