Divim se ovom hrabrom i pre svega cestitom coveku.Pre vise decenija sam bio u vrlo slicnoj situaciji i postupio sam kao gospodin Milivojevic. Sistem je bio identican, prljav do bezumlja, narod je i onda bio kvaran, ali je bilo i onih koji su me javno podrzali. Porodica Milivojevic, na moju veliku zalost, nije imala podrsku! To je dokaz da smo se dodatno pokvarili kao narod, tako da su se drasticno smanjile sanse za potencijalni preporod srpskog drustva.
Postoje li gori ljudi od Lučanaca ? Tesko je zamisliti. Sramota ne za Srbiju, sramota za ljudsku vrstu.
Raspad sistema ,svi vide i svi ćute ,samo klimaju glavom
Žalisno u kakvom truhlom kriminalnom sistemu živimo ,svi putevi vode samo kriminal .
Tragicna sudbina ovog hrabrog coveka i njegova beskompromisna borba protiv trulog sistema i jos trulijeg ljudskog morala ostavljaju ogroman utisak na svakog normalnog coveka. Sudbina Milovanovog sina i njegove porodice je bio jedan od prvih znakova pored puta da smo izgubili empatiju i humanost. Uz njega je trebalo da stane cela zemlja, a okrenuo mu je ledja njegov komsiluk.
U spalir srama su stali ljudi koji sebe nazivaju hriscanima i casnim ljudima, a kao nagradu za prodaju svojih dusa (ako su ih uopste i imali) dobili su utrostrucena primanja.
Sve deluje kao losa verzija Fausta za siromasne!
Da smo kao drustvo stali uz Milovana i njegovu porodicu, mozda bi uspeli da sprecimo neke tragedije poput Ribnikara, Dubone i Novog Sada. Gospodin Milovan svojim integritetom daje nadu u bolje sutra i da se vredi boriti. Na drugom tasu su ovi iz spalira srama i njima slicni sa kojima je nemoguce praviti kompromis i bolje drustvo.
Poreklom sam iz sela u blizini Lučana i zbog toga me je dodatno potresla sudbina herojske porodice Milivojević. Onog dana kada su mu zviždali ćaci ispred suda u Ivanjici za mene je Srbija dotakla dno kao nikada pre, a Lučani su ušli u istoriju kao mesto zauvek obeleženo sramotom. Predlažem da kada kartel padne da se u centru Lučana podigne spomenik njegovom sinu na kome će pisati šta se dogodilo nakon zločina u fabrici, kako su se ponašali radnici fabrike i stanovnici Lučana prema nesrećnoj porodici. Da i buduća pokolenja saznaju o sramoti svojih predaka i da se edukuju kako se ovo nikada više nikome ne bi ponovilo.
@ Jeste PSIHOLOSKINJA zatosto si ti kvazi intelktualkinja.
Hvala van Milovane sto ste dobar I uspravan covek. Hvala Ana za ispravnu dijagnozu. Uz veliko postovanje za oboje.
Podrska porodici Milivojević u borbi za istinu a i ujedno podrska svim porodicama koje prolaze kroz isti pakao na putu do istine za koju se bore. Borba je teska i duga al istina uvek izadje na videlo…
„da pokaze prstom bukvalno svakoga koji je aplaudirao direktoru a njemu zvizdao,da otkrijemo svakog ko je pevao Dijani“
Ne njih, to je šljam i marva obična koja će sve uraditi za pare, takvih mnogo imamo.
Suđenje će biti onima koji su ih plaćali a to su isti koji su nam te pare ukrali.
Ako toga ne bude, sve je džabe. Nestaćemo kao narod i džava..
Da neće niko da uzme, ovi ne bi imali kome da plate.
Pošto mnogi uzimaju, lako se nađu pare za plaćanje (naše pare).
