Monetarna politika, zajedno sa makroekonomskom politikom, u Srbiji je dala rezultate u borbi protiv inflacije i ona se sada nalazi u granicama cilja, sa tendencijom da takva i ostane. Sa druge strane, globalno i regionalno gledano, inflacija je pokazala veliku otpornost i jedino razumno ponašanje monetarnih vlasti može i mora da bude – oprez.
Iako Drugi bankarski samit u Beogradu, održan 5. decembra u Sava centru, formalno nije usvajao zaključke, ovo se može smatrati ključnim uvidom oko koga se slažu vodeći ljudi centralnih banaka u regionu.
Drugi bankarski samit još jednom je okupio ključne aktere iz sveta bankarstva, državne uprave i privrede. Posebna pažnja posvećena je monetarnoj politici i finansijskoj stabilnosti regiona, uz učestvovanje guvernera centralnih banaka iz Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Osim panela guvernera, događaj je uključio prezentacije evropskih i regionalnih eksperata, kao i diskusije o ESG principima i infrastrukturnim projektima. Tema digitalizacije bila je posebno istaknuta kroz saradnju banaka i Vlade Srbije.
Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, otvorila je Samit sa naglaskom na kontinuitet ovog okupljanja. „Bankarski samit je istovremeno i naš način da obeležimo godišnjicu osnivanja Udruženja banaka Srbije. Pre tačno 103 godine Udruženje je počelo da zastupa interese banaka i gradi uspešniji bankarski sistem, u interesu svih: građana, privrede i države. Ova tradicija danas potvrđuje svoju vrednost“, istakla je Papadakis, naglašavajući da su banke u Srbiji lideri u održivom poslovanju i digitalizaciji.
Procena guvernera i zemalja regiona je da se u narednih 10 godina, zbog rizika ponovnog jačanja inflacije, ne mogu očekivati niske ili čak negativne kamatne stope, ali ističu i da nas iskustvo uči da je sve moguće i zato preporučuju da – očekujemo neočekivano
„Narodna banka Srbije, komercijalne banke i Udruženje banaka Srbije još jednom su pokazali kako zajedničkim snagama mogu da odgovore na izazove, pružajući stabilnost i podršku ne samo privredi, već i građanima. Ova sinergija postala je oslonac u očuvanju finansijske sigurnosti i unapređenju ekonomskog položaja naše zemlje“, rekla je Papadakis u uvodnom izlaganju.
Guverner Jorgovanka Tabaković se, u svom obraćanju, osvrnula na ulogu Narodne banke Srbije u očuvanju stabilnosti dinara i jačanju deviznih rezervi. „Kupujemo evro jer ne dozvoljavamo da dinar previše ojača. Od 2017. godine Narodna banka Srbije je kupila 11,5 milijardi evra neto, čime smo sačuvali stabilnost domaće valute. To nije samo pitanje ekonomske politike, već i poverenja građana i investitora“, istakla je Tabaković.
Ona je dodala da su devizne rezerve Srbije trenutno na najvišem nivou, dok su strani direktni investitori investirali više od 4,2 milijarde evra ove godine. Podvukla je i da stabilnost monetarne politike ostaje prioritet. „Nećemo žuriti sa snižavanjem kamatnih stopa jer želimo obezbediti da svaki dinar u rukama građana i preduzeća zadrži svoju vrednost.“ Guverner NBS je takođe je iznela očekivanje da Bankarski samit postane tradicionalan i naglasila važnost ne samo prijateljskih susreta lidera finansijskog sektora, već i potrebe za otvorenim razgovorima o problemima i zajedničkim rešavanjem istih.
Na Samitu je pomenuto nekoliko parametara po kojima Srbija u monetarnoj i bankarskoj sferi ne samo da je na nivou zemalja članica EU, već je i iznad njih. Takođe, potvrđen je istorijski značaj dobijanja investicionog rejtinga, koji Srbiji donosi priliku za snažnije strane investicije i zaduživanje pod povoljnijim uslovima
Marina Papadakis
Panel guvernera okupio je vodeće ljude centralnih banaka iz regiona, guvernera Narodne banke Srbije dr Jorgovanku Tabaković, guvernera Centralne banke Hrvatske dr Borisa Vujčića, guvernera Centralne banke Severne Makedonije dr Anitu Angelovsku-Bežosku, viceguvernera Centralne banke Crne Gore dr Nikolu Fabrisa i mr Marka Vidakovića, viceguvernera Centralne banke Bosne i Hercegovine. Njihova procena je da u narednih 10 godina, upravo zbog rizika ponovnog jačanja inflacije, ne možemo očekivati niske, ili čak negativne kamatne stope, kakve smo imali u prethodnom periodu. Međutim, dugoročno gledano, iskustvo nas uči da je sve moguće i zato preporučuju da – očekujemo neočekivano.
