I pre četiri godine, kada je većina opozicionih partija, okupljena oko Saveza za Srbiju, bojkotovala parlamentarne izbore u junu 2020, u jeku korone, Sergej Trifunović, tadašnji predsednik Pokreta slobodnih građana, odlučio je da izađe na izbore, a njegova stranka ostala je ispod cenzusa. Danas je, stiče se utisak, još veći protivnik bojkota i zagovornik izlaska na lokalne izbore, 2. juna. Za Radar o tome, kao i o brojnim drugim dilemama uoči predizborne ćutnje, govori Sergej Trifunović, glumac i još uvek član Predsedništva PSG.
Kada ovaj broja Radara bude pred čitaocima, do izbora će ostati još dva dana. Moram da vas pitam, ma koliko se to činilo ličnim, izlazite li na glasanje?
Pitanje nije ni intimno li lično. Mislim da je dužnost svakog od nas da izađe na glasanje. Ja svakako izlazim na glasanje, izlazim na svako glasanje, izaći ću i na ovo i pozvaću svakog da izađe i da „privede“ još 20 ljudi koji ne izlaze na izbore. Naš glas je naše pravo i naša obaveza, neko je ginuo za taj glas. Mi jednostavno moramo da izađemo iz milion razloga, jer u krajnjoj liniji, ako ne izađemo naš listić ostaje onima koji kradu izbore. Da li će izbori biti fer i pošteni? Neće. Da li su ijedni bili fer? Nisu. Da li treba da izađemo? Apsolutno, zato što je to glupa agenda, koju su meni i pre tri godine jedno dva meseca pokušavali da objasne, i na kraju mi ništa nisu objasnili. Nisu se pojavile ni Nindža kornjače, niti je Brisel rekao parlament vam nema legitimitet, niti se išta desilo, tako da se i ovaj put sa vašim neizlaženjem neće ništa desiti, osim što će zahvaljujući tim neizlascima SNS pobediti. To je stara priča koju sam video kad sam ušao u politiku s namerom da nešto promenim, da se neko trgne, da više ne budem samotni intelektualac, koji nešto kenja po mrežama. Odlučio sam da zasučem rukave i uradim nešto, jer ja više volim da kažem „za mnom braćo“, nego „juriš braćo“, računajući da će još neko stvarno da zavrne rukave. Naravno to se nije desilo. Mi smo jedna inertna gomila govana. Kad sam bio predsednik Pokreta slobodnih građana prišao mi je čovek u sauni i rekao mi: „Znaš, baš smo prijatelj i ja pričali o tebi, delovao si kao zanimljiv kandidat, ali sad ćemo morati da nađemo nekog zanimljivijeg.“ Pitao sam ih da li su na Bijenalu u Veneciji ili idu na Ekspo, pa traže zanimljivu izložbu? Dok god se ponašamo kao da smo na Bijenalu, nikad nam neće biti bolje. Vi što ne glasate, držite zarobljenim nas mnogo. U ovoj zemlji 50 odsto ljudi uopšte ne izlazi na izbore pod raznim idiotskim izgovorima – „nemam za koga da glasam, ne verujem opoziciji, svi su isti, šta će moj glas promeniti“. Moj odgovor je ovako iscrpan, jer sam čuo razne izgovore i svi su tužni, svi su glupi i jadni.
Postoje oni koji zastupaju tezu da je izlazak pod ovakvim uslovima davanje legitimiteta režimu, a postoje i oni koji smatraju da deo opozicije koji ide na izbore stvara osnove da se sistemom malih pobeda jednog dana dođe do one velike?
Rekao sam da treba učestvovati na svim izborima. To je jedina šansa da se nešto promeni. Jedna od teorija zavere je i ta da nas Kristofer Hil i Amerika nagovaraju da izađemo na izbore. I svi će nas uvek nagovarati da izađemo na glasanje. Kao predsednik PSG-a sam šest puta bio kod dva američka ambasadora i svi vam pričaju isto – izađite na izbore, to je jedina šansa da se nešto desi. Nema ništa od te priče o davanju legitimiteta, sve su nam to objasnili i sve je bilo kako su nam rekli. Nije se srušio legitimitet Skupštine kada je opozicija prošli put bojkotovala izbore.