Ogroman je broj ljudi koji pristaju na podmićivanje i prelaze preko pretnji, ucena, ponižavanja, vređanja, laži, nonšalantno postaju neljudi ( da li su ikada bili ljudi?) potpuno hladni, bez imalo razumevanja za tuđu nesreću i bol. Ta masa je, pored još nekih, baza ove piramide vlasti. Glasaju za iste, godinama, iako nemaju kanalizaciju, iako ostaju bez posla, iako teško dolaze do lekara… To nije normalno! To je neka zaluđenost, opčinjenost, bez zrna racionalnosti.
Ove godine i stavicna desavanja su nam na povrsinu izbacili sve ono sto smo se trudili da poricemo. Nakaznost, zlo, primitivizam, neosvescenost i interesnu prirodu ljudi oko nas. Postaje jasno ko su nam rodjaci, komsije, kolege, koliko malo ljudskosti je u tim bicima.
Procice vekovi i generacije da se ovakvi postupci iskorene. Verujem u bolje sutra i bolje ljude, izmedju ostalog i zahvaljujuci svetlim primerima poput ovog Oca.
Prometej iz Lučana
Pratim nesrećnu sudbinu gospodina Milovana Milivojevića otkada se pojavio u javnosti. Kao roditelja, svaki put su me pogađale tužne ispovesti ovog čestitog čoveka. Njegova životna priča nam najbolje ilustruje u kakvoj zemlji živimo i kakva je većina naroda. Egoistična, lako podmitljiva i bezosećajna. Tako da je sasvim prirodno da već decenijama imamo one najgore na vlasti. Jer, oni su upravo refleksija naroda koji ih bira.
Časni i dobri ljudi su retki u svakom društvu, ne samo srpskom. Ali kod nas postoji još jedan mnogo opasniji društveni fenomen. Takve osobe, umesto da budu moralna vertikala i uzor kako treba živeti i odnositi se prema drugima oko nas, često se proglašavaju naivnim budalama, koje svako može lako da iskoristi ili prevari. Čak postoji i ona poznata izreka, dobar i lud su braća! S druge strane, veličaju se raznorazne bitange, nepostojećeg morala i bestidnog ponašanja.
Ovaj otac mučenik se 8 godina hrabro borio da smrt njegovog sina ne postane samo puka statistika. Zbog toga su on i njegova porodica podneli i još uvek podnose veliku žrtvu, živeći u jednom nečovečnom okruženju, koje još nije shvatilo da je njegova istrajna borba dovela do poboljšanja njihovih radnih uslova i veće sigurnosti na radu. Da li iko od nas može da zamisli da nas izdaju najbliži prijatelji i komšije u najtežem životnom trenutku? Koliko bi imali snage da se nosimo sa tim gorkim saznanjem i ne postanemo mizantropi?
Ovog momenta u Srbiji imamo dvoje ljudi koji se i dalje bore da isteraju pravdu, ne samo za sebe već i za celo društvo. Koliko je građana Srbije danas spremno da podrži Dijanu Hrku i Milomira Jaćimovića u njihovoj pravednoj borbi za neko opšte dobro? Uvek postoji deo naroda koji je human i solidaran, ali to je onaj manji deo prosvećenih ljudi, koji poseduju visoku građansku svest i veliku dozu solidarnosti za sve ljude u nevolji. I njima svaka čast, jer su mnogo puta pokazali svoju ljudskost. Ali takvih jednostavno nije dovoljno da se stvari u ovoj zemlji promene na bolje. Još uvek ima previše onih bez dostojanstva, kičme i obraza, koji su spremni da sve urade za mrvice sa vladarevog stola.
Zbog svega toga, čojstvo gospodina Milivojevića treba da bude inspiracija za sve neodlučne i plašljive ljude. On je srpski Prometej, koji je uprkos pretnjama, izopštavanju iz njegove zajednice, dugogodišnoj borbi sa institucijama i očiglednoj nepravdi ostao čovek u onom pravom smislu reči. Jer, da je većina ljudi kao on, Dijana i gospodin Jaćimović, nikada na vlast ne bi došli oni najgori među nama i godinama nesmetano radili sve što im se prohte.
