Sabijena između Rumunije i Ukrajine, dva mnogo krupnija suseda, Moldavija na mapama ne privlači mnogo pažnje, a otprilike je tako i u svetu koji mape pokušavaju da prikažu. Ako se o Moldaviji i govori, obično je to zato što je nekome potrebna referenca na najsiromašniju državu Evrope, što je dvostruko problematično. Em bi se dalo argumentovati da nije Moldavija najsiromašnija – nego upravo Ukrajina, recimo – em se ta referenca često poteže u zemljama koje takođe nisu baš rajski vrtovi, pa hajde da se osećamo bolje zato što je barem nekome gore. No svakako je istina da Kišinjev nije destinacija iz snova moćnih diplomata. Prema prošlomesečnim podacima Svetskog programa za hranu, ogranka Ujedinjenih nacija, 31 procenat Moldavaca živi ispod granice siromaštva. Tome doprinosi i činjenica da je zemlja od dva i po miliona stanovnika makar nakratko ugostila više od milion ukrajinskih izbeglica, a preko 120.000 njih gosti su i dalje.
Bučne pohvale Zapada
Ovih dana, međutim, tapšanja Moldavije po ramenu zbog gostoljubivosti zamenjena su bučnim pohvalama. I šalje ih probrano društvo. Predsednik Francuske Emanuel Makron govori o trijumfu demokratije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priča o snazi koja se retko viđa, a šef evropske diplomatije Žozep Borelj o odlučnosti. Ako Džozef Bajden još spada u probrano društvo, vredi pomenuti i da je on čestitao Moldavcima na tome što su izabrali stazu kojom korača demokratija. Šta su to privremeni evropski heroji učinili?
Moldavski izbori i referendum bili su dvostruki uzdah olakšanja za Brisel u bici koja se inače odvija nepovoljno
Njihova Centralna izborna komisija u ponedeljak je potvrdila da su u nedelju dali oko 55 odsto glasova dosadašnjoj predsednici Maji Sandu, koja nimalo nije krila da joj je Brisel draži od Moskve. Sandu je fotelju zadržala u okršaju sa Aleksandrom Stojanoglom, koji je opredeljenje u briselsko-moskovskom sukobu krio nešto više nego Maja Sandu, ali niko nije sumnjao da ga podupire Kremlj. A dok su 20. oktobra birali između Sandu, Stojanogla i drugih kandidata u prvoj rundi predsedničkih izbora, Moldavci su na referendumu prihvatili i da se stremljenje Evropskoj uniji dopiše u ustav kao strateški cilj. Kako kaže Radio Slobodna Evropa, bio je to dvostruki uzdah olakšanja za Brisel u bici koja se inače odvija nepovoljno.
„Ovo je teška jesen za evropski blok. Partije koje su populističke i prema Evropskoj uniji skeptične, pobedile su na austrijskim parlamentarnim izborima i bile ekstremno uspešne na nemačkim pokrajinskim izborima. A u Gruziji, koja je od decembra prošle godine kandidat za prijem u EU, sve autoritarniji Gruzijski san prošle sedmice je završio komotno prvi u izbornoj trci obeleženoj nepravilnostima“, zapisao je za RSE Rikard Jozvijak.
Kada već pominjemo nepravilnosti, i u Moldaviji su gubitnici, pre nego što su gubitnicima postali, optuživani za svašta. Zapravo i posle toga. Britanski Gardijan je u ponedeljak, kada su rezultati već bili poznati, podsetio na to da je nemačko ministarstvo spoljnih poslovaoptužilo Kremlj za poduži lov u moldavskom mutnom, uključujući tu i bombaške pretnje izbornim jedinicama u Hamburgu, Frankfurtu, Kajzerslauternu i Berlinu, gde je glasala brojna moldavska dijaspora. Maja Sandu je govorila o planu da se potplati trista hiljada glasača. U tome je glavnu ulogu navodno trebalo da igra Ilan Šor, Kremlju blizak oligarh, koji od 2019. beži od duge zatvorske kazne, i čiju je stranku prošle godine zabranio moldavski Ustavni sud. Što se samog Kremlja tiče, optužbe je naravno odbacio. A u skladu sa običajem koji se jednako strogo poštuje i u Briselu i u Moskvi – po kome su izbori praznik demokratije ako nam se rezultati dopadaju, a farsa ako nam se ishod ne sviđa – portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da su ovi moldavski izbori bili najnedemokratskiji u postovjetskoj istoriji, i da su razotkrili duboku podelu u moldavskom društvu.
