„Mi ćemo iza ovog plana (‘Srbija 2025’) da stanemo čvrsto, sasvim sigurno ćemo biti ponosni na sve ono što smo uradili, jer rad i rezultate rada ne možete da oduzmete nikome“, poručio je predsednik Aleksandar Vučić 28. decembra 2019, na promociji programa „Srbija 2025“. Detalji tog „plana“ nikada nisu javno objavljeni, a od njega je u međuvremenu i sama vlast digla ruke i svu pažnju usmerila u novi Vučićev „nju dil“, „Skok u budućnost – Srbija 2027“.
S obzirom na to da je od gromoglasnih najava prošlo pet godina, a da 2025. kuca na vrata, vreme je da se svedu računi i utvrdi bilans svojevrsne „petoletke“, iza koje je stala cela izvršna vlast, sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić na čelu, sa ciljem da se građanima omogući bolji život već u 2025. No, umesto da uveliko hlade šampanjac i pišu scenario kako će građanima predstaviti najnovije poduhvate „najvećeg graditelja u modernoj istoriji Srbije“, stiče se utisak da bi najviši zvaničnici najradije zaboravili da su ikada „čvrsto stajali“ iza tog „plana“. A naruku im ide i to što se detalja projekta „Srbija 2025“ verovatno ne sećaju ni građani, zaokupljeni rastom cena i inflacijom novih obećanja.
Tek poneko pamti da je Vučić tri dana uoči nove 2020. rekao da „Srbija 2025“ podrazumeva investicije od 14 milijardi evra. „To je otprilike još jedan dodatni budžet Srbije“, poentirao je šef države i precizirao da će „u okviru tog programa više od pet milijardi evra biti uloženo u putnu infrastrukturu“.
Prosečna plata u poslednjih pet godina nominalno jeste porasla za 77 odsto, sa 466 na 825 evra. Problem je, međutim, što osnovne namirnice koje su nekada mogle da se kupe za 100 evra sada koštaju 161 evro
Ujedno to je i jedno od retkih obećanja koja je predsednik ne samo ispunio, već i premašio za skoro milijardu evra. I to pre roka, jer su kapitalni izdaci budžeta od početka 2020. do kraja oktobra ove godine dostigli 1.750 milijardi dinara ili skoro 15 milijardi evra. A do kraja godine potrošiće još, jer su u oktobru kapitalni rashodi bili 728 miliona evra, tri puta veći nego u septembru i čak četiri puta veći nego u maju.
Otprilike za toliko koliko je potrošeno na državne projekte u poslednjih pet godina, porastao je i javni dug, sa 23,9 na 38,1 milijardu evra. Iz te činjenice i najava da novi plan „Skok u budućnost – Srbija 2027“ podrazumeva još 17 milijardi evra investicija, pojedini kritičari zaključuju da bi za tri godine i dug mogao da poraste na 55 milijardi evra. Najveća brana tom scenariju su povećani troškovi zaduživanja, jer je Srbija pre dve godine sve kamate mogla da plati sa manje od 900 miliona, a sledeće će joj biti potrebno čak 1,9 milijardi evra ili oko 2,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. To, pak, znači da će kamate „pojesti“ polovinu očekivanog privrednog rasta u 2025. Poseban problem je što će, po proceni Fiskalnog saveta, trošak kamata nastaviti da raste, a 2025. će država morati da se zaduži za bar šest milijardi evra.
Hoće li plan „Srbija 2025“ i „Skok u budućnost – Ekspo 2027“ naslediti „Srbija 2030“
Promovišući plan „Srbija 2025“, Vučić je rekao da će vlast „u železničku infrastrukturu uložiti tri milijarde i 33 miliona evra, a tu ulazi i metro u Beogradu, za koji smo predvideli 1,7 milijardi evra“. Iz izvora bliskih Ministarstvu finansija, Radar otkriva da je od 2019. do kraja novembra ove godine zbog gradnje brze pruge od Beograda do Subotice državna kasa olakšana za 184,2 milijarde dinara ili skoro 1,57 milijardi evra. Beogradski metro je, pak, sasvim druga priča. Iako je predsednik tvrdio da je za njegovu gradnju vlast još tada predvidela 1,7 milijardi evra, Radar otkriva da je ove godine iz državne kase za finansiranje radova na metrou preko Ministarstva finansija isplaćeno tačno – nula dinara! I to uprkos činjenici da je u originalnom budžetu Srbije za 2024. za metro bilo planirano skoro 55 miliona evra ili 6,4 milijarde dinara. Prošle godine sa razdela Ministarstva finansija za metro je isplaćeno dve milijarde i 43,8 miliona dinara ili jedva 17 miliona evra. Sto puta manje nego što je Vučić rekao da će u metro biti uloženo do 2025.