Nema boljeg skenera našeg društva od ovog. Kukavičluk na sve strane. Treba da nas je sramota ove dece, koja istrajavaju na protestima. Sram me bilo i sram te bilo Srbijo. Zaspala si i bolje ne zaslužuješ.
Svaka cast za tekst.
Sve je tako nazalost.
Podrzimo omladinu, dajmo im vetar u ledja. Do pobede
Beskrajno sam tužna zbog gospodina Milivojevića! Na sav njegov bol doliva se nepravda ove države! Sramota me je jer sam deo te iste države a sma ne mogu da učinim ništa.Iako sam bila na 57 blokada i protesta od prošle godine,još uvek nije došlo do promena.Negde u sebi se nadam da će gospodin Milovan i gospodja Hrka dočekati pravdu.
Sramota me je naroda ciji sam deo,sramota me je i voleo bih iskreno da jednog lepog dana gospodin Milovan pokaze prstom bukvalno svakoga koji je aplaudirao direktoru a njemu zvizdao,da otkrijemo svakog ko je pevao Dijani izd,da te imbecile,stakore i gamad jednom zauvek lustriramo jer oni su vise zasluzili cak i od radikala jer takvi ih i drze na vlasti!!!
I mene je sramota bukvalno. Sta je ovaj covek doziveo i preziveo, treba da se stidi cela zemlja. Milovane, ponovicu Anine reci, hvala vam sto ste dobar covek
Nije psihološkinja već PSIHOLOG !!!!!!!!!!!!!!
Jel’ to jedino bitno?
Od svega što je rečeno u ovoj emisiji, to je vaš jedini komentar?! Sramota
Tako je. Dosta vise sa tim iskrivljavanjem reci u srpskom jeziku!!!!!!!
Са великим разумевањем и стресом пратим од почетка судбину породице Миливојевић. Подршка за г-ђу ПСИХОЛОГА која се охрабрила да правим речима и смислом приближи трагичну стварност просечном незаинтересованом човеку нашег друштва.
Jeste psihološkinja .
Zamislite da ste u njegovoj kozi Vi bi sigurno klicali Aco Srbendo?
Divim se ovom hrabrom i pre svega cestitom coveku.Pre vise decenija sam bio u vrlo slicnoj situaciji i postupio sam kao gospodin Milivojevic. Sistem je bio identican, prljav do bezumlja, narod je i onda bio kvaran, ali je bilo i onih koji su me javno podrzali. Porodica Milivojevic, na moju veliku zalost, nije imala podrsku! To je dokaz da smo se dodatno pokvarili kao narod, tako da su se drasticno smanjile sanse za potencijalni preporod srpskog drustva.
Postoje li gori ljudi od Lučanaca ? Tesko je zamisliti. Sramota ne za Srbiju, sramota za ljudsku vrstu.
Raspad sistema ,svi vide i svi ćute ,samo klimaju glavom
Žalisno u kakvom truhlom kriminalnom sistemu živimo ,svi putevi vode samo kriminal .
Tragicna sudbina ovog hrabrog coveka i njegova beskompromisna borba protiv trulog sistema i jos trulijeg ljudskog morala ostavljaju ogroman utisak na svakog normalnog coveka. Sudbina Milovanovog sina i njegove porodice je bio jedan od prvih znakova pored puta da smo izgubili empatiju i humanost. Uz njega je trebalo da stane cela zemlja, a okrenuo mu je ledja njegov komsiluk.
U spalir srama su stali ljudi koji sebe nazivaju hriscanima i casnim ljudima, a kao nagradu za prodaju svojih dusa (ako su ih uopste i imali) dobili su utrostrucena primanja.
Sve deluje kao losa verzija Fausta za siromasne!
Da smo kao drustvo stali uz Milovana i njegovu porodicu, mozda bi uspeli da sprecimo neke tragedije poput Ribnikara, Dubone i Novog Sada. Gospodin Milovan svojim integritetom daje nadu u bolje sutra i da se vredi boriti. Na drugom tasu su ovi iz spalira srama i njima slicni sa kojima je nemoguce praviti kompromis i bolje drustvo.
