Kraj novembra za Rusiju donosi loše vesti, slobodan pad rublje i otvaranje novog fronta u Siriji. Iako ova dva događaja, jedan ekonomski, drugi geopolitički, nisu povezana, oba unose dodatnu zebnju u rukovodeće krugove Kremlja.
U drugoj polovini novembra kurs ruske valute oslabio je sa 99,5 na 106,5 rubalja za dolar, s tim što je pre intervencije ruske Centralne banke uoči poslednjeg vikenda prošlog meseca dolar vredeo 114,8 rubalja, što je ujedno i najniža kota na kojoj se našla od invazije na Ukrajinu februara 2022. Drugi po veličini sirijski grad Alepo pao je u ruke pobunjenika za samo tri dana, tako da se može konstatovati da rublja pruža snažniji otpor dolaru nego Asadove trupe, iako i jedni i drugi ne stoje baš dobro.
Nagli pad započeo je 21. novembra, posle uvođenja sankcija američkog Ministarstva finansija Gasprombanci, trećoj po veličini u Rusiji, preko koje idu plaćanja za energente, pa i prirodni gas. To je bila jedna od retkih velikih ruskih banaka koja je do prošle nedelje imala pristup međunarodnim finansijskim tržištima, a preko nje je i Srbija kupovala ruske energente, pa će sada morati da pronađe nove transakcione kanale ako želi da nastavi saradnju. Na pad ruske valute uticala je i veća tražnja za čvrstim valutama, zbog povećanih uvoznih troškova i povećane potrošnje ruske vlade, kao i jačanja dolara nakon izbora u SAD.
Pad vrednosti ruske valute dodatno će podstaći ionako visoku inflaciju
Iako vlasti u Moskvi tvrde da pad rublje neće uticati na građane Rusije, to svakako nije tačno. Može se očekivati da će slabija nacionalna valuta doprineti dodatnom ubrzanju inflacije, jer Centralna banka na raspolaganju ima još veoma malo instrumenata za njeno suzbijanje. A po rastu potrošačkih cena između novembra prošle i ove godine od 13,4 odsto Rusija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza rekordera, Turske, u kojoj je inflacija u oktobru bila 48,58 odsto. Dodatni problem je što zvanične brojke kriju sumornu stvarnost, jer su mnogi proizvodi i usluge poskupeli i za više od 20 procenata.
Ruska Centralna banka je najavila da će prestati da kupuje devize za svoje rezerve, ali je malo verovatno da će ta mera sama po sebi smiriti tržište. Vodeći poslodavci i Ministarstvo finansija već su izrazili nezadovoljstvo zbog nedavnog povećanja ključne kamatne stope na rekordnih 21 odsto, a ubrzanje inflacije verovatno će značiti da Centralna banka neće moći da sprovede njeno planirano sniženje u 2025. Čak će, možda, kako tvrde analitičari ruske Alfa banke, razmotriti i novo povećanje referentne kamatne stope.
Vojni izdaci Rusije u 2025. dostići će 41 odsto federalnog budžeta ili osam procenata BDP-a, a otprilike toliko je Ameriku koštao rat u Vijetnamu 1968. Kremlj je očito spreman da nastavi rat i po cenu sniženja kvaliteta života građana Rusije
Alternativna opcija bila bi da Vlada naloži izvoznicima da ponovo sav devizni priliv konvertuju u rublje, što za njih svakako nije privlačna opcija. Uz to, na kurs ruske valute će u velikoj meri uticati i to koliko će Rusija biti sposobna da pronađe način da zaobiđe ograničenja u međunarodnim plaćanjima, što joj je dosad, mora se priznati, polazilo za rukom. U suprotnom već bismo bili svedoci potpunog kolapsa transakcija Rusije sa preostalim spoljnotrgovinskim partnerima.
Slabljenje rublje negativno je uticalo i na kineske izvoznike u Rusiju. S jedne strane, naime, zbog sve slabije rublje automatski rastu cene uvoznih proizvoda, što utiče i na opšti rast cena robe široke potrošnje na ruskom tržištu, smanjuje kupovnu moć prosečnog Rusa, pa samim tim i obim njihovih narudžbina iz Kine. A ne treba naglašavati u kojoj meri Rusija danas, deset godina nakon uvođenja prvih zapadnih sankcija zbog aneksije Krima, zavisi od kineske robe.
Reagujući na inflatorni pritisak, federalna vlada je protekle nedelje dozvolila regionima da sklapaju sporazume sa dobavljačima i maloprodajnim lancima ne bi li se stabilizovale cene brojnih proizvoda, uključujući i osnovne životne namirnice. Do sada je više od 30 ruskih regiona zaključilo takve sporazume u cilju obuzdavanja rasta cena hrane, koje rastu brže od ukupne inflacije.
Paprena cena rata
Naglo slabljenje rublje proizvod je ne samo američkih sankcija već i strukturalnih faktora koji su doveli do prevelikog zagrevanja ruske ekonomije, koju ni restriktivna monetarna politika Centralne banke ne uspeva da ohladi. Fundamentalni razlog je, razume se, rat. Vojni kejnzijanizam, kao ekonomski model, nije uspeo da obezbedi stabilan rast ruske ekonomije, baziran na povećanju vojnih izdataka i proizvodnje.
