Pored ostvarenja iz Berlina, Lokarna, Karlovih Vari i ponekog naslova iz Venecije, najveća koncentracija filmova u Sarajevo dolazi s Kanskog festivala. Značajnu pažnju u pratećim selekcijama skrenuli su filmovi čija se radnja dešava u Indiji jer do sada nismo imali uvid u rad indijskih autora čija je kinematografija u ekspanziji. Prošle godine film Agra u režiji Kanu Behla s premijerom u Kanu, u regionu je jedino prikazan na festivalu režije LIFFE u Leskovcu. Naziv agra u hinduističkom prevodu označava šumu veću od svih ostalih šuma – simbolika kojom reditelj pokušava da nam dočara stanje u glavi mladića Gurua. Frustracije, životne greške i porodične netrpeljivosti kod njega dolaze do izražaja kao simptomi indijskog patrijarhalnog društva sa mnogo tabua. Gledanje ovog filma je odlična osnova za sva tri ostvarenja iz (koprodukcije) Indije prikazana ove godine u Sarajevu (prethodno su svi premijerno bili u Kanu) jer portretišu današnje društvo i probleme srednje i niže klase Indije.
The Shameless bugarskog reditelja Konstantina Bojanova govori o prostitutki Renuki, koja jedne noći nožem ubija policajca u bordelu Nju Delhija i beži. Utočište pronalazi u zajednici prostitutki na severu Indije gde upoznaje mladu devojku iz komšiluka u koju se zaljubljuje. Borbenost i odlučnost Renuki da pobegne iz zemlje s lažnim dokumentima, slikovito je dočarana u metežu porodičnih tradicija i osuda, ugovorenih brakova maloletnih devojaka i korupcije. Pomalo sporog tempa, pojačanog kolorita slike, akciona drama sa surovim postupcima glavne junakinje kao odgovor na istu takvu surovost društva, podseća na Umu Turman u Tarantinovom Kill Bill. S tim što je Renuki koju glumi Anasuja Sengupta ogoljena od svih skrupula, prirodnija i divlja – ubedljivija, što je žiri selekcije Izvestan pogled u Kanu prepoznao nagradivši je za najbolju glumicu.
Sve što zamišljamo kao svetlost u režiji indijske rediteljke Pajal Kapadije, prikazan u selekciji „Kinoscope“, ovenčan je Gran prijem žirija zvanične kanske selekcije. Mračna drama govori o medicinskoj sestri Prahbe i njenoj cimerki Anu, koje u Mumbaju svaka na svoj način pokušavaju da pronađu dozvoljeni balans u ljubavi. Prva je neodlučna i ne može da ostvari intimnu vezu s kolegom doktorom jer joj je muž otišao u inostranstvo i godinama se ne javlja. Druga mora da se krije na mračnim mestima sa svojim izabranikom muslimanske nacionalnosti (što nije prihvatljivo kod hindusa). Osuda porodice i okoline, opet tradicija i zadate moralne norme prepreka su da mlade žene ispolje svoje strasti i pronađu budućnost u rigidnom društvu.
Treći i ujedno najbolji film iz ovog izbora je Santosh (takođe selekcija „Kinoscope“) četvrto ostvarenje indijske rediteljke Sandhije Suri (za kratki film Polje 2019. dobila je nominaciju za BAFTA). Triler o mladoj udovici Santoš, koja se priključuje policiji tako što nasleđuje posao svoga pokojnog muža, policijskog poručnika. U malom mestu na severu Indije posle ubistva devojke iz niže kaste starija policijska inspektorka, feministkinja Šarma, uvlači neiskusnu Santoš u istragu zločina. Pratimo kako se žena domaćica pretvara u policajku u najkorumpiranijoj policijskoj jedinici u Indiji. Suočena je sa mizoginijom, predrasudama i posebno kastinskim odnosima koji su jači od zakona i pravde. Uzbudljivo i neizvesno do samog kraja.
Sva tri filma stilski različita, jedinstvene poetike i filmskog jezika, zahvaljujući festivalu u Sarajevu daju nam delimični uvid u bogatu kinematografiju Indije.
