O privođenju Pavela Durova, vlasnika platforme Telegram, u prvim satima, pa i danima nakon samog događaja, bilo je neuobičajeno malo informacija za vest takvog intenziteta. Agencije i njuz kanali su uglavnom sumirali dosadašnje poslovne rezultate tech preduzetnika, kao i poznate kontroverze vezane za sadržaj koji cirkuliše Telegramom. U momentu kada ovaj tekst odlazi u štampu, zna se da je Durov pušten na slobodu uz sudski nadzor i kauciju od pet miliona evra. Parisko tužilaštvo je saopštilo, a prenosi Bi-Bi-Si, da je otvorena zvanična istraga protiv Durova zbog saučesništva u vođenju onlajn platforme koja omogućava nelegalne transakcije organizovane bande, odbijanja da razgovara sa vlastima i saučesništva u organizovanoj kriminalnoj distribuciji seksualnih fotografija dece. U međuvremenu se pojavila i vest o tužbi koju je 2023. godine u Švajcarskoj protiv njega podnela bivša partnerka i majka njegovog deteta, zbog porodičnog zlostavljanja. Do daljnjeg, Pavel Durov neće moći da napušta Francusku.
Ruska reakcija
Privođenje vlasnika Telegrama se, u prvom trenutku, intenzivno dovodilo u vezu sa upotrebom njegove aplikacije u rusko-ukrajinskom sukobu. Za mnoge, uprkos sadržaju optužnice, perspektiva ovog kontroverznog događaja i dalje postoji.
Odmah nakon vesti o hapšenju, aktivnost proruskih kanala i korisnika na platformi je intenzivirana. Prve reakcije su bile usmerene ka Zapadu, koji je optuživan za gušenje slobode govora i cenzuru. Jedna od fotografija koja je cirkulisala aplikacijom bila je i slika projektila na kome je ispisano „Za Durova“ – simbolizovala je otpor i pretnju protivnicima. Vrlo brzo su se pojavile i poruke tagovane #FreeDurov. Kritici hapšenja brzo se pridružio i Ilon Mask kroz svoje kanale na platformi X, ironično konstatujući da će u 2030. godini ljudi biti sankcionisani jer su lajkovali mim onlajn.
Na proruskim kanalima fokusiranim na sukob sa Ukrajinom vest se komentarisala referencama na Orvela i represivni nadzor. Privođenje Durova mnogi su smatrali nekom vrstom cenzure, napadom na autonomiju privatne kompanije i odmazdom zbog potpune slobode (čitaj: veoma slabe kontrole i moderacije) prostora na Telegramu.
Telegram je najširoj publici poznat kao aplikacija za bezbednu razmenu poruka, koja garantuje povećanu zaštitu sadržaja koji se razmenjuje. Aplikacija je pre Vocapa uvela tzv. end-to-end enkripciju – mada praksa ukazuje na to da je u slučaju Telegrama ova vrsta zaštite obezbeđena samo za takozvane tajne četove koje korisnici moraju naknadno da aktiviraju. Telegram je jedno vreme, zbog svoje bezbednosti i nedostupnosti potencijalnim kontrolorima, bio navodno i omiljena aplikacija ISIS-a. Možda ključna prednost Telegrama je mogućnost da korisnici kreiraju kanale za četovanje u kojima može da učestvuje i do 200.000 ljudi, a u kojima je nemoguća kontrola sadržaja bilo kome van grupe.
To je stvorilo sasvim nove opcije za tajnu komunikaciju u, praktično, javnom prostoru, a ona je, neretko, izlazila iz domena legalnog, bezbednog i prihvatljivog – zbog čega su brojne grupe i gašene na zahtev, o čemu su pisali i srpski novinari. Uprkos činjenici da je aplikacija neretko bila dragocena u organizovanju društveno angažovanih inicijativa i protesta, danas je notorna zbog liberalnog odnosa prema kontroverznim teoretičarima zavera, ekstremnim desničarskim grupama i korisnicima koji su širili sadržaje zasnovane na diskriminaciji, govoru mržnje i podsticanju na nasilje. Neki bi rekli – light i široko dostupna verzija dark weba. Ipak, uprkos brojnim prekršajima i kontroverzama, privođenje Durova je, u prvim danima, analizirano dominantno kroz perspektivu rusko-ukrajinskog rata i njegovih veza sa Rusijom – čemu su doprinele i ekspresne izjave najviših ruskih zvaničnika koji su osudili postupak Francuske.
Dragocen u ratu
Telegram globalno ima skoro milijardu korisnika, što ga čini jednom od najuticajnijih platformi, nakon Fejsbuka, Instagrama, Tik-Toka. Nastao kao aplikacija za razmenu poruka, Telegram je stvorio onlajn okruženje koje je preslikalo mehanizme i osobine društvenih mreža na nivou povezivanja korisnika koji dele interesovanja i mogućnosti za masovno širenje svojih ili tuđih, sadržaja.