I Fiskalni savet u analizi završnog računa državne kase za 2023, uz podsećanje da je originalnim budžetom za metro bilo predviđeno 30 milijardi dinara, samo u vidu transfera gradu Beogradu, konstatuje da su svi republički izdaci za podzemnu železnicu bili pet puta manji, svega 6,4 milijarde dinara. Već tada se moglo naslutiti da će Aja Jung i Živorad Nikolić – Žika Šarenica morati još skoro deceniju da čuvaju besplatne karte za metro, koje im je u jeku predizborne kampanje 2018. poklonio tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, koji je u hijerarhiji naprednjačke vlasti neuporedivo brže napredovao od podzemne železnice.
Iako je Vučić još 2019. tvrdio da je za gradnju beogradskog metroa vlast još tada predvidela 1,7 milijardi evra, ove godine iz državne kase za finansiranje tog projekta Ministarstvo finansija nije isplatilo ni jedan jedini dinar
Glavni izborni adut beogradskih naprednjaka definitivno je ustupio mesto Ekspu 2027. Zvanični investicioni plan Beograda iz 2022. predviđao je da se samo u prvu liniju metroa prošle, ove i naredne godine uloži čak 2,8 milijardi evra ili 330 milijardi dinara. To će, međutim, ostati samo mrtvo slovo na papiru. Usvajanjem revidirane Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027, Vlada Srbije definitivno je svima stavila do znanja da joj metro više nije u vrhu prioriteta i da će morati da sačeka dok se ne okonča Ekspo 2027, kome su podređeni i mnogi drugi delovi plana „Srbija 2025“. A možda će, posle Ekspa 2027, postati deo novog, ko zna kog po redu Vučićevog „nju dila“, baš zgodnog naziva „Srbija 2030“.
Sve duži rokovi i sve veći troškovi velikih državnih projekata
Tri dana pre kraja 2019. Vučić je izjavio da će Moravski koridor biti završen za tri godine, odnosno krajem 2023. Sada bi, međutim, i on i svi ministri u Vladi bili presrećni ako budu u prilici da svečanu vrpcu preseku krajem 2025. ili početkom 2026. Građani, pak, nemaju nijedan razlog za radovanje. Umesto da ih ta saobraćajnica košta najviše 900 miliona evra, kako je prilikom potpisivanja ugovora sa američkim Behtelom i turskom Enkom saopštila tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović, sa razdela Ministarstva finansija do kraja prošlog meseca za Moravski koridor već je isplaćeno 175,5 milijardi dinara ili milijardu i po evra. I gotovo je izvesno da će na kraju trošak gradnje auto-puta od Pojata do Preljine biti bar duplo, ako ne i dva i po puta veći od ugovorenog.
Cinici bi mogli reći da je možda to bio ključni razlog što je 20. novembra Siniši Malom u Istanbulu uručena specijalna nagrada „za najbolju finansijsku konstrukciju projekta u oblasti saobraćaja i transporta“. Vest o tome preneo je RTS, navodeći reči Malog da je vrednost Moravskog koridora 1,6 milijardi evra. „To su velika priznanja za nas zato što govore o tome ne samo kako vodimo naše javne finansije, nego kako upravljamo našim javnim dugom, da vodimo računa o svakom dinaru i da za svaki projekat, koji je važan za građane i koji podiže kvalitet infrastrukture, pronalazimo najbolji i najjeftiniji način kako da se sve završi“, izjavio je Mali tim povodom za javni servis.
Iako je brzu saobraćajnicu „Vožd Karađorđe“ još 2019. Vučić uvrstio u „jedan od važnijih projekata“ za koji je „već obezbeđeno 100 miliona evra“, a Vlada Srbije ga 2020. proglasila „projektom od posebnog značaja za zemlju“, do danas Vlada nije izabrala ni preduzeće koje će da ga gradi, ali se zna da će koštati bar milijardu evra
Nije objasnio, niti ga je ko pitao zašto je Vlada pristala da se naknadno vrednost projekta poveća sa 900 miliona na, kako je sam rekao, 1,6 milijardi evra. Šta bi tek bilo da Vlada nije pronašla „najbolji i najjeftiniji način“ za finansiranje te saobraćajnice, ako su ovako, sa nagrađenim rešenjem, troškovi povećani 78 odsto. A do kraja bi mogli da porastu i za svih 150 procenata.
