Gradonačelnica Pariza našla se u Seni. Ova rečenica bi, zavisno do konteksta, mogla da sugeriše različite situacije – okliznula se žena na nekom od 37 prestoničkih mostova, pa upala u reku. Ili: na nedavno završenim vanrednim parlamentarnim izborima pobedila je leva koalicija, Novi narodni front, pa je u nekom masovnom šaketanju odlučila da se zahvali na saradnji petokolonašima iz svojih redova, među kojima se obrela i Ana Marija Idalgo, članica Socijalističke partije, koja Gradom svetlosti rukovodi punih deset godina.
Problem sa Senom
Ipak, Idalgo je u Senu ušla u četvrtak 18. jula, devet dana pred otvaranje Letnjih olimpijskih igara koje će u Parizu (i manjim delom Lionu i na Tahitiju) trajati do 11. avgusta, ispunivši tako obećanje da će ličnim primerom pokazati da je romantizovana reka dovoljno čista za održavanja takmičenja u vodenim sportovima. I nije bila sama – pratilo ju je oko stotinu zvaničnika, sportista i lokalnih meštana. I treba taj njen potez poštovati, ako ni zbog čega, onda zbog hrabrosti, budući da je plivanje tuda zakonom zabranjeno još 1923, upravo zbog nehigijenskih uslova. Pre oko mesec dana, u rad je konačno pušteno postrojenje za tretman rečne vode, i mnogi se s pravom pitaju može li jedan mesec prečišćavanja da nadomesti vek prljavštine. Sama Idalgo je u proteklom periodu dva puta odgađala ulazak u reku što seče Pariz napola, baš zbog nivoa zagađenja.
Malo je verovatno da Idalgo nije brže-bolje otišla pod tuš kad su se kamere ugasile. Kako bilo, ovim potezom, verovatno najčudnijim u njenoj političkoj karijeri, poslat je signal da fešta može da počne.
Ipak sa Rusima
A velika je, nije da nije – procenjuje se da će troškovi održavanja Letnjih olimpijskih igara (i Paraolimpijskih, koje će trajati od 28. avgusta do 8. septembra) iznositi nešto više od 7,5 milijardi evra, uz ogradu da će 96 odsto ukupne sume direktno ili indirektno pokriti privatni sektor, poglavito Međunarodni olimpijski komitet sa svojim partnerima. I ostale projekcije o dve manifestacije su vredne pomena – četiri milijarde ljudi će na malim ekranima pratiti 869 nadmetanja 15.000 sportista u 32 sporta, na licu mesta biće 15,3 miliona posetilaca, a izveštavaće 34.000 novinara sa svih meridijana. Biće angažovano 44.500 volontera, mahom zloglasno neplaćenih.
MOK je dozvolio učešće sportistima iz Rusije i Belorusije, pod uslovima da ne učestvuju na ceremoniji otvaranja igara i da nastupaju s neutralnim obeležjima
Među 206 državnih zastava ponovo neće biti ruska, prevashodno zbog doping-skandala zbog kojih su ruski takmičari na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu u februaru 2022. nastupali pod obeležjem Ruskog olimpijskog komiteta, a od tog meseca i zbog invazije Rusije na Ukrajinu. Iz srodnih razloga, ove godine neće biti ni zeleno-crveno-bele zastave Belorusije, premda je MOK dozvolio učešće sportistima iz ove dve države, pod uslovima da ne učestvuju na ceremoniji otvaranja igara i da nastupaju s neutralnim obeležjima. Zaključno s ponedeljkom, svega petnaestoro ruskih i sedamnaestoro beloruskih učesnika prihvatilo je poziv MOK-a da se pod tim uslovima pojavi u Parizu. Možda su čuli izjavu gradonačelnice iz marta ove godine, kada je prilično eksplicitno rekla da nisu dobrodošli. O takmičarima iz nekih drugih zemalja, poput Izraela, nije bilo reči.
Vek kasnije
Trideset treće Letnje olimpijske igre po redu ujedno su i druge koje će se održati u prestonici Francuske, tačno stotinu godina kasnije. Okolnosti su se u međuvremenu, naravno, drastično izmenile. Iz organizacionog tima poručili su nedavno da će prestonica Francuske na prelazu iz jula u avgust biti „najbezbedniji grad na svetu“. S obzirom na mogućnost terorističkih napada, povećanu ratovima u Ukrajini i na palestinskim teritorijama, prilično promišljena izjava. I ne bio, vala, s više od 45.000 pripadnika policije i žandarmerije i oko 10.000 vojnika koji će budno motriti na ceremoniju otvaranja igara. Žitelji Pariza svedoče da je takmičarski duh naveliko u vazduhu, ali isto važi i za borbene avione i dronove koji nadleću prostrane trgove i bulevare.
Jedan korisnik društvenih mreža primetio je da Pariz nije delovao ovoliko okupirano još od Drugog svetskog rata.
