Domaćini Radar Foruma u naredne četiri epizode biće studenti Fakulteta političih nauka u Beogradu. U prvoj takvoj epizodi Jovan Vidanović, student treće godine politikologije, ugostio je Zorana Đajića, inženjera geologije, a njih dvojica pokušali su da demaskiraju korupciju u zemlji koja ubija svoje građane. Sagovornici su naglasili važnost borbe za pravdu, ističući da studenti ne žele da napuste zemlju, već da se izbore za društvo koje ceni znanje i kompetenciju…
Jovan Vidanović otvorio je razgovor naglašavajući važnost i potrebu dijaloga sa stručnjacima u vremenu kada se istina često zamagljuje zbog čega je i poželeo da ugosti Đajića kojeg je prvo upitao kakva je tačno bila njegova uloga u rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, odnosno koje je njegovo stručno mišljenje o tome zbog čega je kobnog 1. novembra pala nadstrešnica.
„Bio sam angažovan još za vreme projekta rekonstrukcije zgrade Železničke stanice… savetovao sam u vezi sa kamenom u enterijeru, eksterijeru i na fasadi“, navodi Đajić, ističući svoju ulogu konsultanta za koju ga je prevashodno angažovao Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Rekonstrukcija nadstrešnice predstavlja tragičan primer sistemske korupcije, nesavesnog rada i nestručnog nadzora, sumira Đajić. Ključni zahtevi studenata – da se obelodane imena odgovornih za izvođenje radova i dokumentacija o projektu – ostaju ignorisani, što on dalje smatra jedinim putem dolaska do istine. Inženjer je istakao da su radovi izvedeni suprotno predviđenom projektu, čime je nadstrešnica dodatno opterećena sa više od 20 tona, uz nepoštovanje osnovnih principa statike i predviđenog rasterećenja.
„Firme uključene u radove, poput ‘Aladin‘ iz Novog Sada, umesto restauracije izvornih keramičkih pločica, dodale su mrežice, lepkove i gipsane ploče, dok je na staru izolaciju nanet novi beton i postavljeni aluminijumski profili sa kaljenim staklom. Sa svim ovim dodavanjem, da se to nije desilo u petak, 1. novembra, sa prvim snegom, ili malo jačim vetrom, sa dodatnim opterećenjem, ona bi svakako pala. Ove nestručne intervencije dovele su do neodržive težine od 199 tona, dok su zatege bile projektovane za znatno manja opterećenja“, priča inženjer i naglašava da je projektant „vrhunski predvideo strukturu“, ali su kasnije intervencije, motivisane profitom i krađom, kompromitovale integritet konstrukcije.
Napumpani troškovi zarad vlastitog džepa
Studentski zahtevi predstavljaju više od tehničkog insistiranja na istini – oni su deo šire borbe za pravdu u društvu u kojem korupcija nije samo apstraktan problem već direktna pretnja životima građana. Kako ističe student Vidanović, „želimo da živimo u zemlji gde nas korupcija neće ubijati… gde ne moramo da se okrećemo da li će nam nešto pasti na glavu.“ On se dalje osvrnuo na statuse uzbunjivača, u šta ubraja i Đajića, navodeći da se oni u Srbiji suočavaju sa odmazdom, nepravdom, represijom, pa i zaboravom.
„Najbolji primer nam je šta se desilo sa Krušikom i Aleksandrom Obradovićem. On je čovek izašao u javnost i izneo informacije o malverzacijama, o krađi, a završio je tako što je prvo bio uhapšen, a zatim u kućnom pritvoru nakon protesta građana. Trenutno i dalje nije zaposlen zato što nije odbačena optužnica protiv njega“, podseća Vidanović.
Đajić, koji sebe s pravom smatra desetogodišnjim uzbunjivačem, otkriva razmere korupcije u velikim infrastrukturnim projektima, gde se zloupotrebe sredstava pravdaju formalno legalnim ugovorima, a stvarna odgovornost nikada ne dolazi na dnevni red. Na konkretnim primerima objašnjava kako se kroz kompleksan lanac podizvođača i fiktivnih donacija manipuliše novcem, dok se na terenu izvode radovi lošeg kvaliteta.
