Izlažući ekspoze o planovima svog kabineta, premijer Miloš Vučević je 2. maja u Skupštini Srbije kao jedan od prioriteta nove vlade naveo i rekonstrukciju i izgradnju novog Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac (UKCK), ističući da su za to „obezbeđena sredstva iz budžeta“ i da je „22. marta ove godine dobijena građevinska dozvola za izgradnju UKCK na površini od 24.500 kvadratnih metara.“
„Vrednost investicije je 45,1 milion evra, planirano je da novi objekat ima 351 postelju i osam operacionih sala. Početak radova planiran je za drugu polovinu ove godine, a rok za završetak radova je 30 meseci“, rekao je tada Vučević. Početkom septembra, dva meseca od kako je prošla prva polovina godine, nije poboden ni ašov u sklopu obećane rekonstrukcije i izgradnje UKCK. Doduše, u krugu te zdravstvene ustanove privodi se kraju izgradnja verskog objekta SPC, pa pacijentima ne preostaje ništa drugo nego da se mole za ozdravljenje.
Inflacija obećanja
Da od Vučevićeve najave ovog leta neće biti ništa, nedavno je i zvanično potvrđeno. Gostujući na RTS-u, 22. avgusta državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek praktično je demantovao premijera i početak rekonstrukcije i izgradnje novog UKC odložio za narednu godinu. Istovremeno je „odjavio“ i doskorašnju ministarku zdravlja Danicu Grujičić, koja je 6. aprila ove godine, u prisustvu gradonačelnika Nikole Dašića, načelnice Šumadijskog okruga Biljane Ilić Stošić i direktora UKC Slobodana Milisavljevića kazala da bi radovi na UKCK „trebalo da počnu krajem 2024.“ Ako je verovati Đerleku, sada se početak radova „očekuje na proleće 2025.“
Ne bi to bilo tako strašno da to „očekuje se“ Kragujevčani i žitelji ostalih delova Srbije koji se tu leče slične najave te zdravstvene ustanove ne slušaju još od „Kulina bana“, od kraja 2006. S druge strane, to se sasvim uklapa u to što grad nema ni biblioteku, autobusku i železničku stanicu, pa se Kragujevčani s dobrom dozom ironije pitaju zašto da ne ostanu i bez adekvatne zdravstvene ustanove u kojoj se leči dva miliona ljudi, više nego u bilo kom od ostalih kliničkih centara u Srbiji.
Novi UKCK pre Vučevića obećao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i Severnu obilaznicu i novi fudbalski stadion „Čika Dača“, koji je najavio 15. februara 2023, na Sretenje, u direktnom prenosu na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poručujući da će gradnja početi već za dva i po meseca, u maju te iste godine, da će to biti „najlepši stadion u Srbiji“ i da će koštati 70 miliona evra. Godinu i po kasnije, od novog stadiona nema ni stative, ni jedne travke, a postojeći, izgrađen 1957, toliko je zapušten i propao da FK Radnički utakmice igra u 200 kilometara udaljenom Leskovcu ili Gornjem Milanovcu. U međuvremenu se kao nova lokacija za „Čika Daču“ pominje Korman polje, koje je Zastava otkupila još 80-ih godina prošlog veka sa idejom da tu proširi fabriku koja bi proizvodila 500.000 vozila godišnje. Umesto automobila na tom polju, ako se u međuvremenu planovi još jednom ne promene, jednog dana kotrljaće se lopta.
Izgradnja novog UKCK počeće oko Vidovdana 2022.
Aleksandar Vučić, 28. februara 2022.
Početak radova na UKCK planiran je za drugu polovinu 2024.
Miloš Vučević, 2. maja 2024.
Očekuje se da će radovi na UKCK početi na proleće 2025.
Mirsad Đerlek, 22. avgusta 2024.
