U poslednjoj epizodi Radar Foruma, gošća profesorke istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radine Vučetić bila je Ana Martinoli, profesorka na FDU, producentkinja i teoretičarka medija. Razgovor je otpočeo s komentarom na jednu nedavnu objavu gošće na Instagramu – „naši životi su jedan permanentni protest“ – koja je Vučetić ponukala na kontekstualizaciju građanskog nezadovoljstva u poslednjih tridesetak godina. Koja je pozicija poslednjih, studentskih protesta, i šta su novo doneli?
„Mi godinama, a naše generacije i decenijama, svakodnevnicu prilagođavamo protestnim aktivnostima. Svaki talas nezadovoljstva donese nešto novo i ovaj ne bi bio ovoliko uspešan i dugotrajan da nismo imali prethodne. Nije novina to što su nas studenti probudili, kako se često kaže, mi smo kao društvo dugo znali da mnogo toga ne valja, nego što što su se sada i studenti probudili. I među njima je ranije bilo nezadovoljstva, ali ne kao sada i ne ovako medijski komuniciranog“, rekla je Martinoli.
O blokadi RTS-a i novim izborima za Savet REM-a
Prema oceni Vučetić, od formiranja vlade Đura Macuta, vlast neprestano poručuje da kreće u osvetu. Istovremeno, borba za nezavisnost rada institucija koje bi tu osvetu sprečile ili otežale – Saveta REM-a, recimo, zbog čijeg izbora su studenti blokirali i RTS – nastavlja se i deluje da se ne treba unapred radovati svemu što liči na pobedu.
„Sećam se da su 2004. profesori Snježana Milivojević i Vlada Vodinelić izašli iz saveta Republičke radiodifuzne agencije kao znak protesta zbog njenog nezakonitog funkcionisanja. Aleksandar Tijanić je na mesto direktora javnog servisa postavljen ne po referentnom zakonu, već po Zakonu o javnim preduzećima. Dakle, od tada, kad su petooktobarski pobednici bili na vlasti, do danas, mi nismo uspeli da obezbedimo okruženje da mediji rade profesionalno i po zakonu. Taj kontinuitet sada ide u terminalnu fazu devastacije institucija. Ne može REM da bude bolji od društva ili medija u Srbiji, nažalost“, kaže Martinoli.
Dodaje da joj je drago što je studentska blokada RTS-a iznedrila konkretan rezultat, ali da za njegovu realizaciju nije bilo dobre osnove zbog neadresiranih grešaka vezanih za prethodni ciklus izbora.
„Ovakvo raspisivanje novog izbora za Savet REM-a mislim da je zateklo veliki broj potencijalnih predlagača i organizacija koje su mogle da učestvuju u procesu i da doprinesu da sledeći saziv svoj posao radi kako treba. Posebno nakon povlačenja kandidata, koje podržavam i razumem, mislim da je stvoren prostor za to da novi bude još gori od prethodnog“, zaključuje Martinoli.
Fenomen Šarović
Profesorka Vučetić je, osvrćući se na nezavidno stanje na medijskoj sceni Srbije, pomenula i alternative tradicionalnim načinima izveštavanja, gde se kao poseban fenomen ukazuje – Nemanja Šarović.
„On očigledno dobro razume moć medijskih alata i kanala koji za početak komuniciraju da su van korporacijskog, zvaničnog, kontrolisanog toka. S druge strane, razume populistički jezik. S treće, razume i vrednosti koje su duboko ugrađene u temelje ovog društva, a koje su se zacementirale u poslednje tri i po decenije. Njegov domet je ogroman, ima milionske preglede. Dok ismeva površnost, nerazumevanje situacije, spremnost ljudi da se potčine trenutnom interesu, vrlo vešto televiziju K1 predstavlja kao jedinu slobodnu televiziju u Srbiji. Po meni – slobodnu od prodemokratskog i proevropskog sentimenta, više opredeljenu ka konzervativnom i proruskom“, kaže Martinoli.
