Velike jesenje knjige su kao paradajz ili tikvice: s radošću ih čekaš celog leta, a kad konačno stignu, u silnom naletu, prosto te zatrpaju – napisao je skoro Gregori Kouls, urednik u literarnom dodatku Njujork tajmsa. Setili smo se tih reči pred 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga, ali i našeg razgovora sa piscem Pjerom Asulinom, članom Akademije Gonkur. On nam je pričao o francuskoj književnoj jeseni, što počinje još krajem avgusta i traje do novembra. Tada se tamo pojavi više od šest stotina novih romana – trećina budu prevodi. Primećujemo da se o hiperprodukciji priča znatno tiše poslednjih godina, ali se opet nije lako snaći u obilju izdanja, u lepoj gužvi među štandovima. Zato skrećemo pažnju na samo dvadeset naslova, svesni da čitaoci sigurno imaju svoje liste dela čije korice jedva čekaju da otvore. Kuba je zemlja počasni gost najveće domaće književne manifestacije koja traje od 19. do 27. oktobra. A slogan? „Reč je slobodna!“ Hale su, naravno, na starom mestu. Još uvek!
Danilo Kiš: Iz prepiske
Iz književne i lične zaostavštine Danila Kiša stiže velika, dopunjena knjiga prepiske od dečačkih i mladalačkih dana do meseci uoči smrti. U kapitalnom delu, na preko šest stotina stranica koje je priredila Mirjana Miočinović, nalaze se Kišova pisma prijateljima, velikim srpskim, jugoslovenskim i svetskim piscima, prevodiocima, saradnicima, urednicima i izdavačima. Naravno, tu su i epistole upućene Kišu. Među porodičnim pismima i ono očevo – temelj romana Peščanik. (Izdavač: Arhipelag)
Dušan Radović: Miki-Liki i najlepša žena sveta
Izbor kratkih priča Dušana Radovića (1922–1984), nastalih u najranijem periodu njegovog stvaranja, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Neke od storija prvobitno su objavljene u časopisima i dnevnim novinama; jedan izbor priča načinio je sam Radović 1983. u knjizi Plavi žaket. No, novo izdanje sadrži 36 stranica piščevih skica i crteža; napominju: „usputnih, pratećih žvrljotina”. Svojevrsnih ilustracija nastalih tokom traganja za idejom ili pravom rečenicom koje Radović nije imao nameru da objavi. (Booka)
Srđan Valjarević: Džo Frejzer i 49 + 24 + 5 pesama
Novih pet pesama Srđana Valjarevića, u novom izdanju, na tragu su prvih dveju celina, ali su istovremeno i svedočanstvo zrelog doba, podvlačenja crte – napisao je u Radarevoj kritici Marjan Čakarević. „Džo Frejzer i 49 (+24) pesama bila je čudesan incident u vreme kada se prvi put pojavila… Lirski junak, ’mlad pisac u krizi’, govorio je o najobičnijim, najsvakodnevnijim stvarima… Gradskom gluvarenju sa prijateljima, dosađivanju na poslu u radionici, unutarporodičnom trenju, buljenju kroz prozor u kišne dane, lenjosti i melanholiji.“ (Laguna)
Vladislav Bajac: Pucanj u prazno
Tri mlada novinara, iz Jugoslavije odlaze 1984. u Ameriku, u hotel Čelsi, i rade niz video-intervjua, slika, putopisa, filmova – beleži Boris Miljković – susreću ljude koji se ne sreću slučajno, borave u hotelu čije ime znači mnogo više od imena njujorške četvrti po kojoj se hotel zove. „Govore, slikaju, beleže, diskutuju sa vremenom koje ne postoji, žive sa događajima koji su se možda odigrali, koji zasigurno više ne postoje. Snimaju film, verovatnije televizijsku seriju koju će pokazati tamo, kad se vrate…“ (Geopoetika)
Filip David: Priče o stvarnom i nestvarnom