Od „Vožda Karađorđa“ ni traga ni glasa
Šta tek reći za brzu saobraćajnicu „Vožd Karađorđe“, koja je trebalo da poveže dva auto-puta, Beograd – Niš i „Miloš Veliki“. Iako je taj put još pre pet godina Vučić uvrstio u „jedan od važnijih projekata“ u okviru plana „Srbija 2025“, tvrdeći da je za njega „već obezbeđeno 100 miliona evra“, ni prvi ašov još nije poboden. Uprkos tome što ga je Vlada Srbije u maju 2020. proglasila „projektom od posebnog značaja za zemlju“ i što je tadašnji ministar infrastrukture Tomislav Momirović najavljivao da će njegova gradnja početi 2023. Četiri i po godine kasnije, par dana pre nego što će biti uhapšen, sada već bivši resorni ministar Goran Vesić priznao je krajem oktobra da Vlada još nije izabrala ni preduzeće koje će da ga gradi, ali je brže-bolje dodao da će radovi početi već na proleće 2025. i da se procenjuje da će „Vožd Karađorđe“ koštati oko milijardu evra. Elem, ni Vesić, ni Momirović nisu kao ministri infrastrukture dočekali početak gradnje „Vožda Karađorđa“, a kako je krenulo, možda neće ni njihov naslednik, iako to mesto još nije popunjeno.
Put od Rume preko Šapca do Loznice poreske obveznike već je koštao 720 miliona evra, a ko zna koliko će još. U 2023. iz državne kase je za njegovo finansiranje isplaćeno duplo više novca nego što je planirano originalnim budžetom, a i ove je već potrošeno 3,3 milijarde dinara više nego što je predviđeno rebalansom budžeta
Iako bi, kako naglašavaju i u Fiskalnom savetu, poreski obveznici morali daleko bolje da budu upoznati sa troškovima velikih državnih projekata i razlozima velikog probijanja ugovorenih cena, očito je da vlast više voli da radi krišom, mimo očiju javnosti. Tada ne mora da objašnjava zašto je ove godine trošak gradnje puta od Rume preko Šapca do Loznice rebalansom budžeta povećan sa 14,7 na 24,4 milijarde dinara. Na stranu što je probila i tako nabildovani budžetski okvir, pa je do kraja novembra iz budžeta za radove na tom putu, kako Radar otkriva, isplaćeno 27,7 milijardi dinara, 3,3 milijarde više nego što je po zakonu smela. Kao što je i prošle godine izvođačima radova isplaćeno 27,3 milijarde dinara, duplo više od sume predviđene originalnim budžetom. Otuda i ne čudi što je taj put poreske obveznike do sada već koštao 84,4 milijarde dinara ili 720 miliona evra. I ko zna koliko će još da ih košta.
Šta vredi rast plata u evrima od 77 procenata kad je i hrana poskupela 61 odsto
Za razliku od velikih infrastrukturnih projekata, čiji se rokovi završetka stalno odlažu, a troškovi gradnje dramatično rastu, velike su šanse da se ispuni Vučićevo obećanje da će na kraju 2025. prosečna plata iznositi 900 evra, a penzija između 430 i 440 evra. Kako je tada prosečna zarada bila 466 evra, a penzija 233,5 evra, većini je zvučalo kao da će u tom slučaju za pet godina živeti duplo bolje. To se, nažalost, neće desiti, iako je vlast na dobrom putu, jer su ove godine prosečne plate 825, a penzije 390 evra i uz rast od 10 odsto sledeće će dostići obećanih 900, odnosno 430 evra.
Standard zaposlenih i penzionera, nažalost, neće biti duplo veći nego 2019, kako bi se moglo na prvi pogled zaključiti. Uostalom, zato vlast sva primanja i izražava u stranoj valuti, jer je evro jedina roba koja je u Srbiji u međuvremenu pojeftinila, sa 117,58 na 117,11 dinara. Cene sve druge robe i svih usluga su u proseku od početka 2020. do kraja oktobra 2024. zvanično porasle više od 40 odsto, s tim što je hrana poskupela za 61 odsto.
Ne samo što Moravski koridor nije završen 2023, već je trošak njegove gradnje sa 900 miliona do kraja novembra ove godine narastao na milijardu i po evra, a na kraju će koštati bar dva, a možda i dva i po puta više od sume koju je Vlada ugovorila sa izvođačima radova
To znači da je za istu količinu hrane, koja je pre pet godina mogla da se kupi za 100 evra, sada potreban 161 evro. Ili, za osnovne namirnice koje su krajem 2019. mogle da se kupe za prosečnu platu od 466 evra, sada bi moralo da se plati 750 evra, pa bi od sadašnje prosečne zarade, iako je nominalno povećana za 77 odsto, zaposlenom ostalo na raspolaganju tek 75 evra. Za većinu onih koji lavovski deo prihoda troše na hranu to je prava mera rasta njihovog standarda. Oko 15 evra godišnje. Što i ne zvuči baš impresivno kao tvrdnje zvaničnika da će već u 2025. plate biti duplo veće nego 2019.