Rusija sledeće fiskalne godine planira da uloži 41 odsto federalnog budžeta u vojne svrhe, dok će ukupni vojni troškovi dostići oko osam procenata njenog BDP-a. Poređenja radi, Sjedinjene Američke Države su na vrhuncu rata u Vijetnamu, 1968. za pokrivanje troškova tog sukoba odvajale oko 43 odsto federalnog budžeta ili oko devet odsto tadašnjeg američkog BDP-a.
Iako je u drugoj polovini novembra vrednost rublje pala sedam odsto, moglo bi se konstatovati da ruska valuta pruža snažniji otpor američkom dolaru nego ruski saveznici u Siriji, koji su Alepo izgubili za samo tri dana
Iz tih podataka može se nazreti pod kolikim je teretom ruska ratna ekonomija, ali i to da je Kremlj, oličen u predsedniku Vladimiru Putinu, spreman da nastavi rat i po cenu sniženja kvaliteta života građana Rusije, i po cenu žrtvovanja ekonomskog razvoja na zdravim osnovama. Na kraju krajeva, da je Kremlj bio vođen idejom ekonomskog rasta i boljitka svojih građana nikada i ne bi dozvolio da se zbog imperijalnih ambicija u velikoj meri pokidaju decenijama uspostavljani ekonomski odnosi sa tržištima razvijenih zapadnih zemalja.
Elvira Nabiulina, guvernerka ruske Centralne banke, upozorila je da se trenutno koristi više od 80 odsto raspoloživih fabričkih kapaciteta ruske privrede, a da se 73 odsto preduzeća, skoro duplo više nego prošle godine, suočava s nedostatkom radne snage. A rekordno niska stopa nezaposlenosti od samo 2,4 odsto znači da ekonomija praktično radi na granicama svojih mogućnosti. Istovremeno, stalno se regrutuju novi vojnici, da bi zamenili oko 30.000 što poginulih, što ranjenih vojnika, koliko ih ispada iz stroja svakog meseca.
I regrutacija novih vojnika doliva ulje na vatru
Sama regrutacija takođe dodatno „zagreva“ ekonomiju. Ne samo zato što se, odlaskom na front, smanjuje kontingent sposobne radne snage, već i zato što se vojnicima nude razni finansijski podsticaji. Ruski borci su, naime, za tamošnje standarde odlično plaćeni ako se uključe u rat, tako da Rusija trenutno faktički ratuje plaćeničkom armijom. Čak su i mobilisani vojnici dobro plaćeni. Primera radi, prilikom prijave za rat regrutima u Belgorodskoj oblasti se jednokratno na ruke isplaćuje oko 28.000 evra, dok je godišnja plata vojnika na ratištu iz iste oblasti oko 23.000 evra. Za građane iz nerazvijenih regiona, što su svi ruski izvan nekolicine velikih centara i takozvanih naftnih gradova, to je veoma primamljiva suma.
Umesto da smanji, Centralna banka Rusije će možda morati u 2025. dodatno da poveća referentnu kamatnu stopu sa rekordnih 21 odsto, iako najveći poslodavci i Ministarstvo finansija već otvoreno negoduju zbog previsoke cene novca
Jedini način da se zaustavi dalji rast cena je smanjenje javne potrošnje, ali je Putin sa saradnicima do sada vodio potpuno suprotnu politiku. Dodatni problem je što su u međuvremenu značajno porasli privatni i korporativni dugovi, uz istovremeni rast kamatnih stopa na kredite, pa se procenjuje da mnogi sektori ruske ekonomije neće moći da se održe na površini bez državnih subvencija. Primera radi, osetni gubici preduzeća koja se bave izgradnjom stambenih nekretnina izazvali su kolaps na tom tržištu u većini velikih gradova. Više od 200 tržnih centara je na ivici bankrota, pa je njihovo udruženje zatražilo od Kremlja povoljne kredite kako bi se izbegao scenario masovnih zatvaranja krupnih prodajnih objekata.
U međuvremenu izgleda da je ruski BDP, čiji je rast u protekle dve godine veštački podstican sve većim izdacima za vojne potrebe, konačno dostigao gornji limit. Za 2025. Centralna banka prognozira usporavanje privrednog rasta u rasponu od 0,5 do najviše 1,5 odsto. MMF, pak, prognozira da će naredne godine ruski BDP porasti 1,3 odsto, tri puta sporije nego ove godine. Ukoliko se takav trend nastavi, Rusija bi u dogledno vreme mogla upasti u stagflaciju, najgore stanje ekonomije koje karakteriše odsustvo bilo kakvog privrednog rasta, uz istovremeno visoku inflaciju. U sličnoj poziciji bila je Amerika u finalnoj fazi rata u Vijetnamu, što je delom i doprinelo da se taj rat okonča.
