Tu misao dele Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i njegov prvi gost Đorđe Vukadinović, bivši poslanik i urednik Nove srpske političke misli, koji su otvorili novu sezonu Radar Foruma.
„Nemamo danas pravo da uopšte razgovaramo o nekim drugim temama, to je naša ljudska i intelektualna obaveza da sagledamo gde se društvo nalazi danas. I svaka tema, da li se slažemo i da li smo se nekada slagali oko lustracije, oko EU, oko bilo kog drugog pitanja apsolutno pada u vodu jer smo jednostavno egzistencijalno ugroženi svi – i levi i desni, i liberali, i zeleni, i socijaldemokrate i konzervativci. Svi smo u istom košu i svi se ježimo od izjava kakvu je dao Aleksandar Vučić – da sad više niko neće smeti da potpiše Ekspo. Svesni su toga da je svaki njihov aranžman koruptivan, da se ukrade višestruko više novca nego što je uloženo i da je svaki objekat usled toga rizičan. Vidimo da ni Prokop nema potrebne dozvole, da postoje rizici čak i kada je aerodrom u pitanju, koji prokišnjava iako je renoviran. I zaista, svako od nas se identifikuje sa nesrećnim žrtvama na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Meni se čini da je Srbija danas ireverzibilno drugačija pre nego što je bila pre tog dana kada se dogodilo obrušavanje nadstrešnice“, rekao je Pajtić otvarajući razgovor.
I Đorđe Vukadinović se slaže da je pad nadstrešnice u Novom Sadu trajno promenio svest javnosti o odgovornosti vlasti, napominjući da ovoga puta dobro oprobani krizni PR neće biti jednako delotvoran.
Ovde je odgovornost vlasti očigledna i ne može da se prikrije nikakvim „genijalnim“ strategijama relativizacije, izvrgavanja, obesmišljavanja svega, a ne treba potcenjivati taj talenat i taj potencijal Aleksandra Vučića koji je on više puta demonstrirao, ali mislim da neće uspeti u ovoj situaciji
„Da li je Srbija ista kao što je bila pre nedelju dana, ja mislim da nije, ali sam apsolutno siguran da Novi Sad nije i da neće biti isti. Posledice su dalekosežne i mislim da će biti tektonske i to je ono što brine i vlast i Aleksandra Vučića lično. Ovde je odgovornost vlasti očigledna i ne može da se prikrije nikakvim ‘genijalnim‘ strategijama relativizacije, izvrgavanja, obesmišljavanja svega, a ne treba potcenjivati taj talenat i taj potencijal Aleksandra Vučića koji je on više puta demonstrirao, ali mislim da neće uspeti u ovoj situaciji. I na simbolički i na doslovan način reč je o objektu od javnog i opšteg značaja i objektu koji je tu stajao decenijama, više od pola veka, koji je morao biti kontrolisan i održavan kroz razne garniture uključujući i ovu koja je 12 godina na vlasti. Objektu na kom je akutno i aktuelno rađeno, dakle, rekonstruisan je i prerađivan, prepravljan, lickan, ukrašavan… A onda prvi dan, prvi sat, oni su pokrenuli strategiju izvrdavanja, relativizacije, pranja ruku, onog najgoreg, pilatovskog, za tu tragediju i zašto ne reći i zločin“, kaže Vukadinović.
Institucije u službi zaštite političke moći
Urednik Nove srpske političke misli izložio je i problem hijerarhijske prirode sistema, gde sve odluke potiču od jedne centralne figure, odnosno gde se institucije koriste kao oruđe za zaštitu pojedinaca na vrhu piramide, a što i onim nižim instancama dozvoljava da izbegnu odgovornost.
