Od 2004. godine, pijanisti, kompozitori i inovatori, Sonja Lončar i Andrija Pavlović, poznati u svetu muzike kao LP Duo, eksperimentišu sa beskrajnim mogućnostima sviranja na dva klavira i razvijaju nov pristup klavirskoj muzici, brišući granice između žanrova. Tih dvadeset sezona tokom kojih su izgradili renome, obeležiće koncertom pod nazivom LP Duo – 20 godina, 2 klavira u četvrtak 17. oktobra u 20 sati u Velikoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Tom prilikom predstaviće izbor autorske muzike sa albuma Duality, Dead Sea, projekta LP Duo plays Quantum Music kao i primenjenu muziku komponovanu za pozorište, film i TV.
„Sa ove distance sve deluje kao san“, kažu Sonja i Andrija za Radar. „Najpre odsvirati gotovo kompletan klasični repertoar za dva klavira, pa zatim baviti se savremenom muzikom i izvoditi kapitalna dela 20. veka, biti jedan od osam najboljih klavirskih dua na svetu u Majamiju 2008. godine, debitovati u Njujorku u Karnegi holu, komponovati primenjenu muziku za pozorište, film TV, ujediniti sve to s rokenrolom, razvijati scenski dizajn koncerata, otvarati umetničko-naučni dijalog u okviru projekta Kvantna muzika, izmisliti novi muzički instrument DUALITY hibridni klavir… I danas, kao i na početku, ispunjava nas posvećenost umetnosti, nova i stara pitanja, upoznavanje sebe i sveta oko sebe. Definitivno smo i dalje samo dvoje putnika u potrazi za smislom.“
A sam repertoar pripremljen za koncert u Jugoslovenskom dramskom samo je delić sada već impresivnog opusa: „Ono što je odmah bilo sigurno je da će na programu biti naša autorska muzika za dva DUALITY hibridna klavira. Uvek kada osmišljavamo program trudimo se da svaki put napravimo drugačiju dramaturgiju koncerta, da uokvirimo muziku u neka naša trenutna razmišljanja i osećanja, pa čak i ako ponovimo neku kompoziciju, ona u novom kontekstu može da zvuči drugačije. Iako detaljno sve promišljamo i uvežbavamo, jedan deo uvek bude improvizacija, jer to daje živost, neočekivanost i uzbudljivost, kako nama tako i publici. Sviranje autorske muzike nam daje nove prostore slobode ali i drugu vrstu odgovornosti. Ovoga puta biće nekih kompozicija koje ne izvodimo tako često, a biće i poneko iznenađenje!“
Njihovi eksperimenti savršeno se uklapaju u aktuelne svetske trendove, ali opet iznašli su modus kako da budu originalni. Na pitanje koliko je teško naći taj specifičan ugao rada na muzici, Sonja i Andrija kažu: „Uopšte nije teško ako dopustite sebi da muzika izlazi iz vašeg nesvesnog i da prolazi kroz vaše ruke pa je tek onda oblikujete taman toliko da možete da je na pravi način prenesete publici. Naravno, mi smo u muzici ceo život, od svoje pete, šeste godine i prošli smo toliko toga. Ipak, kada savlada tehniku, umetnik pre svega radi sa samim sobom. Testira svoje granice izdržljivosti, strpljenja, istinitosti. Najvažnije je pratiti svoj instinkt i verovati sebi čak i kada niko drugi u vas ne veruje. Raditi ’svoju’ stvar, doći do svog umetničkog jezika je nešto najlepše. A onda opet sve to po mogućnosti ostaviti i ići dalje. To su različite faze stvaralaštva.“
Dugih dvadeset godina prođe brzo, a zajednički rad tu dolazi do najvećeg testa. Kako uopšte izgleda taj proces i da li im je ponekad dosta jedno drugog. LP Duo odgovara: „Naš zajednički rad je uvek veoma intenzivan. Uvek se i slažemo ali i pokrećemo temeljne diskusije iz različitih diskursa. Strogi smo prema sebi i jedan prema drugome, ali smo i vrlo pažljivi. Neslaganja u kreativnom smislu nas vode u dalji napredak, naučili smo da se osluškujemo, slušamo, poštujemo i uvažavamo. Dve glave su uvek pametnije od jedne i zato konstantno učimo jedno od drugog. Dosta vremena provodimo zajedno u ateljeu i na koncertima, takva je priroda našeg poziva. Naučili smo kako da negujemo našu komunikaciju i to je najlepša stvar.“
I narednih dvadeset će brzo proći. Kako sebe vide za 20 predstojećih sezona? „Uvek smo otvoreni za nova saznanja, ne znam da li smo pre dvadeset godina mogli da zamislimo da ćemo se baviti istraživanjima u oblasti kvantne fizike (muzike), ili da ćemo stvoriti novi muzički instrument. Ono što je najvažnije je da sačuvamo slobodu stvaranja i negujemo kreativnost, pa ćemo da vidimo gde će nas nova saznanja odvesti. Najbolje stvari u životu se (i dalje) dešavaju bez jasnog plana.“