Nove priče Filipa Davida, objavljene u ovoj kolekciji posle već poznatih zbirki Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom i Princ vatre, stilski besprekorno ispripovedane u duhu hasidskih priča, unose elemente piscu svojstvene fantastike u istorijsku ravan, poigravajući se nekim istorijskim epizodama na balkanskom razmeđu Istoka i Zapada. Davidova fantastika okrenuta je pritom ka unutra, ka čovekovom shvatanju vremena i prostora, njegovoj mašti, snovima i doživljaju sveta, a ne ka spolja, ka nekoj dalekoj budućnosti ili izmišljenoj sadašnjosti. Utoliko su paradoksalno više utemeljene u stvarnost i podneblje kojima pripadamo. (Laguna)
Veselin Marković: Crna jedra
Sedam priča straha i izdržljivosti, potrebe za utočištem od sveta i volje za borbom. Niko od glavnih junaka ovih proza ne odustaje od borbe koju je izabrao ili koja mu je dosuđena. Smeštene između nekoliko epizoda evropske istorije i unutrašnjih lomova likova, između tema koje su pomalo zaboravljene i iskustava koja se ne smeju zaboraviti, priče u Crnim jedrima u znaku su figure putovanja. Markovićevi likovi su na putu, u kretanju, u međuprostoru i na rubu, u neizvesnostima i pod senkom tajanstvenosti i zapitanosti. (Arhipelag)
Ana Vučković: Bazen
Ako je Yugoslav bio vrsta posmrtne molitve za Jugoslaviju onda je Bazen eho nekih boljih vremena i znak dekadencije koja krasi društva na umoru. U njemu je naratorka jedna od plivačica u bazenu koja, dok pliva, razmišlja i pripoveda sudbine svojih sakupača u plavetnilu veštačke vode. Upravo je ta artificijelnost ono što ovaj roman čini jedinstvenim i erotičnim u isti mah. Početak: „Zašto su ljudi toliko fascinirani nečim što je zapravo izobilje vode u pločicama oivičenoj rupi?“ (Partizanska knjiga)
Gojko Božović: Negde između epoha
Eseji predstavljaju neke od ključnih pisaca i knjiga, poetika i pripovedačkih postupaka u domaćoj prozi druge polovine 20. i prvih decenija 21 veka. Polazeći od ideje da je moderna srpska proza neprestano nastajala na društvenim i epohalnim granicama, Božović prati raspon od Aleksandra Tišme i Milorada Pavića do Jelene Lengold i Gorana Petrovića, od Borislava Pekića i Miodraga Bulatovića do Radoslava Petkovića i Mihajla Pantića, od Dragoslava Mihailovića i Svetlane Velmar-Janković do Davida Albaharija i Vojislava Despotova, od Živojina Pavlovića i Slobodana Selenića do Vide Ognjenović i Milisava Savića, od Danila Kiša do Dobrila Nenadića i Judite Šalgo. (Štampar Makarije)
Zoran Paunović: Bob Dilan – Poetika odmetništva
„Rudarski gradovi imaju neki svoj, sasvim poseban ritam, ni nalik onom u drugim ljudskim naseobinama: taj se ritam rađa duboko u utrobi zemlje u koju silaze rudari, a na njenoj površini ispresecan je sirenama koje označavaju završetke i početke smena. Ponekad i sirenama za uzbunu“ – reči su kojima Zoran Paunović otvara knjigu pod naslovom Bob Dilan – Poetika odmetništva. Kritički pregled života i rada muzičara i pesnika što je stvaralaštvom obeležio američku i svetsku kulturu, zadržavši stav beskompromisnog odmetnika, sa fokusom na zbivanja, likove i fenomene koji su uticali na njegovo umetničko formiranje. (Klio)
Ana Ristović: Zabava za dokone kćeri