Vučić najavio početak radova za Vidovdan, ali 2022. godine
Vučić je u više navrata obećavao izgradnju UKCK. Poslednji put 28. februara 2022, kad je u Kragujevcu prisustvovao otvaranju novog pogona austrijsko-nemačkog konzorcijuma za proizvodnju građevinskih mašina Vaker Nojzon, poručujući da će izgradnja novog UKC u centru Šumadije da „počne oko Vidovdana“. Te 2022. godine, naravno.
Pre toga i pre nego što je postao predsednik Srbije, Vučić je i kao premijer izgradnju novog Kliničkog centra u Kragujevcu zvanično najavljivao, makar jednom godišnje. Od 2016. pa sve do 2022. Jedino je menjao koliko će radovi da koštaju. Licitaciju je počeo sa 29 miliona, a završio sa 44 miliona evra. Na osnovu kojih i čijih kalkulacija, nije poznato.
U međuvremenu je, zbog besparice, poništen tender za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju UKCK, pa je lane raspisan novi, čija sudbina, po svemu sudeći, nije ništa izvesnija od svih prethodnih, koji su poništavani i krajem prve i tokom druge decenije 21. veka. Time se ozbiljno ugrožava ne razvoj, nego opstanak UKCK. Tim povodom Radar se obratio generalnom direktoru UKCK Slobodanu Milisavljeviću, koji je i odbornik i narodni poslanik SNS-a, ali je on odbio da prokomentariše višegodišnje najave i odlaganja rekonstrukcije i izgradnje UKCK i da li on, kao direktor očekuje da će ta ustanova zaista da bude rekonstruisana i dograđena, nije odgovorio. Šta god da je razlog, to što sam nije želeo da se oglasi ili za to nije dobio saglasnost iz vrha SNS-a, javnost je ostala bez odgovora na pitanja životno važna za dva miliona ljudi, o čijem zdravlju bi UKCK trebalo da brine.
Dugi niz propalih planova
Čitav galimatijas počeo je još krajem 2006, ugovorom Vlade Srbije o pozajmici od 150 miliona evra od Evropske investicione banke, s tim što je država za rekonstrukciju kliničkih centara u Srbiji trebalo da obezbedi 165,8 miliona evra. Ministarstvo zdravlja je na međunarodnom tenderu 2007. za izradu glavnih projekata i nadzor radova izabralo italijanski Studio Manara. Već naredne godine, zbog svetske finansijske krize taj posao odložen je za neka bolja vremena. U leto 2009. projekat obnove i dogradnje četiri klinička centra, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, reaktivirao je tadašnji resorni ministar Tomica Milosavljević. Tada je zvanično najavljeno da će Klinički centar u Kragujevcu biti rekonstruisan i dograđen do 2011, da bi taj rok bio pomeren na kraj 2012, kada je na vlast došao SNS.
Već u oktobru 2013. krenuli su radovi na Kliničkom centru, ali ne u Kragujevcu, već u Nišu, čemu je, pored politike, donekle kumovala i struka. I to kragujevačka. Direktori Kliničkog centra u Kragujevcu (u UKCK je preimenovan pre dve godine) neretko su imali primedbe na ponuđene projekte, pa je na kraju novac usmeren na drugu stranu.
Kragujevački arhitekta Aleksandar Nenković je 2021. u Kragujevačkim novinama obznanio da je njegovu projektantsku firmu Vektor sistem, italijanska Manara još 2010. izabrala za lokalnog partnera za izradu dalje projektne dokumentacije (za rekonstrukciju i izgradnju novog KCK), jer je idejni projekat već bio urađen i već su ga odobrili i Vlada i uprava Kliničkog centra. „Sve je bilo spremno za gradilište… Mogli smo prvi da počnemo dogradnju i rekonstrukciju Kliničkog centra Kragujevac“, tvrdi Nenković. Tada, međutim, za direktora dolazi Nebojša Arsenijević, koji ocenjuje da je projekat Manare „loš“ i uz saglasnost tadašnje ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović angažuje projektantsku kuću iz Beograda da predloži novi projekat. U međuvremenu su, po projektu Manare, odavno završeni radovi u Nišu, dok je u Kragujevcu sve vraćeno na početak.
