Srbija za prosvetu izdvaja manje od Konga i Gane

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da prosvetari zaslužuju izvinjenje jer im je država, tačnije rečeno njegova stranka, obećala povećanje plata koje ne može sebi da priušti. Ta konstatacija, između ostalog, upućuje na jedan veoma važan princip ekonomske nauke, princip oportunitetnog troška (troška izgubljene prilike), nešto čega se moramo odreći da bismo dobili nešto što želimo. Ovaj trošak uključuje ne samo direktne, novčane, već i indirektne, na prvi pogled nevidljive troškove.

Direktni troškovi studiranja su, na primer, troškovi školarine, knjiga i drugih dodatnih plaćanja, za izlazak na ispit… Nevidljivi trošak su, pak, izmakla novčana primanja, jer je činjenica da studenta vreme uloženo u jednu aktivnost (učenje, predavanja) onemogućava da istovremeno to isto vreme iskoristi za neku drugu aktivnost. Zato u nevidljivi oportunitetni trošak studiranja spada propuštena zarada, jer da neko nije studirao, mogao je negde da se zaposli i prima platu. Rečju, oportunitetni trošak je naličje činjenice da su resursi (računajući i vreme) retki i ograničeni.

Kao i svi drugi tržišni akteri, država nema neograničene resurse na raspolaganju i u skladu s tim određuje prioritete. S obzirom na to da su plate zaposlenih u obrazovanju niže od republičkog proseka, država tako ostvaruje uštede, kojima može da finansira nešto što vlast smatra većim prioritetom. Recimo, neophodnu infrastrukturu za budući rudnik litijuma u dolini Jadra, jer nije nikakva tajna da je u tom delu Srbije planirana izgradnja brojnih saobraćajnica, pruge, gasovoda, dalekovoda, kanalizacije, cevovoda…

Do 2011. prosvetari zarađivali više, a od tada zarađuju manje od republičkog proseka

Uz te, jasno vidljive troškove, ovako postavljeni prioriteti (projekti) sadrže i nevidljive troškove, a jedan od njih bi mogao da bude urušavanje kvaliteta obrazovanja. Jer, kada neku uslugu plaćate nedovoljno, može se očekivati da će njen kvalitet vremenom padati. Dugoročno gledano, urušavanje kvaliteta obrazovanja imaće izrazito negativne posledice po privredni razvoj zemlje, jer sa padom kvaliteta obrazovanja, između ostalog, pada i produktivnost proizvodnje. Zato će nevidljivi oportunitetni trošak urušavanja kvaliteta obrazovanja na kraju za posledicu imati pad produktivnosti i manju buduću proizvodnju.

U konkretnom slučaju plata prosvetara, postavlja se pitanje da li se radi samo o još jednom obećanju koje vlast nije ispunila ili su, pak, u pitanju neki dugoročniji procesi, koji ukazuju na moguće uzroke vrlo lošeg finansijskog položaja obrazovanja u Srbiji, koji se, da nevolja bude veća, u poslednje vreme dodatno pogoršava. Naročito od 2013, kada su se na vlast vratile stranke koje su Srbijom vladale i pre 5. oktobra 2000, pojačane brojnim preletačima iz bivše demokratske vlasti.

97 evra

manje od republičkog proseka zarađuju prosvetari u Srbiji, a njihove kolege u Hrvatskoj 200, Rumuniji 270 i Mađarskoj od 280 do čak 1.700 evra više od proseka u tim zemljama

Kada su demokratske snage krajem 2000. došle na vlast, nisu imale prostora da značajnije menjaju strukturu budžetskih troškova, te se može reći da je budžetsko finansiranje 2001. značajnim delom refleksija raspodele koju je ustanovio režim Slobodana Miloševića. Tako je te 2001. država u obrazovanje uložila 2,1 odsto, a u policiju 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Do 2011, poslednje godine pre nego što je u maju 2012. na vlast došla koalicija SNS-a i SPS-a, bivša demokratska vlast je državna ulaganja u obrazovanje više nego duplirala, na 4,3 odsto, što je značajno približilo Srbiju proseku Evropske unije, koja za obrazovanje izdvaja oko pet odsto BDP-a. S druge strane, državni rashodi za policiju sve vreme ostali su na nepromenjenom nivou od 1,7 odsto BDP-a.