Bogdan A. Popović pisao je 2000. da su pesme Ane Ristović najčešće realizovane kao lirsko meditiranje ili kao „opis“ prizora i likova svakodnevice. Bilo da piše o svakidašnjici ili dobu kada „jedna mitologija pod stečajem / motri na drugu“ – Popović ističe da pesnikinja teži višeslojnosti i obuhvatnosti poetskog govora. „U njenoj pesmi funkcionišu simultani tokovi iskaza, asocijacije se nepredvidljivo granaju, prizvane iz sfera koje prividno nemaju dodirnih tačaka, pesničke slike se na zajedničkom zadatku čudesno sjedinjuju.“ Knjiga Ane Ristović, kao i Valjarevićeva, ponovljeno je i obnovljeno izdanje u ediciji „Retrovizor“.(Laguna)
Ija Jenberj: Detalji
Pre nego što su mobilni telefoni preuzeli naš osećaj za prostor i protok vremena, svet je bio dovoljno velik da uspeš da nestaneš u njemu – rekla nam je u junu švedska književnica Ija Jenberj. Njena junakinja, boreći se sa virusom, sa police skida Osterovu knjigu na čijem je forzecu ispisana stara poruka, i počinje prvu od četiri potrage za nekadašnjim ljubavnicama, ljubavnicima, prijateljima, majkom – likovima što su ovako ili onako isparili pre dvadeset, trideset leta. (Heliks; prevod sa švedskog: Nikola Perišić)
Benhamin Labatut: Manijak
U knjizi u kojoj o njemu govore članovi porodice, prijatelji, kolege ali i protivnici, čileanski pisac Benhamin Labatut, rođen u Roterdamu – sklapa životopis i priču o delu Džona fon Nojmana, izumitelja teorije igara i prvog kompjutera. Pionira veštačke inteligencije, digitalnog sveta i celularnih automata, kao i jednog od matematičara koji je dao bitan doprinos pravljenju prve atomske bombe. Suočavajući nas tako sa najvažnijim pitanjima koja se danas postavljaju pred čovečanstvo. (Akademska knjiga; prevod sa engleskog: Gorana Raičević)
Jun Fose: Septologija
U trećem tomu nalaze se šesti i sedmi deo Septologije Juna Fosea, proznog ciklusa koji nas tera da se zamislimo šta nas čini onim što jesmo; zašto vodimo određeni život a ne nekakav drugi… Asle, ostareli slikar i udovac sa jugozapadne obale Norveške priseća se u romanu svoga života. Njegovi jedini prijatelji su komšija, tradicionalni ribar-farmer, i galerista iz gradu. Ali tu je još jedan Asle, isto slikar, usamljen, sklon alkoholu. Dve verzije iste osobe suočene sa egzistencijalnim pitanjima o smrti, ljubavi, svetlosti i senci, veri i beznađu. (Treći trg i Srebrno drvo; prevod sa norveškog: Radoš Kosović)
Kolm Toubin: Mađioničar
Tomas Man je glavni junak romana Mađioničar irskog pisca Kolma Toubina! Na temelju dokumenata, on fikcionalizuje život slavnog književnika, od detinjstva i početaka stvaralaštva, pa sve do najvećih uspeha i Nobelove nagrade. Uzbudljiva, epska porodična saga smeštena je u pedeset godina koje naročito obeležavaju ratni periodi i dolazak Hitlera na vlast što familiju Man primorava na egzil i putovanja po turbulentnoj Evropi prve polovine 20. veka. Do Amerike i nazad. (Geopoetika; prevod sa engleskog: Igor Cvijanović)
Zita Rucka: Smej se ako imaš zube
Vojćeh Šot piše da Vera u romanu dohvata svet za šiju, i čak kad se otima, ne pušta ga lako, tvrdo stupa po zemlji, zna šta hoće i otrže se klišeima, stereotipima, pa i čitalačkim zahtevima. (…) „Rucka vaja u jeziku, kleše u frazi, sa zadovoljstvom brusi, ali ne hobluje preterano angažovano. ’Ta ljubav i dalje ima kljove i kandže’ – kaže junakinja romana, a mi možemo reći da ih ima i ovaj roman. Mada dotiče većinu nezaobilaznih tema poljske proze (smrt, ratna trauma, sećanje, starenje, drugost, ženskost i telesnost), Zita Rucka čini to prema sopstvenim principima, ne posežući za onim što je lako i glatko.“ (Službeni glasnik; prevod sa poljskog: Milica Markić)
