Pobedu u ratu ponekad je teško definisati. Drugi svetski rat završio se tako što su savezničke sile Berlin i Tokio stavile pod kontrolu, a dotadašnja rukovodstva Nemačke i Japana uklonjena su s vlasti. Vijetnamski rat je, na drugoj strani, okončan jasnim porazom Sjedinjenih Država: Severni Vijetnam zauzeo je Južni Vijetnam uprkos uzaludnom gubitku 58.000 američkih života. Za Korejski rat se ponekad kaže da je završen pat pozicijom, budući da formalno nikada nije okončan.
Ali takve definicije mogu da navedu na pogrešan zaključak. U Iraku su SAD uspele da Sadama Huseina svrgnu s vlasti, ali niti su tamo našle oružje masovnog uništenja (čije navodno postojanje je poslužilo kao opravdanje za invaziju), niti su zemlju pretvorile u funkcionalnu demokratiju. Da sve bude gore, neki cinici bi rekli kako je istinski pobednik tog rata Iran, koji će u potonjem periodu postati najuticajnija politička snaga u Iraku.
Stanje na ratištu moglo bi se opisati kao pat pozicija, ali Putin je sukob pretvorio u rat do iscrpljivanja. Iako su ruski gubici ogromni, on verovatno računa s tim da je vreme na njegovoj strani, s obzirom na veličinu Rusije i njene ekonomije
S druge strane, iako dve Koreje i danas deli demilitarizovana zona, južni deo Korejskog poluostrva razvio se u dinamičnu, prosperitetnu demokratiju s godišnjim prihodom po glavi stanovnika od 35.000 dolara, dok je Severna Koreja opasna diktatura s procenjenim prihodom po glavi stanovnika od 1.200 dolara i čestim problemima sa snabdevanjem osnovnim životnim namirnicama. Ko je onda pobedio u tom ratu bez zvanično proglašenog pobednika?
Jačanje ukrajinskog identiteta
Ovo nas dovodi do Ukrajine, gde definicija pobede zavisi od ratnih ciljeva učesnika u sukobu i vremenskog horizonta dešavanja. Rusija je 2014. upala na ukrajinsku teritoriju pod izgovorom da to čini kako bi na Krimu i u istočnom regionu Donbas zaštitila tamošnje stanovništvo kome je maternji jezik ruski. Kao što se moglo videti i iz članka koji je objavio 2021, ruski predsednik Vladimir Putin Ukrajinu nije smatrao nezavisnom nacijom, već delom šireg ruskog sveta. Koncentrisao je trupe na granici dve zemlje s namerom da u roku od nekoliko dana zauzme Kijev i ukrajinske vlasti zameni onima koje bi bile lojalne Rusiji, kao što je Sovjetski Savez uradio u Budimpešti 1956. i Pragu 1968.
U tome nije uspeo. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je savete da napusti zemlju i formira vladu u egzilu, i umesto toga pokrenuo vojsku, odbranio glavni grad i omeo Putinove planove. Zelenski je potom koristio meku moć pridobijanja kako bi obezbedio stranu podršku i uvećao ukrajinsku tvrdu moć u obliku oružane sile. Tako je Putinova invazija za rezultat imala jačanje kako ukrajinskog nacionalnog identiteta, tako i NATO, proširenog dvema novim članicama, Finskom i Švedskom, koje su dotad dugo vodile politiku neutralnosti. Mereno ratnim ciljevima koje je postavio Putin, Ukrajina je već pobedila.
Problem je, naravno, u tome što ruske trupe i dalje kontrolišu približno petinu ukrajinske teritorije, i što je Putin revidirao ratne ciljeve, ispostavljajući zahtev da Ukrajina prizna rusku aneksiju četiri istočne oblasti (uključujući i delove koje ruske trupe i dalje ne kontrolišu). Stanje na ratištu moglo bi se opisati kao pat pozicija, ali Putin je sukob pretvorio u rat do iscrpljivanja. Iako su ruski gubici ogromni, on verovatno računa s tim da je vreme na njegovoj strani, s obzirom na veličinu Rusije i njene ekonomije. Na kraju bi volja Ukrajinaca da se bore mogla da oslabi, kao i spremnost Zapada da im u tome pomaže.
