fotografija je istorijska
txt je na visestruke nacine tuzan
da ne elaboriram da se ne naljute profesionalci
bye
Свиђа ми се слободарски дух који студенти негују. Нема гушења слободе говора ни под којим именом. Нема лагања. Само и искључиво истина, био ти леви или десни.
Србија је почела полако да се враћа ономе што су наши преци неговали – слободи златној. Ови момци и девојке први су тај уснули дух пробудили кад је све ово кренуло са студентима. Откачили су се старе опозиционе реторике. Не желе одлазак из Србије, желе да Србију мењају набоље. Деца будућих поколења одрастаће у једној бољој Србији, јер се наша омладина сама исцимала да је учине бољом. А сад се већ више не цимају само они, већ и народ са њима.
Избори у Мионици, Сечњу и Неготину били су прекретница, већи можда и од Косјерића и Зајечара летос. Они су потврдили да непоменик нема више стварну подршку. Почели су и наши најстарији суграђани, дуго држани у незнању и лажима, да се окрећу против њих – јер не могу своје унуче да издају. Уцене слабе, нема више аутобус и сендвич ту моћ. Довлаче се разни Индуси, Пакистанци, Бангладешани и Африканци да се надува бројка на њиховим митинзима, данас ни изблизу толико заступљених као некада. Не држе их више по великим градовима већ само по селима и варошицама. И ово гледамо сада, када су биране три општине – шта кад на пролеће буду биране десет?
Gledali smo studente 23 nov, na TV emisiji “utisak nedelje”.
Pet puta pametniji od nekih narodnih poslanika u Skupstini, deset puta pristojniji od predsednice Skupstine.
Studenti Natalija, Andrej, Ela i Mia su rekli da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, da je njihova borba dugi maraton i da su uvereni u pobedu. Rekli su da su rame uz rame sa gradjanima, sa opozicijom, sa profesorima, sa sluzbenicima, sa poljoprivrednicima … i da imaju spremnu izbornu listu sa 250 kandidata iz svih drustvenih slojeva.
fotografija je istorijska
txt je na visestruke nacine tuzan
da ne elaboriram da se ne naljute profesionalci
bye
Свиђа ми се слободарски дух који студенти негују. Нема гушења слободе говора ни под којим именом. Нема лагања. Само и искључиво истина, био ти леви или десни.
Србија је почела полако да се враћа ономе што су наши преци неговали – слободи златној. Ови момци и девојке први су тај уснули дух пробудили кад је све ово кренуло са студентима. Откачили су се старе опозиционе реторике. Не желе одлазак из Србије, желе да Србију мењају набоље. Деца будућих поколења одрастаће у једној бољој Србији, јер се наша омладина сама исцимала да је учине бољом. А сад се већ више не цимају само они, већ и народ са њима.
Избори у Мионици, Сечњу и Неготину били су прекретница, већи можда и од Косјерића и Зајечара летос. Они су потврдили да непоменик нема више стварну подршку. Почели су и наши најстарији суграђани, дуго држани у незнању и лажима, да се окрећу против њих – јер не могу своје унуче да издају. Уцене слабе, нема више аутобус и сендвич ту моћ. Довлаче се разни Индуси, Пакистанци, Бангладешани и Африканци да се надува бројка на њиховим митинзима, данас ни изблизу толико заступљених као некада. Не држе их више по великим градовима већ само по селима и варошицама. И ово гледамо сада, када су биране три општине – шта кад на пролеће буду биране десет?
Gledali smo studente 23 nov, na TV emisiji “utisak nedelje”.
Pet puta pametniji od nekih narodnih poslanika u Skupstini, deset puta pristojniji od predsednice Skupstine.
Studenti Natalija, Andrej, Ela i Mia su rekli da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, da je njihova borba dugi maraton i da su uvereni u pobedu. Rekli su da su rame uz rame sa gradjanima, sa opozicijom, sa profesorima, sa sluzbenicima, sa poljoprivrednicima … i da imaju spremnu izbornu listu sa 250 kandidata iz svih drustvenih slojeva.