Lara Poson: Potrošena svetlost
Počinje tako što joj komšija poklanja običan toster. Sa tom belom tehnikom, kako primećuje Dženifer Hodžson, čitav svet izbija u njenu kuhinju, „u celoj svojoj brutalnosti i ljupkosti“. Zato ne treba mnogo nagađanja da se pogodi na šta će joj misli skrenuti tajmer za kuvanje. Niti činela pronađena u šumi. „Ovde, u mojoj sobi, držim je blizu stolice da bih mogla da je tapkam noktom desnog kažiprsta i brojim sekunde unutar vibracija, poput sekundi između lansiranja artiljerijskog projektila i njegove eksplozije pri sletanju.“ (Prometej; prevod sa engleskog: Dunja Lozuk)
Klaris Lispektor: Porodične veze
Zapetljana osećanja koje mlada žena ima prema ostareloj majci. Vrtoglavo saosećanje koje staložena mlada domaćica oseti kad primeti u autobusu slepca koji žvaće žvaku. Unutrašnja drama nastavnika matematike suočenog sa napuštanjem i smrću psa. Nevoljena žena što oslobođenje od mržnje traži u očima bizona u zoološkom vrtu… Trinaest proznih bravura brazilske književnice Klaris Lispektor prikazuju misteriozne i neočekivane trenutke unutrašnjih kriza likova, otuđenih uznemirujućim osećajem apsurda, sada podstaknutih na samootkrivanje neslućenim epifanijama usred banalnosti svakodnevice. (Kontrast; prevod sa portugalskog: Ana Kuzmanović Jovanović)
Jirži Kratohvil: Obećanje
Postmodernizam, magijski realizam, češki humor, kapricioznost istorije 20. veka, parodiranje žanrovskih konvencija detektivskog romana – sve se to smešta u autorov grad Brno, najčešće u sredinu 20. veka. Niti složenog zapleta povlače naratori koji se naizmenično smenjuju, dok su svi zajedno ukorenjeni u vremenu nastajućeg totalitarizma sa svojim sveprisutnim doušnicima. Arhitekta Kamil Modraček suočava se sa smrću svoje sestre što je posledica policijskog ispitivanja. Njegova priča pretvara se u apsurdno-simboličnu scenu osvete, čiji rezultati poprimaju uznemirujuće i neodređene obrise. (Klio; prevod sa češkog: Vladan Matić)
Džon Banvil: Duhovi
Nakon odslužene kazne u zatvoru neimenovani ubica dolazi da živi na retko naseljenom ostrvu sa zagonetnim profesorom Krojcnerom i njegovim pomoćnikom Lihtom. U ovom svetu vlada neka vrsta nelagodnog mira sve dok ne stigne grupa brodolomnika… „Evo ih. Ima ih sedmoro. Ili, da kažemo, oko pola tuceta, što ostavlja više lufta. S mukom se uspinju uz dine, posrću u pesku, prepiru se, žale, žele saosećanje, žele da budu na nekom drugom mestu. To, pre svega: da budu na nekom drugom mestu. Nema drugog mesta, za njih. Samo ovde, u ovom malom krugu“ – reči su koje otvaraju roman irskog pisca. (Partizanska knjiga; prevod sa engleskog: Nataša Srdić)
Dejmon Galgut: Arktičko leto
Knjiga izrasla iz dnevnika i pisama E. M. Forstera, pisca i svetskog putnika. Krećući se kroz pejzaže Indije, Egipta i Engleske, kao i kroz odnose koji su obeležili Forsterov život – dve ljubavne priče, službovanje kod maharadže Devasa i prijateljstvo s grčkim pesnikom Konstantinom Kavafijem, južnoafrički književnik Dejmon Galgut oživljava intimnu piščevu borbu u periodu od 1910. do 1924, koja je prethodila stvaranju njegovog poslednjeg romana Put u Indiju, objavljenog pre tačno sto godina. (Dereta; prevod sa engleskog: Aleksandar Milajić)