Od dolaska aktuelne vlasti, vidljiv je trend naglog zaokreta. Udeo državnih rashoda za obrazovanje u BDP-u pao je za više od trećine, na 2,8 odsto BDP-a, što je skoro upola manje od proseka Evropske unije. Poređenja radi, 2022. su, prema podacima Svetske banke, državni rashodi za obrazovanje u Uzbekistanu i Tadžikistanu iznosili 5,3 i 5,4 odsto, dok su u Gani i Republici Kongo bili 2,9 odsto BDP-a. Kada je u pitanju aparat sile, pad državnih rashoda za policiju bio je nešto blaži, jer je udeo tih rashoda u BDP-u smanjen za manje od četvrtine, na 1,3 odsto BDP-a.

Druga strana medalje ovih makro kretanja je da je od 2001. do 2011. prosečna neto zarada u Srbiji porasla sa 5.400 na 38.000 dinara, ukupno za 604 odsto, a prosek zaposlenih u obrazovanju sa 5.200 na 38.200 dinara, kumulativno za 635 procenata. Za tih 11 godina, samo u prvoj, 2001, prosečne neto zarade svih radnika, s jedne strane, i zaposlenih u obrazovanju, s druge, bile su na približno istom nivou. Svih ostalih 10 godina zaposleni u obrazovanju su u proseku zarađivali više od republičkog proseka.

Za 11 godina bivša vlast plate prosvetara realno povećala 225, a aktuelna samo 19 odsto

Uz to, u posmatranom periodu (2001 je bazna godina) ukupna inflacija je iznosila 126 odsto. S obzirom da su zarade u obrazovanju rasle daleko brže od cena, njihova realna kupovna moć je dinamično rasla i ukupno je povećana 225 odsto.

S druge strane, u periodu aktuelne vlasti od 2013. do 2023. prosečna neto zarada u Srbiji je porasla sa 43.900 na 86.000 dinara, ukupno za 96 odsto, dok je u obrazovanju rasla znatno sporije i povećana je sa 42.800 na 77.700 dinara ili za 81,5 odsto. Zbog toga su prošle godine zaposleni u obrazovanju primali za 9,7 odsto manje od republičkog proseka i 11,7 procenata manje od proseka svih zaposlenih u javnom sektoru.

Za zaposlene sa visokim obrazovanjem prosečna neto zarada u septembru prošle godine bila je 124.600 dinara, a za isti nivo kvalifikacija učitelji, nastavnici i profesori u proseku bili su plaćeni samo 91.200 dinara, za devet odsto manje od troškova prosečne potrošačke korpe

Ne manje važno, od početka 2013. do kraja 2023. zvanična inflacija je ukupno iznosila 52 odsto (2013. je bazna godina). S obzirom da su neto zarade rasle brže od cena, i njihova realna kupovna moć je porasla, ali neuporedivo sporije nego u prethodnom periodu. Konkretno, u prethodnih 11 godina kupovna moć prosečne neto zarade u obrazovanju ukupno je povećana samo 19 odsto.

Sve u svemu, za prethodnih 11 godina, koliko su na vlasti SNS i SPS, samo u 2018. i 2019. prosečna neto zarada u obrazovanju bila je iznad proseka, a 2020. na nivou prosečne neto zarade u Srbiji. Punih osam godina, dakle, prosvetari nisu uspevali da se domognu ni republičkog proseka, a neće moći ni naredne, za koju im vlast nudi povišicu od 12 odsto, kako vole da kažu „za 50 odsto veću“ nego ostalima u javnom sektoru, kojima sleduje povećanje plata od osam procenata.

Poređenja radi, prema nedavnom istraživanju Demostata, u Srbiji je u julu 2024. prosečna neto zarada iznosila 836 evra, dok je osnovna ili početnička neto zarada nastavnika bila skoro 100 evra manja, odnosno 739 evra. Situacija je manje-više slična i u nekim zemljama regiona sa manjim BDP-om po stanovniku i manjim prosečnim platama od Srbije, u BIH, uključujući i Republiku Srpsku, Albaniji i Severnoj Makedoniji. I u njima su plate prosvetara niže od proseka. Isto važi i za Bugarsku, u kojoj je prosečna neto zarada na nivou države 1.000, a u obrazovanju 920 evra, s tim što će se, obećanom povišicom plata prosvetarima, već u januaru 2025. ova dva proseka izjednačiti.