Nedavno sam se na sednici Predsedništva PSG zapanjio činjenicom da nakon svega onog u decembru neko razmišlja da ne izađe na izbore. Izašli smo na izbore, dobili ih i sad odjednom nećemo da izlazimo. Ja to zaista ne mogu da razumem za sledećih 60 života. Niti hoću da razumem
Da, ali ta Skupština nije ni potrajala jer je faktički bila jednostranačka?
Nema veze, nije doveden u pitanje njen legitimitet. Kao i sada, jedinu štetu možemo naneti sami sebi neizlaskom na izbore. Mi smo zemlja koja o demokratiji nema pojma. Zato i imamo diktaturu. Nemamo tradiciju demokratije, nemamo ni tradiciju glasanja. Od vladavine Miloševića naovamo, možda smo dva puta imali nekakve normalne izbore. Mislim na one iz 2012, kada je Toma Nikolić pobedio Borisa Tadića za 70.000 glasova. To se desilo jer su birači Demokratske stranke bili previše opušteni, a lokalni poverenik nije našao za shodno da ih pozove, kao što to rade radikali. Ako hoćete da se nešto desi, nije dovoljno da samo vi izađete na izbore, već morate da nagovorite sve ljude oko sebe, koji robuju tim tužnim i nesrećnim teorijama zavere, da je jedini ispravan put da izađu na izbore. Mi smo i 5. oktobra izašli na ulicu da branimo izborne rezultate.
I 1996. su se branili izborni rezultati, ali se nije išlo ponovo na izbore dok nisu priznati ti rezultati.
Nakon toga, 1997, bio je bojkot na koji sam i zaboravio, a u jednoj raspravi mi je jedna osoba tvrdila kako je taj bojkot doveo do pada Miloševića. To mi je zaista bilo komično. Reći ću samo da je reč o osobi iz politike.
Opozicija se podelila na one koji će ići na ovakve izbore i one koji smatraju da se ništa nije promenilo u odnosu na decembarsko glasanje. I jedni i drugi imaju svoje argumente. Da podsetimo da PSG, na čijem ste čelu bili 2020. i čiji ste i danas član Predsedništva, nije tada bojkotovao izbore, šta biste danas uradili?
Te 2020. sam tek ušao u politiku i tada sam i čuo tu priču o bojkotu. Rekao sam da nisam ušao u politiku da bih sedeo kod kuće i ne radio ništa. A kako mogu da radim u bojkotu? Onda sam otišao da pričam sa liderima opozicije i insistirao na jedinstvu jer mi je to bilo bitno. Uradio sam tada dve stvari koje su bile protivne odluci Predsedništva PSG, iskoristivši svoj predsednički veto. I obe su bile greška. Jedna je stavljanje potpisa na Sporazum sa narodom, koji smo svi, takođe, zaboravili. Onda sam krenuo da razmišljam o bojkotu i tražio da mi objasne zašto je bojkot dobar? Tada su mi Zoran Lutovac, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović objašnjavali zašto treba bojkotovati glasanje. Nisam čuo ništa smisleno zbog čega to treba uraditi. Razumem njihovu nemoć, jer su više puta izgubili, ali to nije način. Ako si već formirao partiju, cilj je da se boriš. Šta, bojkotuješ izbore jer za tebe neće da glasaju članovi kućnog saveta? Pitao sam tada šta radimo u bojkotu? Kad dolaze Nindža kornjače, kad dolaze Moćni rendžeri, Brus Vilis je u teškom stanju, ne znam da li će moći da nas spase? Niko mi ništa nije objasnio.