Guverneri su se fokusirali na izazove u monetarnoj politici, sa posebnim naglaskom na kamatne stope i stabilnost finansijskog sistema. Fabris je ukazao na to da na niske kamatne stope iz prošlih godina možemo zaboraviti: „U narednoj deceniji sigurno nećemo imati negativne kamatne stope, ali na duži rok jedino što možemo reći je: očekujte neočekivano.“
Vujčić je, s druge strane, pohvalio ulazak Hrvatske u evrozonu, koji je eliminisao valutni rizik, dok je Angeloska-Bežoska diskutovala o važnosti neutralne kamatne stope za regionalnu ekonomiju.
Dosadašnju, a i buduću saradnju Udruženja banaka Srbije sa Kancelarijom za IT i e-upravu, na temu novih servisa kojima će se dalje poboljšavati stepen digitalizacije srpskog društva, predstavio je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i e-upravu Vlade Srbije. On je govorio i o napretku Srbije u digitalizaciji javne uprave i o tome kako banke daju svoj doprinos ovom procesu. Predstavio je i novitete u saradnji banaka i Kancelarije, koji će doprineti da građani još lakše dolaze do bankarskih usluga, bez trošenja svog vremena i bez brojnih odlazaka u filijale i državne ustanove.
Kupujemo evro jer ne dozvoljavamo da dinar previše ojača. Od 2017. godine Narodna banka Srbije je kupila 11,5 milijardi evra neto, čime smo sačuvali stabilnost domaće valute. To nije samo pitanje ekonomske politike, već i poverenja građana i investitora
Jorgovanka Tabaković
Ekonomija Srbije i regiona najtešnje je povezana sa Evropskom unijom, zbog čega sa najvećom pažnjom pratimo trendove i izazove sa kojima se suočava bankarski sektor EU. Sebastijan de Brauer, izvršni direktor Evropske bankarske federacije, izložio je trendove i izazove bankarskog sektora u Evropskoj uniji, dok je Ričard Mekgvajer, zadužen za strategiju u Rabobanci, podelio iskustva o prednostima i izazovima u evropskom bankarskom sektoru. Ivana Mirt, menadžerka u Ernst&Young iz Hrvatske, govorila je o regionalnim iskustvima i izazovima u implementaciji PSD2.
Drugi centralni panel Samita bio je posvećen ulozi finansijskog sektora u velikim infrastrukturnim projektima. O ovoj temi diskutovali su predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke i predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Nikola Vuletić, član Izvršnog odbora Banke Inteza Predrag Milenović, v. d. pomoćnika ministra unutrašnje i spoljne trgovine Milena Kovačević, partner u OM&Partners Miluša Okiljević i Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, Privredna komora Srbije.
„Bankarski samit još jednom je potvrdio svoju opravdanost, ali i ukazao je i na činjenicu da neki izuzetno važni ekonomski događaji i parametri prolaze mimo pažnje najšire javnosti i medija“, zaključak je Marine Papadakis, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije. „Na Samitu je pomenuto nekoliko parametara po kojima Srbija u monetarnoj i bankarskoj sferi ne samo da je na nivou zemalja članica EU, već je i iznad njih. Takođe, potvrđen je istorijski značaj dobijanja investicionog rejtinga, koji Srbiji donosi priliku za snažnije strane investicije i zaduživanje pod povoljnijim uslovima. Ovakav rejting predstavlja direktnu korist za sve privredne subjekte i građane Republike Srbije. Ja sam posebno ponosna što je još jednom naglašen veliki doprinos bankarskog sistema za dobijanje investicionog rejtinga, ali i doprinos napretku celokupnog finansijskog sektora, kroz projekte kakav je i Bankarski samit“, istakla je Papadakis.
Biznis klub