Nadzor nad demilitarizovanom zonom
Prema jednoj nedavnoj anketi, 26 odsto Ukrajinaca bilo bi spremno da prihvati diplomatsko rešenje, ali ni oni nisu za upuštanje u lažne pregovore s nepopustljivim Putinom. Skoro 86 odsto Ukrajinaca veruje kako je verovatno da bi, čak i u slučaju potpisivanja mirovnog sporazuma, Rusija u nekom trenutku ponovo napala. Za to vreme, Donald Tramp nastavlja da tvrdi kako bi rat okončao za jedan dan, ali teško je videti kako bi se to moglo postići bez ukrajinske predaje.
Češki predsednik Petr Pavel, bivši general koji je obavljao dužnosti u NATO i pruža snažnu podršku Ukrajini, izjavio je kako „pričati o porazu Ukrajine ili porazu Rusije jednostavno ne drži vodu. Rat će se stoga završiti negde između tih krajnosti“. Pavel je upozorio da će deo ukrajinske teritorije privremeno ostati pod ruskom okupacijom i da bi ta „privremenost“ mogla da potraje godinama. Ako Ukrajina pobedu definiše kao povratak svih teritorija koje je Rusija okupirala od 2014. naovamo, onda njena pobeda nije na vidiku. Ali ako joj je cilj da očuva nezavisnost kao demokratska zemlja čvrsto povezana s Evropom, istovremeno zadržavajući pravo na povratak zauzetih teritorija pod njen suverenitet, onda ukrajinska pobeda ostaje moguća.
Prema jednoj nedavnoj anketi, 26 odsto Ukrajinaca bilo bi spremno da prihvati diplomatsko rešenje, ali ni oni nisu za upuštanje u lažne pregovore s Putinom. Skoro 86 odsto Ukrajinaca veruje kako je verovatno da bi, čak i u slučaju potpisivanja mirovnog sporazuma, Rusija u nekom trenutku ponovo napala
Ali ta moguća pobeda takođe znači da Putin ne sme doći u poziciju da proglasi vlastitu pobedu. Ukrajini mora da bude pružena podrška koja joj je potrebna da bi ojačala pregovaračku poziciju. Čak i ako Ukrajina svoje maksimalističke ciljeve ne može da ostvari na kratak rok, legitimnost njene pozicije bila bi očuvana onoliko dugo koliko ruski teritorijalni dobici ne bi bili priznati.
O ovome se ponekad govori kao o korejskom rešenju. Trajno primirje i demilitarizovanu zonu duž linije kontrole nadgledale bi međunarodne mirovne snage, tako da bi Rusija, u slučaju da ponovo napadne, u rat uvukla i mnoge druge zemlje. I mada u ovom trenutku nije moguće postići punu saglasnost 32 zemlje u sastavu NATO o prijemu Ukrajine, jedna grupa članica Alijanse koja sebe naziva „prijateljima Ukrajine“ mogla bi da obavlja nadzor nad tom zonom, uz obavezu da odgovori na svaki novi ruski agresivni akt.
Takozvano korejsko rešenje podrazumevalo bi trajno primirje i demilitarizovanu zonu duž linije kontrole koju bi nadgledale međunarodne mirovne snage, tako da bi Rusija, u slučaju da ponovo napadne, u rat uvukla i mnoge druge zemlje
Konačno, Ukrajini će biti potrebna pomoć za obnovu ekonomije i pristup tržištima Evropske unije. Korejsko rešenje na kratki rok ne bi zadovoljilo maksimalističke ciljeve Kijeva, ali bi sigurno zasluživalo da bude nazvano nekom vrstom ukrajinske pobede.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