Ja sam onda, nakon korone, gde mi je vlast svaku noć slala navijače da mi topovskim udarima gađaju prozore, rekao: „Zajebite tu priču o bojkotu, a ovi me na ulici gađaju u glavu.“ Tako da je ta priča o bojkotu generalno glupa. Nedavno sam se na sednici Predsedništva zapanjio činjenicom da nakon svega onog u decembru neko razmišlja da ne izađe na izbore. Izašli smo na izbore, dobili ih i sad odjednom nećemo da izlazimo. Pri tome ste izašli na nameštene, pokradene izbore. Onda sam čuo argumente da nisu dobri uslovi za izbore koje smo već dobili pre pet meseci. Ja to zaista ne mogu da razumem za sledećih 60 života. Niti hoću da razumem.
Te 2020. su mi Lutovac, Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović objašnjavali zašto treba bojkotovati glasanje. Nisam čuo ništa smisleno zbog čega to treba uraditi. Razumem njihovu nemoć, jer su više puta izgubili, ali to nije način. Ako si već formirao partiju, cilj je da se boriš
Kako vam izgledaju argumenti dela opozicije koja ne izlazi na izbore – da je režim potpuno porobio medije, da je bilo izbornog inženjeringa, da je birački spisak nesređen, da su institucije porobljene…
A kad su oni to saznali?
Davno…
I sad im je tek došlo do glave i ne mogu više da trpe te neravnopravne uslove.
Stranka na čijem ste čelu bila je među onima koje izlaze na izbore, da li su razgovarali s vama pre donošenja ove odluke?
Rekoh da sam se na Predsedništvu stranke zapanjio. Najpre, kao građanin, jer uvek prvo razmišljam kao građanin. Nemam nameru da se profesionalno bavim politikom, tu sam da pomognem, ali ne želim da mi to bude život ni u kom smislu, ali očigledno mora nešto da se uradi.
Da li ste imali priliku da razgovarate sa ljudima iz opozicije koji ne idu na izbore?
Ne, mi smo samo na Predsedništvu, uoči razlaza koalicije, saznali da će se to desiti i imali smo raspravu kakav ćemo stav da zauzmemo. Moj stav je, pogotovu posle iskustva iz 2020, da bojkot ne dolazi u obzir. A i svi članovi Predsedništva su bili saglasni da bojkot nije opcija. Dakle, mi smo odmah znali da ćemo svakako ići na izbore.
Zašto se, po vašem mišljenju, dogodio rascep u opoziciji ako su decembarski izbori pokazali da jedna lista pobeđuje u Beogradu?
Siguran sam da je reč o očuvanju nekih pozicija. Isto je bilo i 2020, uvek se radilo o čuvanju pozicija. Mi smo se, takođe, na tom sastanku Predsedništva dogovorili da nećemo govoriti ružno o onima koji na izbore ne idu, jer svi ćemo opet jednom sesti da radimo. Mislim da je ružno to što rade. Slušam Savu Manojlovića i Đilasa i ne mogu da verujem, ali neću da ulazim u to. Oni imaju svoje razloge, neka ih sami objašnjavaju.
Kada kažete čuvanje pozicija, da li mislite na borbu za lidera opozicije?
Da, otkad sam u politici sastanci opozicije izgledaju tako da čovek poželi da se spali. Niko nije svestan ni svojih kapaciteta, ni svoje pozicije, niko nije spreman da bude šraf u timu, niti zna koji bi šraf trebalo da bude na kom mestu. Svi sebe vide kao ministre. Čak i ako se ne vide tako, žele da se nešto pitaju. Tu su mnogi opozicioni lideri zaglavljeni i izgubljeni. Protesti su se pretvorili u najgori čemer. Kao čovek koji je „izgazio“ mnogo protesta, čak se i bavio organizacijom nekih, predložio sam da dovedem neke ljude, između ostalih, i bivše otporaše, koji znaju kako se to radi. Fascinantno je da niko nije hteo da čuje za to. Ne dozvoljavaju da im iko sa strane dođe i kaže bilo šta. To je veliki skup raznorazne egomanije. Isto to postoji i u režimu, s jednom ogromnom razlikom. Na vlasti su kriminalci. Te dve stvari nisu za poređenje, ali u opoziciji preovladava sitna egomanija.