„Kad je ubijena Stanika Gligorijević na autoputu, autom koji je vozio Zoran Babić, za koga je Vučić rekao ‘ne dam Zorana Babića’. Ja sam tad počeo da pišem zašto on ne da određene ljude. Zato što iza svega stoji novac. Tu ne postoji nikakva ljubav. Postoji nešto što njih vezuje, a to je krvavi novac. Govorio sam i o tome kako se kradu pare u ovom gradu. Bio sam angažovan kao konsultant na rekonstrukciji Devojačkog parka ispod Skupštine grada. Celo popločavanje je trebalo da se uradi, i mene je grad angažovao u vreme kada je Vesić bio zamenik gradonačelnika. Kamen je kupljen, deo iz Makedonije, deo iz Bugarske. Sve fakture je platila firma Zlatibor gradnja iz Beograda. Kad sam ih pitao koji je vaš interes da budete donatori, znate šta je bio njihov odgovor – njima će to biti plaćeno. Pa kako će biti plaćeno ako ste donatori. Tako funkcioniše donatorstvo i pitanje je koliko je od tog novca uzeo Vesić“, dodaje Đajić.
Jedan od najalarmantnijih aspekata koje ističe jeste način na koji se kroz mrežu podizvođača napumpavaju troškovi projekata, omogućavajući prelivanje novca u privatne džepove. „Plaćanje se vrši tako što naša firma ispostavi fakturu, Kinez digne za 12 posto svojoj drugoj kineskoj kompaniji koja diže za 20 posto, ova ministarstvu za 50-100. Kinezima se nije isplatilo da uzimaju firmu sa najnižom cenom, naprotiv, što je viša cena naših podizvođača, to Kinezima veća zarada. A na kraju, kako se delio novac, u čemu je sve vreme Vesić bio glavni, oni znaju, ja sam ubeđen da će kad tad osim mene još neko progovoriti. To je suština vaših zahteva – vi hoćete državu u kojoj vlada pravo, u kojoj vlada pravda i u kojoj osećate slobodu. Da biste to izborili mora da se spreči dalji rad ovog načina vlasti u državi Srbiji kojoj je jedini interes da nas potkrada, da nas drži uplašenim i da oni svoj krvavi novac drže po nekim svetskim bankama“, naglašava inženjer.
Mi se borimo za istinu, istinom. A građani… Ako roditelji, profesori, zdravstveni radnici, ako ne uđemo svi sad u generalni štrajk da na taj način držimo leđa vama studentima, jer ovaj narod ulazi u istorijski trenutak. A taj trenutak jeste da je ovo poslednja prilika da se konačno napravi država po meri građana, a građani koji će živeti u toj državi i čija to država treba da bude ste vi, sadašnji srednjoškolci i studenti
Zoran Đajić
Vidanović je primetio da iako zakon formalno predviđa zaštitu uzbunjivača, realnost je daleko drugačija – često su prepušteni sami sebi, izloženi pretnjama i izolaciji. Đajić se nadovezao da nikada nije dobio institucionalnu zaštitu, već je, naprotiv, bio meta pokušaja diskreditacije. „Advokat Gorana Vesića pokušao je da me diskredituje kao svedoka navodeći šta sam sve u poslednjih deset godina pisao protiv njega i Vučića,“ objašnjava on, dodajući kako mu je drago da je sve to postalo deo zvaničnog zapisnika Tužilaštva.
Da straha nema ni kod studenata, ni sa druge strane, sagovornici su složni, a Đajić je iskoristio priliku da istakne značaj generacijskog otpora, pozivajući na generalni štrajk.
„Mi se borimo za istinu, istinom. A građani… Ako roditelji, profesori, zdravstveni radnici, pročitao sam da Kolubara EPS sprema štrajk, ako ne uđemo svi sad u generalni štrajk da na taj način držimo leđa vama studentima, jer ovaj narod ulazi u istorijski trenutak. A taj trenutak jeste da je ovo poslednja prilika da se konačno napravi država po meri građana, a građani koji će živeti u toj državi i čija to država treba da bude ste vi, sadašnji srednjoškolci i studenti. A mi, mi treba samo da stanemo iza i da svojim leđima sprečimo pendreke i sprečimo sve medijske napade na vas jer kod vas ne postoji ništa drugo osim ljubavi ka ovoj domovini, kao otadžbini. Sreća je da ti je otadžbina i domovina jedna teritorija. Moja deca su morala da odu vani da rade, pa im je domovina tamo gde imaju dom, a otadžbina je tamo gde im rođen otac. Ja se nadam da ćemo ove godine da izguramo, da ćete imati otadžbinu u kojoj će biti vaš dom, u kojoj ćete se osećati kao svoji na svome i da ćete se samo vi pitati kako će ova država dalje ići“, apeluje Đajić.