Od 2004. godine, kad su petooktobarski pobednici bili na vlasti, do danas, mi nismo uspeli da obezbedimo okruženje da mediji rade profesionalno i po zakonu. Taj kontinuitet sada ide u terminalnu fazu devastacije institucija
Ana Martinoli
Prema njenim rečima, osećanje nacionalnog ponosa u biti je lepo i važno osećanje, ali potencijalno opasno – ili, kako je rekao pokojni Srđa Popović, „za lečenog alkoholičara, i kap vina je problem“.
„Mi još nismo adresirali ni sve što je u prošlosti činjeno u ime nacionalnog osećanja i obazriva sam kada vidim da neko na njemu gradi svoju vidljivost i popularnost. Za Šarovića znaju i deca u osnovnoj školi. Govorim u svoje ime, naravno, ali bojim se da ta osećanja, zahvalna za promociju, nisu usklađena u sistem vrednosti na kojima mislim da bi Srbija trebalo da počiva“, zaključila je Martinoli.
Kako studenti koriste digitalni prostor
Kao kontrateža tradicionalnim medijima, ali i pristupu Nemanje Šarovića, Vučetić je izdvojila profile studenata u blokadi na društvenim mrežama. Film studenata FDU Kameleon do sada je zabeležio 1,4 miliona pregleda, Dvanaesti minut oko 700.000… Sagovornice su saglasne da su ih studenti iznenadili kreativnošću, pa i prosvetno-pedagoškim inovacijama, koje se sigurno ne bi videle da je obrazovni proces bio uobičajen.
„Posebno mi je bilo zanimljivo što umetnički upečatljivo i vredno zaokruživali aktuelne teme, ali i pružali kritički osvrt na neke događaje, pa mi se dešavalo da mi ljudi iz oblasti pravosuđa i ekonomije kažu da su studenti vrlo dobro prenosili vrlo stručne stvari“, kaže Martinoli.
Profesorka Vučetić je ukazala da ju je fasciniralo da studenti ne prate previše domaće medije, ali da ipak raspolažu brojnim važnim informacijama i zavidnom kulturom dijaloga.
„To otvara drugo važno pitanje, kako za nas, tako i za medije. Zašto mi treba da znamo ko je Darko Glišić? Mene interesuje ko je on ako je deo priče KRIK-a u kojoj mi saznajemo šta on sve ima, a ne zna se kako je do toga došao. Koliko često mi gledamo vesti o predsedniku, a da se tu zapravo ne krije nikakva vest? Možda grešim, ali čini mi se da mlađe generacije prave efektne stvari zato što se ne obaziru na stvari koje nisu ključne, a o kojima smo mi ranije pričali pet dana i iscrpljivali se u tome“, rekla je Martinoli.
Prema njenim rečima, pojam „efemerni aktivizam“ – koji podrazumeva mobilizaciju nekim povodom kroz priče na Instagramu koje traju 24 časa – dobar je opis za ono što se dešavalo od početka studentskih blokada i protesta. U tehničkom smislu, studenti reaguju brzo i učinkovito. U smislu objavljenog sadržaja – poruka, estetike, kodova – trendovi su se menjali, u smeru jasnijeg vrednosnog i ideološkog određenja. Ili – od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija stiglo se do „pozicije desnog centra“.
Koliko često mi gledamo vesti o predsedniku, a da se tu zapravo ne krije nikakva vest? Možda grešim, ali čini mi se da mlađe generacije prave efektne stvari zato što se ne obaziru na stvari koje nisu ključne, a o kojima smo mi ranije pričali pet dana i iscrpljivali se u tome
Ana Martinoli
„Vratili su nam naše simbole, himnu i zastavu, važne praznike poput Vidovdana, ali bi meni kao građanki bilo važno da su se, recimo, više osvrnuli i na 9. maj, to jest Dan pobede“, zaključila je Martinoli.
*Ceo razgovor Radine Vučetić i Ane Martinoli u trideset sedmoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1.