Uprkos brojnim prekršajima i kontroverzama, privođenje Durova je, u prvim danima, analizirano pretežno kroz perspektivu rusko-ukrajinskog rata i njegovih veza sa Rusijom
Sama platforma, odmah po privođenju Durova, objavila je zvanično saopštenje u kome se tvrdi da su svi standardi industrije i uobičajena pravila poslovanja poštovana. Ipak, činjenica je da se Telegramu može mnogo toga zameriti, iz perspektive odredbi evropskog Digital Services Acta, koji ima mandat da reguliše njegov rad na teritoriji članica EU. To znači da bi kompanija trebalo da redovno identifikuje i ukida potencijalne rizike u vezi sa širenjem nelegalnog sadržaja, dezinformacija i drugih štetnih aktivnosti, da primeni mere za sprečavanje širenja nelegalnog sadržaja i da obezbeđuje izveštaje o akcijama i odlukama donetim po osnovu moderiranja sadržaja. Čak i površna analiza dosadašnjeg rada Telegrama ukazuje na to da je platforma često i naveliko nizala prekršaje po osnovu pomenutog evropskog zakona. Ipak, bilo je jasno da takvi prekršaji ne mogu objasniti radikalan potez kakav je hapšenje njenog vlasnika – nekoliko dana nakon privođenja oglasila se i Evropska komisija da to naglasi i da se ogradi od događaja. Ipak, imajući u vidu rasprostranjenost, uticaj, sadržaj i prirodu komunikacije unutar platforme, a posebno njenu upotrebu tokom rusko-ukrajinskog sukoba, zanimljivo je navesti neke od činjenica iz dosadašnjeg rada Telegrama.
U Ukrajini je Telegram postao veoma popularan krajem 2018. godine, pred sudbonosne predsedničke izbore naredne godine na kojima pobeđuje Volodimir Zelenski. Tada se na platformi pojavilo oko 15 anonimnih kanala vesti (Legitimate, Resident, Dark Knight…), od kojih su mnogi bili povezani sa Rusijom. Brzo su stekli popularnost i počeli da utiču na javno mnjenje, šireći lažne vesti i propagandu. Upotreba Telegrama je eksplodirala sa početkom invazije Rusije na Ukrajinu, a vrlo brzo postaje središte najintenzivnijih vojnih komunikacija vezanih za dešavanja i vesti sa fronta. Jevgenij Prigožin, bivši vođa Vagnera, koristio ga je kao svoju glavnu komunikacionu mrežu za kritikovanje ratne strategije i promovisanje svojih stavova. Posebnu težinu podacima i višemilionskom broju korisnika na obe strane fronta daje činjenica da se među njima nisu našli samo građani, već i zvaničnici, političari, novinske agencije, različite organizacije, državne i nevladine.
Jevgenij Prigožin, bivši vođa Vagnera, koristio je Telegram kao svoju glavnu komunikacionu mrežu
za kritikovanje ratne strategije i promovisanje svojih stavova
Izvesno je da je u prvim danima napada Rusije na Ukrajinu, Telegram bio aplikacija koja je pomogla brojnim izbeglicama i žrtvama napada da se orijentišu, nađu zaklon i izlaz, a da je i dan-danas to alat koji je u ratom zahvaćenim područjima dragocen izvor informacija o vanrednim dešavanjima, napadima i pomeranju vojnih operacija. Za korisnike Telegrama na teritoriji Rusije i Ukrajine, to je vrlo često prvi i primarni izvor informacija (iako nije medij). Ubrzo po privođenju Durova, zbog zabrinutosti da bi podaci sa platforme mogli biti kompromitovani, nekim ruskim zvaničnicima i bezbednosnom osoblju je savetovano da izbrišu osetljivu komunikaciju sa Telegrama, preneo je portal Meduza, navodeći da je i Margarita Simonjan, urednica Raša tudej, dala sličan savet, govoreći da je Durov „zaključan da bi dao ključeve“, te da bi svi koji su navikli da koriste Telegram za osetljive razgovore i prepisku trebalo da ih izbrišu odmah i da prestanu sa korišćenjem.
„Sukob“ sa Kremljom
Zagovornici teze da je Durov i dalje blisko povezan sa Rusijom navode kao argument i podatak da su 2018. godine među osamdesetak investitora u platformu bili i ruski oligarh David Jakobašvili, kome je Ukrajina uvela sankcije upravo zbog bliskosti sa Putinovom režimom, i Sergej Solonjin, osnivač ruskog sistema plaćanja Qiwi.