Sa njim se slaže i Vidanović koji osvetljava frustraciju generacije koja, kako kaže, voli svoju zemlju, ali je suočena sa sistemom koji obesmišljava njihov trud i budućnost.
„Mi kao studenti, mi volimo Srbiju, ali trenutno obrazovanje u ovoj Srbiji ne znači mnogo. Naše diplome bi možda čak bile samo papiri na zidu s kojima možemo da se hvalimo. Stekli smo svi utisak, mislim da nije više ni utisak, nego je samo istina, da u ovoj zemlji samo partijska knjižica i korupcija mogu da vas dovedu do nekog uspeha. Mi želimo da ostanemo u ovoj Srbiji. Iako smo mi prvi ustali, ipak nam treba pomoć građana. Ne možemo mi sami da iznesemo borbu. Svi zajedno moramo da se borimo za našu Srbiju. Ne možemo više da prepuštamo nekome drugom, da neko drugi nosi naš teret“, jasan je mladi student FPN-a.
Upozorenje na nove tragedije: „Jednog dana će i to brdo da padne“
Protesti nisu samo reakcija na prošle tragedije, već i pokušaj da se spreče buduće na šta Đajić posebno upozorava kao neko ko već godinama dokumentuje neadekvatno izvođene radove pokušavajući da srpeči nove katastrofe.
„Znam gde živim i znam šta se dešava i znam da će jednog dana ono brdo u Grdeličkoj klisuri da padne i ne dao bog koliko će automobila tu da bude. Pre jedno 7-8 godina počeo sam da dokumentujem na Rzavu, u Arilju. Radi se brana za vodosnadbevanje. Oni su napravili mesto gde će biti brana, pregrada koja će držati iza sebe milione kubika vode na mestu koje je geološki najlošije na celom toku Rzava. Onda su betonirali, pa im je klizište to pokrenulo, pa su to opet betonirali i ipak će staviti tu branu. Takvih stvari u Srbiji ima koliko hoćete. Moramo stalno pričati da će mito i korupcija ubiti sve nas, ali će ubiti na kraju i njih. Da ne bismo mi više stradali, moramo da stavimo tačku i da kažemo ‘dosta je više’. Jedini koji znaju tačno kako treba dalje da se živi ste vi studenti. Vi tačno znate, vi nemate ništa iskvareno, a mi svi u našim mozgovima imamo svašta. Mnogo više prljavih stvari nego čistih. A sad je vreme da vi se pitate šta dalje“, jasan je Đajić.
Najdublja kritika upućena je političkom vrhu koji koristi resurse države da uguši slobodu, uključujući obrazovni sektor. „Vlada kupuje sindikate prosvetnih radnika da uguši slobodoumlje u školama i fakultetima“, ističe Đajić.
Vidimo da živimo u državi gde svojim životima plaćamo njihovu korupciju i pohlepu i ne želimo da živimo u sistemu gde ćemo da tako plaćamo njihovo bogaćenje i bahaćenje. Oni se najviše plaše slobodoumlja. A studenti su slobodoumni, oni su obrazovani, informisani i ne plaše se. Dok oni žele da terorom vladaju neinformisanim ljudima, kao ovcama koje ne znaju šta se sve dešava, studenti i prosvetari ustaju
Jovan Vidanović
Vidanović izražava odlučnost da studenti prekinu takav ciklus i odbace model u kojem je bahatost vlasti iznad ljudskog dostojanstva.