Od 2001. do 2011. prosvetari su zarađivali više od republičkog proseka, plate su im rasle brže nego drugima i njihova realna kupovna moć je porasla značajnih 225 odsto, dok od 2013. rastu mnogo sporije od republičkog proseka, pa su realno povećane samo 19 procenata 

U ostalim zemljama iz okruženja, sa većim BDP-om po stanovniku od Srbije, situacija je bitno drugačija. Prosvetni radnici u Crnoj Gori zarađuju 863 evra, evro više od proseka. U Rumuniji je prosečna neto zarada u obrazovanju 1.295 evra, za 270 evra veća od proseka, a slično je u Hrvatskoj, gde su se plate prosvetara u avgustu kretale u rasponu od 1.542 do 1.559 evra, dok je prosek bio 1.349 evra. Najbolji tretman, ipak, bar sudeći po primanjima, prosvetni radnici imaju u Mađarskoj, jer mesečno zarađuju od najmanje 1.383 do čak 2.828 evra, dok je prosečna neto zarada kod naših severnih suseda 1.100 evra.

Plata visokoobrazovanih učitelja, nastavnika i profesora manja od prosečne potrošačke korpe

Vredno je pomena i kretanje prosečne neto zarade prema nivou kvalifikacije. Za zaposlene sa sedmim i osmim stepenom (sa visokim obrazovanjem – osnovne akademske studije, master, magistarske i doktorske studije) ona je u septembru 2023. u Srbiji iznosila 124.600 dinara i bila je za 46 odsto veća od proseka i za 24 odsto veća od prosečne potrošačke korpe. Istovremeno, za isti nivo kvalifikacija u obrazovanju (učitelji, nastavnici, profesori) bila je samo 91.200 dinara, svega sedam odsto iznad prosečne neto zarade u Srbiji i za devet odsto manja od troškova prosečne potrošačke korpe.

Drugim rečima, divergencije u kretanju prosečnih neto zarada su veće na visokom nivou kvalifikacija nego u proseku. U septembru 2023, na primer, prosečna neto zarada u Srbiji bila je za pet odsto veća od proseka prosvetara (85.100 prema 80.900 dinara), a ako se uporede samo primanja zaposlenih sa sedmim i osmim stepenom stručne spreme, ta razlika je bila čak 37 odsto, naravno na štetu obrazovanja.

Pogrešno postavljeni prioriteti proizvešće ogromne, za sada nevidljive troškove. To se obično dešava kada su kriminal i korupcija duboko ukorenjeni u vlasti i kad se javni interes podredi privatnom. Svaka opsena ima svoju cenu, koju plaćamo i koju ćemo tek platiti

Kada je kretanje realnog standarda u pitanju, isti rezultat se dobija i ako se prosečne plate uporede sa prosečnom potrošačkom korpom. Za tih 11 godina, od 2013. do 2023, udeo prosečne neto zarade u Srbiji povećao se sa 67,6 na 86,6 odsto, a zaposlenih u obrazovanju sa 65,9 na svega 78,2 odsto prosečne potrošačke korpe. Drugim rečima, za tu korpu svakom zaposlenom u prosveti prošle godine nedostajalo je 21,8 odsto novca. Tako posmatrano, realna kupovna moć prosvetara za poslednjih 11 godina ukupno je povećana za svega 18,7 odsto.

Nevolja je, međutim, što su u tom periodu cene hrane kumulativno porasle za 74 odsto, primetno više od rasta opšteg nivoa cena. Samim tim, ako bi se uporedila samo sa kretanjem cena hrane, realna kupovna moć prosečne neto zarade u obrazovanju je za 11 poslednjih godina ukupno porasla za bledih 4,6 odsto.

4,6 odsto

realno je za 11 poslednjih godina ukupno povećana kupovna moć prosečne neto zarade u obrazovanju, merena cenama hrane, koje su u istom periodu povećane za 74 odsto

U međuvremenu, prema poslednje dostupnim podacima, svaki zaposleni je sa prosečnom neto zaradom u junu ove godine mogao da kupi 92,6 odsto, a prosvetari tek 86,8 odsto prosečne potrošačke korpe. Otuda je, i pored neumornih pokušaja vlasti da se situacija prikaže drugačije, vidljivo sistematsko urušavanje finansijskog položaja obrazovanja u poslednjih 11 godina.

Osim direktnih troškova, ovako postavljeni prioriteti će proizvesti ogromne, za sada nevidljive, troškove u budućnosti. To je obično slučaj kada su kriminal i korupcija duboko ukorenjeni u vlasti, te se javni interes podredi privatnom i dugoročni horizont posmatranja kratkoročnom. Opsena ima svoju cenu, koju plaćamo i koju ćemo tek platiti.