Ubrzo po privođenju Durova, zbog zabrinutosti da bi podaci sa platforme mogli biti kompromitovani, nekim ruskim zvaničnicima i bezbednosnom osoblju je savetovano da izbrišu osetljivu komunikaciju sa Telegrama, preneo je portal Meduza
Priča o Durovljevom otporu Kremlju započinje 2013. godine, kada je FSB tražio od njega da preda podatke dostupne na platformi VKontakt (slična Fejsbuku) koji bi mogli da pomognu u analizi i procesuiranju odgovornih za Evromajdan. Durov je tada odbio da to uradi, da bi ubrzo potom, prema zvaničnim podacima, prodao VKontakt i emigrirao (godinu dana kasnije se, međutim, vratio i nastanio u Sankt Peterburgu). Tada sa bratom počinje da intenzivnije razvija Telegram, a 2017. godine dešava se novi nasrtaj FSB-a na privatnost korisnika, ovog puta Telegrama – nakon terorističkog napada na metro u Sankt Peterburgu. FSB je objavio da su terorističke aktivnosti bile koordinirane upravo preko Telegrama i zatražio pristup enkriptovanim podacima.
Priča o Durovljevom otporu Kremlju započinje 2013. godine, kada je FSB tražio od njega da preda podatke dostupne na platformi VKontakt koji bi mogli da pomognu u analizi i procesuiranju odgovornih za Evromajdan. On je tada odbio da to uradi
Paralelno, Roskomnadzor podnosi tužbu protiv mreže, preteći blokiranjem u Rusiji, ukoliko ne obezbedi „ključeve“ za enkripciju poruka. Durov ponovo odbija, a nakon što je izgubio spor pred sudom, Roskomnadzor u aprilu 2018. godine blokira aplikaciju. Blokada, međutim, ne samo što nije bilo efikasna (kao što je slučaj sa zabranama pristupu Fejsbuka i Instagrama), već je i brzo ukinuto – bez mnogo pompe. Roskomnadzor je deblokirao Telegram, „pozitivno ocenivši“ spremnost Pavela Durova da se „suprotstavi terorizmu i ekstremizmu“ – što su mnogo tumačili kao pristanak da „otključa“ privatne podatke za ruske vlasti. Zamenik načelnika Ministarstva telekomunikacija i masovnih komunikacija Aleksej Volin izjavio je da je blokiranje prekinuto jer je tim platforme već sarađivao, što, opet, stvara sumnju u zaštitu podataka korisnika. U martu 2022. Oleg Matvejčev iz ruskog Komiteta za informacione tehnologije i komunikacije rekao je da je Durov našao kompromis sa FSB-om i da je Telegram instalirao opremu koja dozvoljava praćenje opasnih subjekata. O tome je izvestio i portal Meduza.
„Internet prorok“
Da su podaci sa Telegrama dostupni ruskim vlastima vidljivo je u brojnim slučajevima, poput onog iz avgusta 2022, kada su ukrajinskog novinara Ihora Bondarenka zarobile ruske snage dok je pokušavao da napusti grad. Dva meseca ranije, izbrisao je svu prepisku iz svojih aplikacija, uključujući i Telegram. Ali tokom ispitivanja, ruska vojska je, prema Igoru, bila u posedu njegove šestomesečne prepiske sa aplikacije, čak i iz tzv. tajnih četova.
I dok se često navodi da je poslovanje Telegrama isključivo vezano za evropske zemlje, kancelarije u Londonu su zatvorene 2019. godine, dok se za poslovni prostor u Dubaiju, za koji se tvrdilo da je centrala biznis operacija Telegrama, 2021. godine u istraživanju novinara Špigla ispostavilo da je prazan, a konsijerž zgrade rekla je novinarima da više od tri godine nije videla da neko ulazi u kancelariju. Tu su i svedočenja zaposlenih u Telegramu da kompanija radi iz svojih prostorija u Sankt Peterburgu, kao i da su njeni serveri oduvek raspoređeni po Rusiji.
Iako se navodi da je poslovanje Telegrama vezano za evropske zemlje, kancelarije u Londonu su zatvorene 2019. godine, dok su za poslovni prostor u Dubaiju, za koji se tvrdilo da je centrala biznis operacija platforme, novinari Špigla su 2021. utvrdili da je prazan
Ipak, bilo bi verovatno pogrešno značaj Pavela Durova i Telegrama svoditi samo na rusko-ukrajinsku dimenziju. Da je u pitanju globalno interesantan pojedinac, govori i vest da su hitan pristup u zatvoru, osim Rusije, tražili i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Izvesno je da priča o hapšenju Pavela Durova nije ni blizu kraja. Dok jedni smatraju da ga je hapšenje dodatno približilo statusu kultnog „internet proroka“ kome se svete kao „apsolutisti slobodnog govora“ zbog otvaranja prostora radikalnoj desnici i teoretičarima zavere koji ugrožavaju liberalne i demokratske politike na Zapadu, drugi veruju da iza svega stoje finansijski i geopolitički interesi, a da u tim procesima Durov ima čime da trguje – i sa Istokom, i sa Zapadom.