„Imate jednu vlast koja vlada, i to ne bilo kakvu vlast, nego jednu vlast koja vlada apsolutistički, sa totalitarnim ambicijama i pretenzijama, sa kultom ličnosti, sa jednom hijerarhijom, odnosno piramidom koja završava u jednoj kocki, jednoj ličnosti, jednoj figuri, jednoj osobi od koje sve počinje i sa kojom se sve završava. U toj takvoj hijerarhiji, takvoj piramidi moći, ne možemo pričati da postoje neke institucije, pa sad one treba da ponesu odgovornost. Treba da ponesu odgovornost institucije, ali nemojte da se lažemo, zna se kako stoji stvar sa institucijama u ovoj zemlji. I to malo što je bilo institucija se urušilo, kontaminiralo, raspalo, pretvorilo u neku sopstvenu karikaturu, počevši od institucije u kojoj smo obojica bili – institucije parlamenta koja je najvažnija institucija u zemlji. Vidimo na šta liči, vide svi građani, a posebno kako je devastirana za ovih poslednjih tuce godina, pa onda i svih drugih, uključujući sudstvo, odnosno pravosuđe, na šta to liči a bojim se da ćemo to videti i u ovom konkretnom slučaju. Dakle, nemoj mi pričati o institucijama koje rade svoj posao i koje treba da ponesu odgovornost. Treba, ali osnovna odgovornost raznih naših institucija je što one zapravo ne rade svoj posao. Generalno, a i u ovom konkretnom slučaju. I onda kad pričamo o odgovornosti, zna se odakle ona počinje i gde završava, što ne znači da i ovi niži u hijerarhiji ne treba da snose odgovornost. Samo ne bih voleo da se završi sa tom pričom da je Pera pisar ili neki tamo majstor, neki šef, da se na njima slome kola jer očigledno je reč o jednoj hijerarhiji, jednoj piramidi vlasti koja ide od vrha do dna i koja koliko god se trudila i vešto spinovala, ne može da pobegne od odgovornosti“, dodaje Vukadinović.
Imate jednu vlast koja vlada, i to ne bilo kakvu vlast, nego jednu vlast koja vlada apsolutistički, sa totalitarnim ambicijama i pretenzijama, sa kultom ličnosti, sa jednom hijerarhijom, odnosno piramidom koja završava u jednoj kocki, jednoj ličnosti, jednoj figuri, jednoj osobi od koje sve počinje i sa kojom se sve završava
Korupcija kao modus operandi
Da u Srbiji korupcija nije izuzetak već pravilo, uobičajen modus operandi u svim velikim infrastrukturnim projektima, objasnio je u nastavku razgovora i domaćin Radar Foruma Bojan Pajtić koji je izneo i frapantan podatak da se zanemarljivi procenat državnog novca troši po zakonu, a da međunarodni sporazumi služe kao paravan za izvor zarade ljudi bliskih vlastima.
„Šta je problem u Srbiji? Problem je što je sad svaki posao, pogotovo ovako višemilionski, koruptivan. I što ta spirala korupcije ide od Andrićevog venca, tamo je glava te kriminalne mafijaške hobotnice, i od 7,4 milijarde evra koje su po javnim nabavkama potrošene u Srbiji, 7,2 je potrošeno mimo Zakona o javnim nabavkama. Dakle, neki minoran procenat se troši po zakonu. I šta se dešava, oni izigravaju zakon tako što prave takozvane međunarodne sporazume. Kao mi smo u prijateljskim odnosima sa Kinom, Rusijom… Međutim, šta se ispostavi kineskoj firmi kao račun. Kažu, hajde sad ti angažuj naše firme kao podizvođače, a u suštini naprednjačke kompanije ili one koje su vezane za braću Vučić obavljaju te poslove. Kad imate iole predstavu o tome koliko je 100.000 ili 200.000 evra, vidite da je za 65 miliona, koliko je koštala rekonstrukcija, mogla da bude izgrađena cela nova železnička stanica. Prosto je jasno da su ukradene desetine miliona evra. Kako to kradu, kradu preko tih podizvođača. Niko od nas nije video ni kineskog zidara, ni kineskog molera, a masu poslova dobijaju kineske firme. Kineske firme su svojevrstan paravan i oni dobiju proviziju od toga što su formalno izvođači, a obavezni su da angažuju podizvođače koji su podobni i preko kojih se uzima novac. Ta tragedija je posledica činjenice da su oni treći put rekonstruisali tu zgradu. I to po Srbiji svuda možete videti. Raskopa se put, kao neka instalacija se postavlja, zabetonira se. Posle par meseci ponovo se raskopa, pa se zabetonira, i tako se stalno pljačka državni budžet i tako se pljačkalo i na železničkoj stanici“, objašnjava Pajtić.
On se osvrnuo i na tragedije u „Laundžu“ i „Kontrastu“ koje režim zloupotrebljava u još jednom pokušaju političkog prebacivanja odgovornosti na prethodnu vlast, navodeći da su iste poluge moći i danas u državnom sistemu. Takođe demaskira pokušaje vlasti da bes građana amortizuju „žrtvovanjem“ samo jedne karike u čitavom lancu odgovornosti.