Kako nekoga možete ubiti, ako ga volite
Poseban specijalitet za ljubitelje žanrovskog filma predstavlja selekcija „Kinoscope Surreal“ u kojoj se nalaze ostvarenja iz celog sveta, uglavnom hibridnih žanrova. Retko se dešava da se u svetskoj produkciji pojave dva filma iste godine sa sličnom temom i zapletom – vampirima. I oba su imala premijeru na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji.
Humanistički nastrojena vampirica traži voljnu suicidalnu osobu (2023) debitantski igrani film Kanađanke Arijane Luiz-Sajze, jedan je od originalnijih filmova iz prošlogodišnje produkcije. Obišavši značajne svetske festivale zaobišao je naše krajeve, ali konačno smo ga videli u Sarajevu. Spoj crne komedije, fantazije, vampirskog horora, zapravo je najmanje horor a ponajviše romantizovana komedija o odrastanju mladih iz porodice vampira.
Mlada vampirica Saša ima ozbiljan problem: previše je osetljiva da bi nekoga ubila. Kada joj njeni roditelji uskrate zalihe krvi koje ispija na slamku kao sok, Sašin život je ugrožen. Upoznaje Paula, usamljenog tinejdžera sa samoubilačkim tendencijama koji je voljan da se odrekne svog života da bi joj pomogao i spasao je. Groteskne porodične rasprave i polemike o Sašinom ulasku u svet odraslih vampira inteligentno su postavljene u srž priče oko njenog zaljubljivanja u Paula – kako nekoga možete ubiti ako ga volite?
Filmski brat blizanac Humanistički nastrojene vampirice… ili sestra, kako vam drago, jeste Kada padne noć (2023) debitantski igrani film francuske novinarke i rediteljke Selin Ruzet. Jedna po svemu obična porodica mora se preseliti u drugi grad. Trude se da izgledaju prosečno kako bi sakrili jedan detalj – da njihov sin ima nekontrolisanu žeđ za krvlju. Prihvaćeni su u novom komšiluku i sve dobro funkcioniše dok sin Filemon ne upozna novu simpatiju Kamilu. Njegova žeđ raste kako se ljubav prema Kamili povećava. Ponavlja se teza iz Humanistički nastrojene vampirice… kako nekoga možete ubiti ako ga volite? Manje je komičan od prethodnog filma i više je drama s elementima trilera. Porodice su u oba filma zaštitnički nastrojene prema svojoj deci vampirima, imaju njihovu podršku. Lepo je pogledati oba filma jedan za drugim i videti dva odgovora na istu problematiku.
Noć u šumi
Vražja kupka (The Devil’s Bath) 2024. austrijskih autora Veronike Franc i Severina Fijala imao je premijeru na Berlinalu, a u Sarajevu prikazan u selekciji „U fokusu“, takođe predstavlja neku vrstu hibridnog žanra, istorijske drame s folklornim elementima i značajnim primesama horora i trilera. Producent filma je Urlih Šidl za koga je Veronika Franc pisala scenarije, za većinu njegovih filmova do najnovijeg aktuelnog diptiha Sparta i Rimini.
Film počinje kada žena baci bebu s litice u reku. Sledi njeno kažnjavanje odsecanjem glave i prstiju. Početak najavljuje surovi horor, međutim radi se o običajima s kraja 18. veka u Gornjoj Austriji gde su duboko religiozni stanovnici koji se osećaju grešnim tražili spasenje tako što načine zločin i onda bivaju kažnjeni i razapeti. Tako su pronalazili izlaz misleći da će im počinjeni gresi biti oprošteni. Dosta dobro ukomponovana priča o životu jedne žene koja postepeno otkriva rituale i običaje zajednice. Noć u šumi je uvek bila inspiracija za mračne horor teme, ovoga puta scene se odvijaju tokom dana u gustoj šumi prateći tragove do rešenja. Verno prenesena atmosfera iz prošlosti sa odličnom kostimografijom, ogoljene estetike i „pomerenih“, čitaj bolesnih, scena tipičnih za filmski pečat kojim overava Urlih Šidl. Preporuka za gledanje, samo bez male dece.