Težak evropski put
Prva opaska verovatno nije istinita, ali druga sigurno jeste. Pedeset pet odsto glasova za evropski put Maje Sandu nije loš rezultat za drugi krug predsedničkih izbora, ali je referendum o dopisivanju tog evropskog puta u ustav prošao sa svega 50,35 odsto glasova „za“. Rojters je tada preneo mišljenje nekih lokalnih analitičara, koji su taj iznenađujuće slab rezultat pripisali samoj predsednici i njenom pokušaju da priču o Evropi „monopoliše“. Predsednica je i tada govorila o podlim planovima Ilana Šora, no čini se izvesnim da je u obe bitke prevagu odnela moldavska dijaspora. Bi-Bi-Si je naveo da naspram dva i po miliona Moldavaca u domovini stoji preko milion njih u rasejanju, a briselski Politiko tvrdi da je više od osamdeset odsto emigranata glasalo za Maju Sandu. Otuda one navodne bombaške pretnje, a otud i tvrdnja Stojanoglovih socijalista da su evropejci u samoj Moldaviji izgubili obe borbe. Raspodela glasova otkriva i dobro poznate dublje podele, na mlađe i starije birače, na urbane i ruralne sredine, a izveštači Rojtersa sa biračkih mesta preneli su da su im sagovornici jednoglasno govorili o skupoći i napuštenim domovima.
EU doživljava egzistencijalnu krizu pod teretom pitanja da li je i dalje dovoljno privlačna, smatra Rikard Jozvijak iz Radija Slobodna Evropa
Otkako je Sandu 2020. prvi put sela u fotelju, ionako krhku moldavsku ekonomiju dodatno su oštetili prvo kovid, pa ruska invazija na Ukrajinu, zatim dolazak brojnih izbeglica, i najzad rusko zavrtanje ventila za jeftin gas. Nije slučajno ni to što je Rojters sagovornike tražio u Gagauziji, jer Moldavija uprkos skromnoj veličini ima dve problematične teritorije – autonomnu pokrajinu Gagauziju i napola ili više otcepljenu Transnistriju (ili Pridnjestrovlje, po volji čitaoca). U potonjoj se više od tri decenije, od rata koji je tu teritoriju de fakto otkinuo od Moldavije, nalazi više od hiljadu ruskih vojnika, koji čuvaju i status kvo ante i oružarnice zaostale iz sovjetske epohe. Nemoguće je u ovom tekstu smisleno opisati odnos Kišinjeva sa svojim problematičnim delovima, ali je Međunarodna krizna grupa, uprkos nedostatku simpatija za Moskvu, ovog avgusta u iscrpnom izveštaju zaključila da i postupci Kišinjeva povećavaju tenzije. Jasno je onda da Gardijanu nije bilo teško da u Kišinjevu nađe sagovornika koji smatra da „treba ostati neutralan jer Moskva nikada neće dopustiti Moldaviji da uđe u Evropsku uniju“.
Moldavski primer, a i gruzijski, naveli su Rikarda Jozvijaka iz Radija Slobodna Evropa da primeti kako Evropska unija doživljava egzistencijalnu krizu pod teretom pitanja da li je i dalje dovoljno privlačna.
„Više od tuceta lidera i ministara Evropske unije posetilo je Kišinjev tokom leta kako bi pokazali da podržavaju Maju Sandu. Za Brisel je to poprilično velika predstava posvećenosti i odraz toga koliko ga Moldavija brine.“
Jozvijak se, međutim, pita da li EU ima dovoljan raspon pažnje i dovoljno moći da tako i ostane. Moldavija jeste kandidat za prijem od 2022, ali podseća Jozvijak, ima i onih koji duže čekaju.
„Pod drugim mandatom Maje Sandu Moldavija će se najverovatnije bližiti članstvu, ali to će biti dug i mučan posao, i vladi će biti izazov da građanima pokaže opipljivu korist od pridruživanja. Samo pitajte u zemljama zapadnog Balkana, u Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje su kandidati već godinama, i još se nisu makle iz čekaonice.“
Zato Jozvijak zaključuje da će se prava bitka za Moldaviju voditi na planu unutrašnje politike. A tu se vraćamo na početak teksta, i opasku da je Moldavija i dalje evropska referenca za siromaštvo.
