U novoj epizodi Radar Foruma mišljenja su ukrstili redovni profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu – izazivačica Danica Popović i njen gost Dejan Šoškić, bivši guverner NBS. Razgovor je otvorio niz ključnih pitanja o globalnoj ekonomiji, ulozi institucija, i stabilnosti ekonomskih sistema u svetlu savremenih političkih izazova.
Promene u globalnoj ekonomiji
Danica Popović, poznata po analitičnosti, otvorila je diskusiju izražavajući zabrinutost zbog povlačenja iz principa otvorenosti koji je bio temelj ekonomskog rasta, a što u konačnici preti zatvaranjem privrede.
Vrednosti i principi koji su krasili zapadni svet polako su počeli da se napuštaju, smatra Šoškić, čak i od strane onih zemalja koje su te vrednosti najviše zagovarale. On ukazuje na zabrinjavajući trend odstupanja od principa slobodne trgovine i poštovanja međunarodnih pravila, što dovodi do destabilizacije globalne ekonomske strukture.
“Svet odlazi od onih vrednosti koje smo mi videli da krase zapadni svet sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina. Pa i ove institucije koje su napravljene posle Drugog svetskog rata (Svetska banka i MMF), ja bih rekao da su pravljene zarad dobrobiti čovečanstva sa jednom vrstom altruističkog duha u osnovi. Postojala je dobra volja za saradnjom i inaugurisane su neke vrednosti koje su imale i teorijsko, pa i praktično utemeljenje u ekonomiji. Taj liberalizam koji je vladao vidimo da se sada napušta. Kad pogledamo postupke pojedinih zemalja na Zapadu, rekao bih da je taj proces već izvesno vreme prisutan, da se, zapravo, velike vodeće zemlje u svetu često nalaze u situaciji da ne poštuju principe u čijem su stvaranju bile aktivno angažovane prethodnih decenija. I to je zbunjujuće i po pitanju slobodne trgovine, i po pitanju vladavine prava, poštovanja međunarodnih sporazuma… Amerika je bila bastion demokratije, slobode, građanskih prava, i to što se tamo dešava mene rastužuje i brine i ne znam u kom pravcu to ide jer je uvek bilo da su se zemlje ugledale na SAD po pitanju tih bitnih stvari“, ukazuje Šoškić.
Stabilnost institucija i uticaj politike
Kako je institucionalna stabilnost ključna u razvoju privrede, ona ne bi smela da trpi usled političkih promena. „Postoji neka piramida u kojoj ti iako si na vrhu, ne možeš ništa bitno da menjaš“, kaže Popović.
Mnoge stvari moraju da se rade na odgovarajući način zarad dobrobiti građana nezavisno od toga da li je jedna ili druga politička opcija na vlasti. To je nešto što krasi jednu vrstu stabilnosti i građansko društvo
“Ukoliko su pre svega jake institucije – ako se poštuje sistem koji funkcioniše na bazi zakona i podzakona – ukoliko postoji jedna jaka kompetentna administrativna struktura, dakle, ljudi koji se ne menjaju sa promenom političke partije koja formira izvršnu vlast, nego koji su tu trajno da svojom ekspertizom obavljaju posao za državu. Mnoge stvari moraju da se rade na odgovarajući način zarad dobrobiti građana nezavisno od toga da li je jedna ili druga politička opcija na vlasti. To je nešto što krasi jednu vrstu stabilnosti i građansko društvo. Neke stvari i vrednosti se postavljaju i doživljavaju od strane građanstva kao nepromenljive konstatne u jednom organizovanom društvu. To ne zavisi od slobodne volje, da ne kažem hira – mislim da je to adekvatniji termin za ponašanje pojedinih političara koji misle da mogu naglo i mnogo svojim uverenjem, svojom lićnošću i nekom svojom energijom da menjaju. Dobre države to ne trpe i dobar sistem uvek treba da kanališe političare u pravcu održavanja kvalitetnih vrednosti koje su prethodne generacije ustanovile“, razlaže Šoškić.
Da li su sankcije Rusiji delotvorne i uloga dolara
Gosti su u nastavku kritikovali i sankcije Rusiji, raspravljajući o njihovom ekonomskom učinku i dugoročnim posledicama – da li su i koliko zaista naštetile ruskoj privredi. Prethodno su se osvrnuli na istorijske prilike koje su dovele do podele na istočni i zapadni blok.
„Ronald Regan je rekao ‘srušite taj zid‘ (Berlinski), zid je pao i polako je počela i Rusija to da oseća, da je sa komunizmom gotovo. Od tada Rusija više nikada nije našla mesto koje je imala, niti u hladnom ratu, niti posle toga. Mada su krenuli odlično. Imali su čoveka na Mesecu, razvijene tehnologije, bili su jedna uspešna i velika zemlja i u svakom slučaju konkurent Americi. A onda se desio rat u Ukrajini i Amerika je stala protiv Rusije i zajedno sa EU uvela ogromne sankcije. Moje viđenje je da su oni nameravali da budu indirektni učesnik rata i da unište Rusiju. U prvoj godini su to skoro i postigli sa velikim padom GDP i onda ništa“, kaže profesorka Popović.
