Slovenački dnevni list Delo nedavno je objavio karikaturu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen kojoj se pripisuje misao: „Bolje kos u ruci nego golub na strehi.“ U pitanju je igra reči vezana za prezimena Marte Kos, nove kandidatkinje Slovenije za evropsku komesarku i Roberta Goloba, premijera Slovenije. Marta Kos nije bila prvi izbor svoje vlade, ali Slovenija je, na zahtev Fon der Lajen, pristala da predloži ženu umesto muškarca kako bi se sastav nove Evropske komisije približio rodnoj ravnoteži. To je u očima mnogih doživljeno kao političko poniženje premijera Goloba i inspiracija za pomenutu karikaturu. Međutim, u zamenu za promenu kandidata, Slovenija je dobila značajniji portfelj – proširenje Evropske unije.
Tokom svog dugog puta ka članstvu u EU, Srbija pamti nekoliko komesara za proširenje, a aktuelni nosilac ove funkcije je Oliver Varhelji, diplomata iz Mađarske. Uloga komesara za proširenje je, barem na papiru, jasna – da ocenjuje pripremljenost kandidata za članstvo i da ih podrži u dostizanju potrebnih kriterijuma. Širina oblasti koje su ovim obuhvaćene, međutim, daje prostor za fleksibilnost. Tako je Varhelji najčešće birao da se fokusira na ekonomske reforme i razvoj Srbije, a samo kada je baš morao pominjao je stanje demokratije i vladavine prava, i to uvek u pozitivnom tonu. Zbog toga se u kontinuitetu susretao sa kritikama, ali nije promenio svoj pristup. Presudna je, izgleda, bila njegova povezanost sa vladom Viktora Orbana, bliskog partnera srpskih vlasti.
Marta Kos nije bila prvi izbor svoje vlade, ali Slovenija je, na zahtev Fon der Lajen, pristala da predloži ženu umesto muškarca kako bi se sastav nove Evropske komisije približio rodnoj ravnoteži
Od Marte Kos, smatra se, ne može se očekivati da ide toliko „niz dlaku“ autoritarnim liderima sa Balkana. Ona ne dolazi iz istog političkog miljea kao Varhelji. Nakon karijere u novinarstvu i diplomatiji, što je uključivalo i ambasadorska mesta u Berlinu i Bernu, postala je deo rukovodstva liberalnog Pokreta Sloboda koji je 2022. godine osnovao aktuelni premijer Golob. Kos je iste godine bila i kandidatkinja za predsednicu Slovenije, ali ju je – sada bismo rekli u „bajdenovskom“ obrtu – stranka primorala da se povuče u korist drugog kandidata. Nedugo potom, Kos je i napustila članstvo u Pokretu Sloboda, javno osudivši pravac u kojem se partija kreće. Golob i ona su sada, po svemu sudeći, odlučili da zakopaju ratne sekire.
Marta Kos se, prema tome, razlikuje od Olivera Varheljija ne samo po političkim stavovima, već i po iskustvu. Dok je Varhelji karijerni diplomata lojalan svojoj vladi, Kos se oprobala i u političkom vodama i verovatno će zbog toga biti samostalnija u odlučivanju. Da li se može očekivati da će zbog toga biti, po potrebi, kritičnija prema stanju u Srbiji? Odgovor je najverovatnije pozitivan. Ipak, dokle god nema konsenzusa među članicama EU da su spremne da prime nove članice u nekom određenom roku, moć komesara za proširenje je ograničena, pa samim tim i sposobnost da uslovljava politiku Beograda.
Osim toga, vlast Srpske napredne stranke sada već ima iskustvo u snalaženju sa nenaklonjenim stranim zvaničnicima. Uprkos domaćem „busanju u grudi“, srpske vlasti pokušavaju da postignu političke, a nekad i poslovne „dilove“ sa strancima koji se bave Srbijom. A ako to ne uspe, sledi medijska diskreditacija kritičara. Najbolji primer za to je još jedna političarka iz Slovenije, Tanja Fajon, o kojoj su mediji u Srbiji svojevremeno iznosili „inkriminišuće“ podatke koje su sasvim sigurno dobijali iz kuhinje Janeza Janše, bivšeg premijera Slovenije i aktuelnog lidera opozicije. Ako bude potrebno, već se nazire koje i kakve informacije bi mogli da plasiraju o Marti Kos – Janšina partija je već optužuje da je u mladosti radila za jugoslovensku Udbu, što ona poriče.
Čak i ako Marta Kos ne prođe Evropski parlament, portfelj proširenja će ostati u Sloveniji, što je i dalje za Balkan bolja vest u odnosu na moguće alternative
Ako i dođe do zaoštravanja odnosa između Marte Kos i vlasti u Srbiji, to se neće desiti odmah. U početku će, sigurno, biti opipavanja terena, i to sa obe strane. Uprkos diplomatskoj karijeri, Kos nema profesionalnog iskustva u zemljama kandidatima za članstvo u EU. Uz sposobne saradnike, međutim, može se očekivati da će savladati kompleksnosti ovih država, a to što dolazi iz Slovenije sigurno će joj olakšati posao kada je reč o zemljama Balkana. To će istovremeno biti garancija regionu da neće biti zanemaren u korist Ukrajine i Moldavije.
Sve ovo važi pod uslovom da Marta Kos uopšte bude izabrana na mesto komesarke. Proces još nije završen, i slede saslušanja u odborima Evropskog parlamenta, nakon čega ova institucija daje konačno zeleno svetlo za novi sastav Evropske komisije. U toku ovih saslušanja obično „otpadne“ nekoliko kandidata za komesare, a briselski Politiko, ponekad i previše sklon spekulacijama, vidi Martu Kos kao jednu od ranjivih. Da li će njeno nedovoljno diplomatsko iskustvo na Balkanu biti dovedeno u pitanje ili će možda evropski poslanici ispitati okolnosti pod kojima je, optužena za mobing, morala da podnese ostavku na mesto ambasadorke u Švajcarskoj, ostaje da se vidi. Ipak, čak i ako Marta Kos ne prođe Evropski parlament, portfelj proširenja će ostati u Sloveniji, što je i dalje za Balkan bolja vest u odnosu na moguće alternative.