Uvek se radi o očuvanju nekih pozicija. U PSG-u smo se dogovorili da nećemo govoriti ružno o onima koji na izbore ne idu, jer svi ćemo opet jednom sesti da radimo zajedno. Slušam Savu Manojlovića i Đilasa i ne mogu da verujem, ali neću da ulazim u to. Oni imaju svoje razloge, neka ih sami objašnjavaju
Kakav ishod očekujete, imajući u vidu okolnosti pod kojima se izbori odigravaju?
Očekujem da se dobiju neke opštine, a to nije mala stvar. Mislim da mogu da se osvoje i neki gradovi. Svakako očekujem neku preraspodelu snaga u lokalnoj samoupravi, koja je vrlo bitna posle 12 godina u kojima je Staljinova vrhuška uzela sve i cementirala sve. Dobro bi bilo da nešto prodiše.
To bi razbilo i mit o Vučićevoj nedodirljivosti…
Zaboravljamo da je u vreme potpisivanja Dejtonskog sporazuma, dakle, na vrhuncu Miloševićeve moći, opozicija imala u rukama 35 opština, a sad nema ni dve. Dakle, šanse za preraspodelu snaga postoje ako izađete na izbore, umesto što tugujete što se koalicija raspala ili vam kandidat nije simpatičan.
Nakon odluke jednog dela opozicije da ne izađe na izbore, u igru su ušli Pokret Kreni-promeni i Savo Manojlović. Mogu li oni da promene nešto u odnosu snaga i zašto su se odlučili na ovaj korak sada, a ne u decembru?
Oni su vrlo jasno rekli zašto u decembru nisu izašli na izbore. Savo Manojlović je govorio o tome u Utisku nedelje, objasnio je šta je sve radio i koliko se bavio tim izborima. Savo je vrlo pošten u svemu tome. Mi smo toliko paranoičan narod i toliko pričamo o Službi i kako je Služba sve uradila, da ona nema nikakvu potrebu da postoji. Ona već postoji u našim glavama. I ja sam deo Službe, i ja sam svojevremeno uzeo od Vučića 54 miliona i živim u džakuziju… Mi smo u glavama vas koji ne izlazite na izbore svi produkti Službe. Savo Manojlović je dokazao ko je i šta je. On je izveo na ulice desetine hiljada ljudi i oborio zakon koji je doneo parlament. Doslovno za 24 sata. Jako me raduje što Savo izlazi na izbore.
Sastanci opozicije izgledaju tako da čovek poželi da se spali. Niko nije svestan ni svojih kapaciteta, ni svoje pozicije, niko nije spreman da bude šraf u timu. Svi sebe vide kao ministre. Čak i ako se ne vide tako, žele da se nešto pitaju. Tu su mnogi opozicioni lideri zaglavljeni i izgubljeni
Može li njegov izlazak nešto da promeni u odnosu snaga?
Apsolutno se nadam da može, a vi koji nećete da glasate, glasajte za Savu Manojlovića. Krenite–promenite, samo mrdnite dupe, izađite i glasajte. Za koga god. U suprotnom, ništa se neće desiti. Jedini način da se ne manipuliše vašim listićem je da izađete u što većem broju. Mnogo se teže krade kada izađete u velikom broju.
S druge strane, režim je kampanju fokusirao na nacionalne teme, od Kosova do Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Kako to razumete?
Šta je tu novo? Oni su sa tim temama došli na vlast, oni sa tim temama postoje. O čemu će baba da priča nego o kolačima.
Nema gradskih tema u kampanji vlasti?
Pa oni nisu ljudi iz grada.
Hoće li na istim temama na kojima su došli na vlast i pasti. Poput Miloševića?
Uzdam se, kao i oni, u glupost ovog naroda, tako da teško da će se to desiti.
Na čemu bi onda režim mogao da padne?