Mislim da je to bila prilika da se više nikada ne ponovi taj hladni rat i da se kroz integrisanje Rusije, ne samo u vojno-bezbednosne strukture, već i kroz ekonomske strukture, ostvari jedna povoljnija klima za život, posebno u Evropi
Šoškić je dodao da je Rusija propustila priliku i nakon Drugog svetskog rata, pa i devedesetih, da se integriše u zapadni svet.
„Mislim da se na toj plimi idealizma krenulo tokom devedesetih godina, mislim da smo i mi ovde u Srbiji verovali da ćemo izgraditi jedno bolje, kvalitetnije društvo, a verujem da je slično bilo i na istoku Evrope, u Rusiji. Mislim da je propuštena prilika tada za kreiranje dobrih odnosa. SSSR je uradio jedan dobar potez što se povukao sa svojim vojnim prisustvom iz Nemačke iako je možda najveći doprinos u pobedi nacizma upravo Sovjetski Savez ostvario. Druge zemlje pobednice to nisu uradile, Britanija i Francuska, i krenulo je to proširivanje NATO pakta bez da se želelo da se u te integrativne procese uključi i Rusija. Dakle, nekoliko tih sovjetskih lidera čija sam izlaganja slušao su rekli da su oni postavljali pitanje da li se mogu uključiti u NATO pakt gde su dobijali negativan odgovor. Ona ideja koja je na toj sličnoj plimi optimizma postojala, kod Gorbačova, da će čitava severna hemisfera biti jedan bezbednosni sistem, od Lisabona do Vladivostoka uključujući i Severnu Ameriku. Mislim da je to bila prilika da se više nikada ne ponovi taj hladni rat i da se kroz integrisanje Rusije, ne samo u vojno-bezbednosne strukture, već i kroz ekonomske strukture, ostvari jedna povoljnija klima za život, posebno u Evropi. Evropa je tu najviše na gubitku i mislim da sada gledamo jednu nesretnu okolnost cepanja zapadnog sveta i zapadne civilizacije koja je mogla da bude izbegnuta“, priča Šoškić.
On je, s druge strane, napomenuo da je greška Rusije u nedostatku demokratske tranzicije koja je pratila ostale zemlje, pa čak i Srbiju, još u 19. veku.
Govoreći o zapadnim sankcijama, Šoškić je istakao da analitičari nisu dovoljno izmerili koji BDP treba gledati.
„Uglavnom ljudi i ovde i na Zapadu pogledaju onaj nominalni BDP koji jeste dobar pokazatelj za one zemlje koje imaju sličan nivo internih cena, ali je još od šezdesetih godina taj paritet kupovne snage uočen kao veoma bitan momenat kada se obračunava BDP. I ljudi ne gledaju da BDP za poređenje zemalja koje su bitno različite po nivou internih cena, treba ipak da bude taj BDP sa paritetom kupovne snage. I onda dođemo do toga da u Rusiji zapravo nije tako mala privreda. U Americi često čujemo priče da je Rusija benzinska stanica koja glumi privredu. Ali po podacima Svetske banke to je zemlja koja pravi više od pet milijardi dolara godišnje, znatno više od Britanije ili Francuske, da ne govorim o Italiji. Drugo, ako nekom uvodite sankcije verovatno želite da uskratite neke vitalne namirnice, energente, hranu, repromaterijal. Vi kad pogledate, ruska privreda je zapravo imala suficit u razmeni i to kad se stavi u odnos prema BDP, taj trgovinski suficit je u relativnom smislu bivao veći nego suficit zemalja za koje znamo da su veliki izvoznici kao što su Kina, Japan, Nemačka… Imaju stalnu sposobnost izvoza jer proizvode stvari koje su nužne – naftu, gas, hranu, veštačko đubrivo, minerale. Šta se desilo poslednjih godina? Evropa je uvodeći sankcije prestala da izvozi u Rusiju i ukinula sebi ogromno tržište. Na primer, za luksuznu italijansku robu, ili nemačke automobile, Rusija je bila veliko tržište. Dolazimo do toga koliko je koje tržište autonomno, a globalizacija je dovela do toga da niko ne može samostalno da napravi neki sofisticirani proizvod, svi su upućeni na uvoz komponenti“, priča Šoškić.
Danica Popović osvrnula se i na dominantnu ulogu dolara u globalnim ekonomskim kretanjima postavljajući pitanje može li mu iko ugroziti tron.
„Nisam siguran da će dolar moći da se zameni jer je važno duboko finansijsko tržište. Nije samo pitanje u čemu ćemo plaćati, već i kada imamo rezerve za to plaćanje, gde te rezerve možemo da čuvamo. Kejnz je bio u pravu, nije dobro da se domaća valuta koristi kao međunarodna valuta. Evo, mi smo sad imali inflaciju, ta inflacija ne može da se odvoji od činjenice da je u Americi kreirano više od pet hiljada milijardi dolara, što kroz fiskalnu, što kroz monetarnu ekspanziju 2020. i 2021. To mora da nađe svoje efekte u nekoj inflaciji i onda cenu toga plati neki nerazvijeni svet koji s tim nema veze“, kaže nekadašnji guverner.