„Cinično je porediti slučajeve ’Laundža’ i ‘Kontrasta’ sa Železničkom stanicom. Za vreme ’Laundža’ je Maja Gojković bila gradonačelnica, što je sekundarno, a primarno je to da je u ’Laundžu’ podmetnut požar, došao je čovek i namerno zapalio objekat. I ne krivim Maju Gojković niti je zbog toga trebalo da podnese ostavku. Ali nije samo od sebe palo zato što je Vučić ukrao 30 ili 40 miliona evra kao u slučaju Železničke stanice. I imamo slučaj ’Kontrasta’ gde je tačno da je zbog nevaljanosti protivpožarne zaštite došlo do požara i užasne pogibije mladih ljudi. Zašto je došlo do pogibije, zašto nije radila protivpožarna inspekcija, pa to je pitanje za tadašnjeg ministra policije. E, gle sada nevolje, ministar policije je isti koji je i sada – Ivica Dačić. Hajde ako ćemo da razgovaramo o ‘Kontrastu’ i ako je to pokušaj da se skrene sa teme, pitajte ministra policije Ivicu Dačića zašto tada nije podneo ostavku. Druga stvar, kada ministar, a čak i za vreme ovog režima ministar Gašić je podneo ostavku zbog neprimerene izjave kao simbolični čin političke odgovornosti. To je mera odgovornosti ministra. Oni pokušavaju da zabašure odgovornost cele vlade, pre svega predsednika vlade, ali i Tome Momirovića i nekih drugih, tako što će Vesić podneti ostavku. To je potpuno neprihvatljivo. Zbog neprimerene izjave odlazi ministar, zbog 14 mrtvih ljudi i troje povređenih leti cela vlada. Jer je ovde neposredna odgovornost vlade. Ovo nije privatni objekat pa vlasnik privatnog objekta nije postupio po zakonu, ovde je vrh države svojom korupcijom i bahatošću ubio ljude i mogao je da ubije bilo koga od nas. Ovde država ubija svoje građane“, direktan je Pajtić.
Šta je problem u Srbiji? Problem je što je sad svaki posao, pogotovo ovako višemilionski, koruptivan. I što ta spirala korupcije ide od Andrićevog venca, tamo je glava te kriminalne mafijaške hobotnice, i od 7,4 milijarde evra koje su po javnim nabavkama potrošene u Srbiji, 7,2 je potrošeno mimo Zakona o javnim nabavkama. Dakle, neki minoran procenat se troši po zakonu
Po svakog će doći…
To što predsednik Srbije Aleksandar Vučić danima nije dolazio u Novi Sad da oda poštu žrtvama, ali je lamentirao nad razbijenim stranačkim prostorijama samo nekoliko stotina metara dalje od mesta stradanja, još jedan je dokaz, smatra Pajtić, da on nije predsednik svih građana već samo onih koji glasaju za njega. Profesor Pravnog fakulteta naglašava i da svi oni okupljeni oko Vučića nisu njegovi saradnici već saučesnici u kriminalnoj organizaciji koja sopstvene građane etiketira i naziva huliganima u trenutku kada izlaze na ulice da podele tugu i traže odgovornost za izgubljene živote.
„Više ništa neće izgledati isto jer su ljudi potpuno jasno prepoznali da ih sistem Srpske napredne stranke, sistem koji je Aleksandar Vučić izgradio godinama, neposredno egzistencijalno ugrožava. Po svakog su došli i svako je ugrožen i zato se mora istrajati u protestima. Još bestijalnije, predsednik države koji se pojavljuje na svim kupusijadama, kobasicijadama, koji živi u televizoru, ne pojavljuje se da izjavi saučešće porodicama. Uopšte se na dan tragedije ne pojavljuje, nema ga nigde, pravi se mrtav i onda se pojavljuje da uteši svoje članove gradskog odbora. On, umesto da bude predsednik svih građana, on je samo predsednik svoje stranke, odnosno onih koji su glasali za njega. I da bestijalnost bude još veća, njegovi mediji i njegovi saučesnici – namerno koristim krivično-pravni termin saučesnici a ne saradnici, jer oni jesu organizovano-kriminalna družina – su proglašavali tih tridesetak hiljada ljudi siledžijama i huliganima, a svako ko je bio tamo zna da je većina tih ljudi plakala dok su se čitala imena stradalih, niko tu nije došao iz političkih razloga. Niko tu nije došao zato što mu je lepo, već zato što mu je muka i zato što se oseća užasno“, kaže Pajtić.