Poreklom sam iz sela u blizini Lučana i zbog toga me je dodatno potresla sudbina herojske porodice Milivojević. Onog dana kada su mu zviždali ćaci ispred suda u Ivanjici za mene je Srbija dotakla dno kao nikada pre, a Lučani su ušli u istoriju kao mesto zauvek obeleženo sramotom. Predlažem da kada kartel padne da se u centru Lučana podigne spomenik njegovom sinu na kome će pisati šta se dogodilo nakon zločina u fabrici, kako su se ponašali radnici fabrike i stanovnici Lučana prema nesrećnoj porodici. Da i buduća pokolenja saznaju o sramoti svojih predaka i da se edukuju kako se ovo nikada više nikome ne bi ponovilo.
@ Jeste PSIHOLOSKINJA zatosto si ti kvazi intelktualkinja.
Hvala van Milovane sto ste dobar I uspravan covek. Hvala Ana za ispravnu dijagnozu. Uz veliko postovanje za oboje.
Podrska porodici Milivojević u borbi za istinu a i ujedno podrska svim porodicama koje prolaze kroz isti pakao na putu do istine za koju se bore. Borba je teska i duga al istina uvek izadje na videlo…
„da pokaze prstom bukvalno svakoga koji je aplaudirao direktoru a njemu zvizdao,da otkrijemo svakog ko je pevao Dijani“
Ne njih, to je šljam i marva obična koja će sve uraditi za pare, takvih mnogo imamo.
Suđenje će biti onima koji su ih plaćali a to su isti koji su nam te pare ukrali.
Ako toga ne bude, sve je džabe. Nestaćemo kao narod i džava..
Da neće niko da uzme, ovi ne bi imali kome da plate.
Pošto mnogi uzimaju, lako se nađu pare za plaćanje (naše pare).
Ogroman je broj ljudi koji pristaju na podmićivanje i prelaze preko pretnji, ucena, ponižavanja, vređanja, laži, nonšalantno postaju neljudi ( da li su ikada bili ljudi?) potpuno hladni, bez imalo razumevanja za tuđu nesreću i bol. Ta masa je, pored još nekih, baza ove piramide vlasti. Glasaju za iste, godinama, iako nemaju kanalizaciju, iako ostaju bez posla, iako teško dolaze do lekara… To nije normalno! To je neka zaluđenost, opčinjenost, bez zrna racionalnosti.
Ove godine i stavicna desavanja su nam na povrsinu izbacili sve ono sto smo se trudili da poricemo. Nakaznost, zlo, primitivizam, neosvescenost i interesnu prirodu ljudi oko nas. Postaje jasno ko su nam rodjaci, komsije, kolege, koliko malo ljudskosti je u tim bicima.
Procice vekovi i generacije da se ovakvi postupci iskorene. Verujem u bolje sutra i bolje ljude, izmedju ostalog i zahvaljujuci svetlim primerima poput ovog Oca.
Prometej iz Lučana
Pratim nesrećnu sudbinu gospodina Milovana Milivojevića otkada se pojavio u javnosti. Kao roditelja, svaki put su me pogađale tužne ispovesti ovog čestitog čoveka. Njegova životna priča nam najbolje ilustruje u kakvoj zemlji živimo i kakva je većina naroda. Egoistična, lako podmitljiva i bezosećajna. Tako da je sasvim prirodno da već decenijama imamo one najgore na vlasti. Jer, oni su upravo refleksija naroda koji ih bira.
Časni i dobri ljudi su retki u svakom društvu, ne samo srpskom. Ali kod nas postoji još jedan mnogo opasniji društveni fenomen. Takve osobe, umesto da budu moralna vertikala i uzor kako treba živeti i odnositi se prema drugima oko nas, često se proglašavaju naivnim budalama, koje svako može lako da iskoristi ili prevari. Čak postoji i ona poznata izreka, dobar i lud su braća! S druge strane, veličaju se raznorazne bitange, nepostojećeg morala i bestidnog ponašanja.