„Vidimo da živimo u državi gde svojim životima plaćamo njihovu korupciju i pohlepu i ne želimo da živimo u sistemu gde ćemo da tako plaćamo njihovo bogaćenje i bahaćenje. Pomenuli ste slobodoumlje, oni se toga najviše plaše. A studenti su slobodoumni, oni su obrazovani, informisani i ne plaše se. Dok oni žele da terorom vladaju neinformisanim ljudima, kao ovcama koje ne znaju šta se sve dešava, studenti i prosvetari ustaju. Otuda i pokušaji potkupljivanja. Kao student sam ponosan što smo pokazali nepotkupljivost, nadam se da će tako biti i s prosvetarima kojima ovim putem iskazujem podršku“, rekao je Vidanović.
Režim koristi medijski mrak da bi vladao
Prema njegovim rečima, uloga medija u negovanju slobodoumlja je ključna. U situaciji u kojoj nijedan medij s nacionalnom frekvencijom ne izveštava o blokadama i protestima – „bar ne kako bi trebalo“, dodao je Vidanović – dolazi do stvaranja medijskog mraka. Đajić je i pre pada nadstrešnice izlazio u javni prostor i upozoravao na manjkavosti, podsetio je izazivač, i upitao zašto je morala da se desi nezapamćena tragedija, da neko izgubi život, da bi o onome što je do nje dovelo – uopšte moglo da se slobodnije govori.
„Stara je činjenica da ovde pamet kratko traje. Naše sećanje brzo bledi, a bombardovani smo svakodnevnim informacija kako nam je dobro. U to su se vlasti i uzdale. Znalo se i ranije kako je taj projekat rekonstrukcije rađen, znalo se i ko ga je realizovao, uključujući Starting, oni su to sve kontrolisali, a čim je nadstrešnica pala, saopštili su na svojim medijima da nadstrešnica uopšte nije rađena. I narod kaže: ‘Pa, dobro, desilo se.‘ Ovaj režim koristi mrak koji ste pomenuli da bi vladao. Zato nema pete frekvencije. Negde sam pročitao da od 1.000 radijskih stanica u Srbiji trenutno ne postoji niti jedna koja nije u vlasništvu ljudi koji su novac dobili od SNS da bi ga vratili nazad. Sad se zna mnogo toga, zahvaljujući vama, studentima“, odgovorio je Đajić.
Inženjer geologije je predočio da ga, iako nije bio na javnom servisu, ljudi u Srbiji tu i tamo prepoznaju. Izlaze na ulice, makar na tih petnaest minuta, što pokazuje da je mrak probijen i u javnom prostoru zahvaljujući upravo studentskim protestima.
Svi ljudi koji nešto znače u ovoj državi na te pozicije su došli sa mesta konobara, šofera… nemam ništa protiv tih struka, ali ne može neko ko je do juče vozio da bude direktor Pošte, pa da bude ambasador. Da ne govorim da predsednik Vlade, tako bar pišu mediji, ne zna ni koju je gimnaziju završio, ni na kom jeziku. A kad se miševi razbeže, prvi će početi da prodaju one iznad sebe
Zoran Đajić
„Tu povratka nema. Samo je pitanje koliko dugo ćemo još stajati iza vaših leđa. Negde sam napisao da sve ovo mora do Đurđevdana da se završi. Nije bitno kada će, bitno je da Vučić neće moći da se vrati u sedlo i jaše nas kao što nas je jahao. Onog momenta kad padne vrh vlasti, miševi će se razbežati na sve strane. Svi ljudi koji nešto znače u ovoj državi na te pozicije su došli sa mesta konobara, šofera… nemam ništa protiv tih struka, ali ne može neko ko je do juče vozio da bude direktor Pošte, pa da bude ambasador. Da ne govorim da predsednik Vlade, tako bar pišu mediji, ne zna ni koju je gimnaziju završio, ni na kom jeziku. A kad se miševi razbeže, prvi će početi da prodaju one iznad sebe. Onog momenta kad vide da mogu da budu privilegovani kao zaštićeni svedoci i tvrdim da će mnogi to želeti da prihvate i dosta toga će da ispliva“, odgovorio je Đajić.
„Ne želim da svoj život dam zarad nečije pohlepe“
Vidanović je ponudio primer svoje bake, koja gleda televizije s nacionalnom frekvencijom, i koja je zbog nedovoljne informisanosti i izveštavanja o „lenjim studentima koji neće da uče“ isprva bila protiv studentskih protesta i blokada. U međuvremenu je promenila mišljenje, što je Vidanoviću dalo veliku dozu optimizma.