On se osvrnuo i na tok protesta koji se od mirnog skupa pretvorio u divljanje nekolicine izgrednika koji su skrnavili Gradsku kuću u Novom Sadu, navodeći da je i to delo režima koji uvek isto reaguje na građansko nezadovoljstvo izraženo na ulici.
„Doživite da režim provocira na skupu posvećenom tragediji. Namerno šalju kola hitne pomoći koja su prazna da bi posle rekli kako demonstranti ne puštaju bolesnike. Onda pošalju svoje huligane da bacaju baklje i topovske udare, da bejzbol palicama i šipkama razbijaju Gradsku kuću. Ja sam upozorio javnost, satima se znalo da će to uraditi, da se zna unapred ko je odgovoran. Isti oni koji su na Mostu slobode tukli demonstrante, slične ekipe koje su u Skupštini grada Beograda to radile i onda kaže to su pajtićevci uradili. Niko na protestu nije video ljude ni sa bakljama, ni sa šipkama, oni su se odjednom pojavili, a povukli su se u trenutku kad je Aleksandar Vučić ušao u SNS. I ti sad desetine hiljada čestitih, ožalošćenih i gnevnih ljudi nazoveš huliganima i menjaš tezu i baviš se samo time da ostane rejting tu gde je i da integrišeš svoje biračko telo. To je toliko monstruozno i toliko govori o čoveku koji vodi ovu državu da je meni i dalje šokantno da on pobeđuje na izborima i uz kupljenje glasove i medijski monopol“, dodaje.
Strah od građanskog revolta
Sagovornici Radar Foruma su se složili da je masovnost protesta u Novom Sadu srazmerna onoj koja je 5. oktobra srušila vlast u Beogradu, napominjući da je upravo to dovoljan razlog da se podnesu ostavke. Pajtić naglašava da je Vučić sve omraženiji koliko god se trudio da održi svojih 20 odsto glasačkog tela dok Vukadinović ističe i da bi vlast posebno trebalo da plaši činjenica da su na ulice u velikom broju izašli i mlađi ljudi koji su do sada bili neaktivni.
„Vlast bi trebalo da zabrine i uplaši ova, vi biste rekli mržnja, ali bes ili gnev i pogotovo ova mladost koju ne viđamo inače na opozicionim protestima, pa čak ni na glasanju“, kaže Vukadinović.
On se u delu razgovora osvrnuo i na obračune koje Vučić vodi sa onima koji kritikuju njegovu vlast ili iznose projekcije građanskog nezadovoljstva navodeći da se oni po pravilu svrstavaju u „mrzitelje Srbije“ jer ako „mrziš uspehe vlasti, znači mrziš Srbiju jer Vučić je Srbija“. Sagovornici su se složili da će tragedija ili zločin u Novom Sadu ostaviti dalekosežne posledice po društvo čak i onda kada postojeći režim ode u istoriju.
I ti sad desetine hiljada čestitih, ožalošćenih i gnevnih ljudi nazoveš huliganima i menjaš tezu i baviš se samo time da ostane rejting tu gde je i da integrišeš svoje biračko telo. To je toliko monstruozno i toliko govori o čoveku koji vodi ovu državu da je meni i dalje šokantno da on pobeđuje na izborima i uz kupljenje glasove i medijski monopol
„Život ide dalje, ali sećanje ostaje, i moguće je da će se detalji zaboraviti, to da li je anker popustio, rekonstrukcija, medijsko spinovanje i sve ovo što režim radi… ali neće da su oni debelo nešto brljali i sad imaš problem da staneš i ispod neke druge nadstrešnice. Šta će biti sa tim njihovim megaprojektima koje najavljuju, stadionima nacionalnim, ko će u taj Ekspo da dolazi, u taj akvarijum, delfinarijum… I kad ode, loše strane i loši aspekti će trajati, pre svega razvaljene institucije i jedan stav da je sve dopušteno i da je sve moguće“, dodaje Vukadinović.
Na kraju razgovora, Bojan Pajtić je podvukao da nekažnjeni ne smeju ostati svi oni koji su godinama održavali ovakav sistem na vlasti.
„Ogroman je broj saučesnika. Nismo uključili temu lustracije, odnosno isključivanje iz političkog života ljudi koji su uprljali ruke. Aleksandar Vučić je samo vrh ledenog brega, desetine hiljada ljudi su omogućili da Vučić bude ovoliko moćan i da čini ovo što je činio sve ove godine“, zaključio je domaćin Radar Foruma.
*Ceo razgovor Bojana Pajtića i Đorđa Vukadinovića u osamnaestoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1