Ovaj otac mučenik se 8 godina hrabro borio da smrt njegovog sina ne postane samo puka statistika. Zbog toga su on i njegova porodica podneli i još uvek podnose veliku žrtvu, živeći u jednom nečovečnom okruženju, koje još nije shvatilo da je njegova istrajna borba dovela do poboljšanja njihovih radnih uslova i veće sigurnosti na radu. Da li iko od nas može da zamisli da nas izdaju najbliži prijatelji i komšije u najtežem životnom trenutku? Koliko bi imali snage da se nosimo sa tim gorkim saznanjem i ne postanemo mizantropi?
Ovog momenta u Srbiji imamo dvoje ljudi koji se i dalje bore da isteraju pravdu, ne samo za sebe već i za celo društvo. Koliko je građana Srbije danas spremno da podrži Dijanu Hrku i Milomira Jaćimovića u njihovoj pravednoj borbi za neko opšte dobro? Uvek postoji deo naroda koji je human i solidaran, ali to je onaj manji deo prosvećenih ljudi, koji poseduju visoku građansku svest i veliku dozu solidarnosti za sve ljude u nevolji. I njima svaka čast, jer su mnogo puta pokazali svoju ljudskost. Ali takvih jednostavno nije dovoljno da se stvari u ovoj zemlji promene na bolje. Još uvek ima previše onih bez dostojanstva, kičme i obraza, koji su spremni da sve urade za mrvice sa vladarevog stola.
Zbog svega toga, čojstvo gospodina Milivojevića treba da bude inspiracija za sve neodlučne i plašljive ljude. On je srpski Prometej, koji je uprkos pretnjama, izopštavanju iz njegove zajednice, dugogodišnoj borbi sa institucijama i očiglednoj nepravdi ostao čovek u onom pravom smislu reči. Jer, da je većina ljudi kao on, Dijana i gospodin Jaćimović, nikada na vlast ne bi došli oni najgori među nama i godinama nesmetano radili sve što im se prohte.
Nema boljeg skenera našeg društva od ovog. Kukavičluk na sve strane. Treba da nas je sramota ove dece, koja istrajavaju na protestima. Sram me bilo i sram te bilo Srbijo. Zaspala si i bolje ne zaslužuješ.
Svaka cast za tekst.
Sve je tako nazalost.
Podrzimo omladinu, dajmo im vetar u ledja. Do pobede
Beskrajno sam tužna zbog gospodina Milivojevića! Na sav njegov bol doliva se nepravda ove države! Sramota me je jer sam deo te iste države a sma ne mogu da učinim ništa.Iako sam bila na 57 blokada i protesta od prošle godine,još uvek nije došlo do promena.Negde u sebi se nadam da će gospodin Milovan i gospodja Hrka dočekati pravdu.
Sramota me je naroda ciji sam deo,sramota me je i voleo bih iskreno da jednog lepog dana gospodin Milovan pokaze prstom bukvalno svakoga koji je aplaudirao direktoru a njemu zvizdao,da otkrijemo svakog ko je pevao Dijani izd,da te imbecile,stakore i gamad jednom zauvek lustriramo jer oni su vise zasluzili cak i od radikala jer takvi ih i drze na vlasti!!!
I mene je sramota bukvalno. Sta je ovaj covek doziveo i preziveo, treba da se stidi cela zemlja. Milovane, ponovicu Anine reci, hvala vam sto ste dobar covek
Nije psihološkinja već PSIHOLOG !!!!!!!!!!!!!!
Jel’ to jedino bitno?
Od svega što je rečeno u ovoj emisiji, to je vaš jedini komentar?! Sramota
Tako je. Dosta vise sa tim iskrivljavanjem reci u srpskom jeziku!!!!!!!
Са великим разумевањем и стресом пратим од почетка судбину породице Миливојевић. Подршка за г-ђу ПСИХОЛОГА која се охрабрила да правим речима и смислом приближи трагичну стварност просечном незаинтересованом човеку нашег друштва.
Jeste psihološkinja .
Zamislite da ste u njegovoj kozi Vi bi sigurno klicali Aco Srbendo?