Novi tender za projekat dogradnje i rekonstrukcije KC Kragujevac raspisan je tek 26. januara 2021, da bi dve godine kasnije, 14. februara 2023, i on bio obustavljen. Potom je raspisan novi, izdata je i građevinska dozvola, predsednik Vlade je opet najavio, državni sekretar u njegovoj vladi ponovo odjavio početak radova. I tako ukrug, od Kulina bana do ovih dana.
Vraćeno na početak
Nekadašnji direktor KC Kragujevac Nebojša Arsenijević za Radar kaže da mu je u oktobru 2012. bio predstavljen idejni projekat Manare, ali ne, za te poslove važniji projektni zadatak, koji se radi na osnovu socijalno-demografskih procena, predviđanja demografskih parametara i očekivanja da u narednih 50 godina neće da se menja patologija. Manara je, kaže on, sama sebi dala projektni zadatak, a predviđanja im je radila nevladina organizacija koju su sami izabrali, pri čemu „nisu imali dobre ulazne podatke, pa su, na primer, predvideli glupost da će broj dece da raste“. Naglašavajući da se posle idejnog rešenja radi tehnološki projekat, Arsenijević kaže da je i ta faza projektovanja obnove i dogradnje KCK preskočena.
U slučaju Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu sve je pogrešno rađeno od početka, otud sve toliko i traje, uz angažovanje loših firmi do nadzora pohlepnim očima
Nebojša Arsenijević
„Studio Manara je početkom 2012. doneo idejno rešenje rekonstrukcije i izgradnje KCK i tadašnji direktor Slobodan Obradović nešto je od toga potpisao, ali ne sve. Mene je to idejno rešenje sačekalo u oktobru te godine i nisam hteo da ga odobrim, jer je podrazumevalo čitav niz budalaština, koje ne samo da ometaju rad i funkcionisanje klinika, nego su i opasne po život. Napravio sam tim koji je pregledao ponuđeno rešenje i utvrdio 136 primedbi. Studio Manara je njihov broj sveo na 33, tadašnja ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović vršila je strahovit pritisak da potpišem to idejno rešenje, što ja nisam učinio. Ona je iskoristila funkciju i svojim potpisom sve poklopila, nakon čega je trebalo da se krene sa projektovanjem, ali projekat nismo dobili do 2015, a šta se zatim dešavalo, ne znam“, priča Arsenijević, koji je te 2015. izabran za rektora Univerziteta u Kragujevcu.
Podseća da je između 2018. i 2020. ponovo počelo da se priča o obnovi i dogradnji KCK, da se menja projektant i da se raspisuje novi tender. „Sve to rađeno je iako nijedna zgrada tada nije bila uknjižena, a bojim se da nije ni sada. UKCK se nalazi na jedinstvenoj parceli koja se u katastru vodi kao voćnjak familije Pavlović – Bojadžić (poznati šumadijski predratni industrijalci – prim.a.), koja je aljkavo nacionalizovana posle rata. Tu parcelu od 20 hektara dele UKC i grad Kragujevac, a kojih pet hektara pripada UKC, a kojih 15 gradu, ne zna se. Ali, kako se na betonu i gvožđu najlakše krade, ovde sve počinje od izgradnje. U slučaju UKCK sve je pogrešno rađeno od početka, otud toliko i traje, uz angažovanje loših firmi do nadzora pohlepnim očima“, ističe Arsenijević.
Kako god, obnovljeni i dograđeni KC u Nišu otvoren je 2017, radovi u Beogradu i Novom Sadu privode se kraju, a u Kragujevcu se nije odmaklo dalje od najava i odjava.