„Pri tom, ona je radila u prosveti. Posle razgovora s kolegama i sa mnom, počela je da podržava studente. Važno je da razgovaramo sa svojim porodicama i kažemo im istinu. Mi se ne borimo za nekoga koga tamo, već za sve nas. Mi smo studenti koji želimo da ostanemo u Srbiji, ali nećemo imati zbog čega da ostanemo ako se stvari bitno ne promene. Ja prvi volim Srbiju i želim da živim ovde, ali ne želim da budem u zemlji koja me ne ceni i ne želim da dam svoj život zarad nečije pohlepe. Građani nas zato najviše i podržavaju, jer su shvatili da je naša borba plemenita. Mislim da su građani shvatili da insistiramo na zajedništvu i da se vlast toga plaši da bi upravo to moglo da ih sruši“, rekao je Vidanović.
Ovonedeljni izazivač je rekao da smatra da su institucije trenutno spremne da pregaze građane da bi zaštitile sebe, pa ga je interesovalo da li su Đajiću kolege iz struke stale u odbranu kada je istupio u javnost navodeći i da postoje stručnjaci koji nisu želeli da ostave potpis ispod projekta Ekspo.
„Sistem je zasnovan na korupciji i laži. Kada vlastima treba neko s diplomom, a mnoge su kupljene, skupe takvih desetak ljudi i kažu da je struka rekla svoje. Trenutno najjeftinija roba u Srbiji je čovek. Mogu da izađu stručnjaci sa kupljenim diplomama, kao profesor doktor, ali te titule nemaju nikave veze sa akademskim zvanjem. I narod to ne ume da razluči i onda nasedne, evo struka je rekla. Siguran sam da ozbiljni stručnjaci nikada neće potpisati nešto što je suprotno njihovoj etici, znanju i onome što im je kroz obrazovanje dato. Primer iz Novog Sada je tu slikovit. Važne pozicije vršili su ljudi s diplomama, a gotovo niko stručan. Sve neki inženjeri menadžmenta, bez konstruktivaca, statičara, arhitekata, građevinaca. Na svakoj livadi može da se napravi zgrada, a na njoj napiše, Fakultet za to i to. Prošle godine, kada je Megatrend izgubio akreditaciju, Mića (Jovanović) je izašao i rekao da će objaviti kome je iz Vlade prodao diplomu. Sutradan mu je vraćena akreditacija. Dok je sistem takav, imaćemo kvazistručnjake koji ne smeju ništa da kažu protiv ministara i Vlade. Nažalost, unazad 30 godina, broj ozbiljnih stručnjaka drastično je opao, jer ljudi idu vani, država ih je izgurala napolje“, rekao je Đajić.
Mi se ne borimo za nekoga koga tamo, već za sve nas. Mi smo studenti koji želimo da ostanemo u Srbiji, ali nećemo imati zbog čega da ostanemo ako se stvari bitno ne promene. Ja prvi volim Srbiju i želim da živim ovde, ali ne želim da budem u zemlji koja me ne ceni i ne želim da dam svoj život zarad nečije pohlepe. Građani nas zato najviše i podržavaju, jer su shvatili da je naša borba plemenita
Jovan Vidanović
Osim što pare nestaju po raznim džepovima, predočio je on, sredstva tako odlaze i u Nemačku, Francusku i drugde. Ako školovanje studenta na državnom univerzitetu košta najmanje 100.000 evra, novci uloženi u pravljenje visokoškolovanog kadra koji potom odlazi u inostrane zemlje može se smatrati poklonom drugim državama.
Vidanović je izrazio saglasnost i rekao da studenti, osim fakultetskih ispita, tokom studija polažu i neke druge, životne, te da se nada da će oni koji sada učestvuju u blokadama jednog dana činiti jezgro zdrave, nepotkupljive struke u Srbiji.
„Hvala vam što se borite za Srbiju. Moramo nastaviti da se borimo da živimo u boljoj Srbiji“, zaključio je student FPN koji je bio domaćin Radar Foruma.
*Ceo razgovor Jovana Vidanovića i Zorana Đajića u dvadeset drugoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i subotom od 18 sati na televiziji N1