Evropa je mogla da bude noseća valuta, ali očigledno da Evropa nikada nije postala jedna zemlja i da tu imamo onoliko ega koliko imamo država
Jednakosti nikad nigde neće biti, nadovezuje se profesorka Popović, iz jednog razloga, kako kaže – ega.
„Svaki pojedinac neće nikad pustiti drugog da bude baš kao on, a nijedna zemlja neće pustiti drugu da bude kao ona. Taj ego, ta dominacija, će uvek dovoditi do nepravdi, dovodiće do toga da dolar… za koji se apsolutno slažem da ni po čemu nisu zaslužili ovakvo mesto i te privilegije. Oni su, sa druge strane, dozvolili ljudima da mogu istog trenutka da iznesu svoj novac kad god su ga stavili. To je ključna stvar za svakoga ko negde ulaže, da mi nikad ništa nećeš reći. To niko od ovih drugih nije mogao da uradi. Evropa je mogla da bude noseća valuta, ali očigledno da Evropa nikada nije postala jedna zemlja i da tu imamo onoliko ega koliko imamo država“, dodaje.
Srbija je podbacila u kompetentnosti i obrazovanju
Ona je gosta upitala i o utiscima o Narodnoj banci Srbije od vremena Mlađana Dinkića i Radovana Jelašića naovamo.
„Ta institucija mora da bude na neki način nezavisna od političkih ciklusa i da gradi kompetentnost jer je to suština posla. Taj posao ne može da se radi bez ekspertize i to više domaće ekspertize, a manje inostrane. Mi smo se više vezali za inostrane eksperte, pa i usluge MMF su tu bile vrlo korisne u pojedinim trenucima. Ono što je meni na neki način malo smetalo što su centralne banke iz regiona, pa i iz zemalja trećeg sveta, nesvrstanih, na međunarodne skupove slali ljude koji su bili direktori sektora koji su bili izuzetno obrazovani, sa odličnim poznavanjem engleskog jezika i koji su bili u stanju da kompetentno diskutuju na tom engleskom jeziku, a naši predstavnici nisu bili na tom nivou. Mi smo u kadrovskom smislu oslabili i to je trebalo da se jača. Potpuno se menja slika o zemlji kad vi vidite da iz Albanije, Severne Makedonije ili centralnoazijskih država, da ne kažem afričkih, dolaze mladi ljudi, kompetentni, sigurni. To mora da krasi svaku administraciju, kompetentnost pre svega, svakako i nezavisnost u postupanju, puno poštovanje zakonskih propisa i kvalitetno donošenje podzakonskih akata na jedan autonoman način. Mi smo skloni da gledamo kako su to uradili Hrvati ili tamo negde u Evropi, pa da mi preuzmemo, a da nismo sigurni ni šta smo preuzeli. Nekritičko preuzimanje je takođe vezano za nedovoljan nivo kompetenstosti“, ističe Šoškić.
Pred kraj diskusije, Danica Popović je podvukla da je jedan od najvećih problema slabo plaćen nastavni kadar u nižim obrazovnim ustanovama.
Mi smo skloni da gledamo kako su to uradili Hrvati ili tamo negde u Evropi, pa da mi preuzmemo, a da nismo sigurni ni šta smo preuzeli. Nekritičko preuzimanje je takođe vezano za nedovoljan nivo kompetenstosti
„Ovde nemaš velike plate za učitelje u osnovnoj školi, da odande pokažeš da je to, kakvi god da su, da oni dobiju odlične plate, da dobiju ugled u narodu… Pa tek posle da govoriš kolika je plata guvernera, normalno da će njemu biti velika plata“, jasna je Popović.
Njen gost se složio da je ključno da se u društvu afirmiše obrazovanje.
„Da se cene profesori, da se ceni sticanje znanja u svakom smislu, i prenošenje znanja kao proces da bude na pijedestalu velikih društvenih vrednosti. To jeste na neki načini tradicija našeg naroda. Kod nas su učitelji, lekari i sveštenici bili najcenjeniji i najugledniji ljudi u manjim sredinama. Mi smo tu kao društvo pomalo podbacili i čini mi se da nam se to sada sveti. Nema po mom mišljenju konkurentne privrede bez konkurentskog znanja, a ne mogu se ona sticati tek tako ad hoc, sa Interneta ili Jutjuba. To mora da se prođe kroz ozbiljan obrazovni proces, kvalitetan, da se usvoje kvalitetna znanja, da naši ljudi, naša deca, budu sa konkurentnim znanjem u odnosu na decu zemalja koje su bogate“, zaključuje Šoškić.
*O čemu su još govorili Popović i Šoškić u trinaestoj epizodi Radar Foruma pogledajte na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i svake subote od 18 sati na televiziji N1