Sigurno neće pasti ako ne budemo izlazili na izbore. Ako izađete u što većem broju, pa vidite da možete da uzmete Beograd i još neke opštine, porašće vam apetiti, pa ćete sledeći put da izađete na neke nove izbore i uzmete još više. Tako ja vidim njihov pad. Zato nam stranci i govore da moramo na izbore.
Čitao sam predlog Rezolucije i nigde se na kaže da je bilo ko genocidan narod, pa ni Srbi. Po toj logici bi Nemci već bili proglašeni za genocidan narod, a koliko znam nisu. Ne može jedan čitav narod biti genocidan. To je glupa priča za ovdašnje glasače
Kako vam kao umetniku izgleda neon na Kuli Beograd koji poručuje da Srbi nisu genocidan narod?
Nisam ga video. Čitao sam predlog Rezolucije i nigde se na kaže da je bilo ko genocidan narod, pa ni Srbi. Po toj logici bi Nemci već bili proglašeni za genocidan narod, a koliko znam nisu. Ne može jedan čitav narod biti genocidan. To je glupa priča za ovdašnje glasače.
Istovremeno, ovog puta se umesto izbornog turizma vlast opredelila za formiranje fantomskih lista, čija imena neodoljivo podsećaju na nazive opozicionih lista? Koliko će to uticati na ionako zbunjene birače?
Oni sigurno znaju da će neki neopredeljeni birači ili oni koji se tako deklarišu tražiti neko novo ime i glasati za njega. Ako čovek koji je doktor priča otvoreno na televiziji kako postoje ljudi sa plavim očima sa Marsa, a nije hospitalizovan, ne možemo očekivati ništa dobro. Dok god nam nadrilekari kroje sudbinu, nisam veliki optimista da nam ima spasa. I ne pričam uopšte o izborima. Pričam o narodu. Sve ovo ne znači da sam pesimista. Naprotiv, po pitanju svog života sam neumereni optimista, a što se tiče ovog naroda ne vidim njegovu budućnost. Složite sve postupke u poslednjih pet godina i videćete da je zbunjeno i ovo malo ljudi koji imaju mozga. Ne znaju šta da misle, da li da izađu na izbore… Nestorović, navodno, među glasačima ima mnogo intelektualaca. Negde na Instagramu mi je izletela scena u kojoj Nenad Čanak i neka pevačica sede u emisiji kod Ognjena Amidžića i iznose razloge zbog kojih smatraju da Zemlja možda, ipak, može biti ravna ploča. Dakle, pitajte me nešto lakše, a ne o budućnosti ovog naroda.
Lideri opozicije ne dozvoljavaju da im iko sa strane dođe i kaže bilo šta. To je veliki skup raznorazne egomanije. Isto to postoji i u režimu, s jednom ogromnom razlikom: Na vlasti su kriminalci. Te dve stvari nisu za poređenje, ali u opoziciji preovladava sitna egomanija
Nakon Šapićeve ideje o izmeštanju Titovog groba, kandidat za gradonačelnika SNS-a sada je lansirao ideju da se uklone tramvaji broj 2, a time i ono što se simbolično zove krugom dvojke, koji je tradicionalno antirežimski nastrojen.
Šapića treba pustiti da završi ono što je Vesić počeo, a to je uništavanje Beograda. I svi ćemo živeti u Kragujevcu. I zato nemojte izaći na izbore kako bi Šapić mogao da ukloni tramvaj i završi Vesićev posao.
Formirana je i nova Vlada, ministar kulture je Nikola Selaković. Jedna naša autorka je rekla da se po njemu ništa neće zvati, šta vi kažete, kao i na to da je državni sekretar za kulturu Lav Pajkić? Očekujete li da oni reše problem u kulturi?
Sledeće pitanje, molim vas. Možemo da pričamo o Teletabisima ako hoćete.
Kao čovek iz kulture nemate stav o tim postavljenjima?
Šta će moj stav promeniti? Da li je trebalo da imam neki stav o ministrovanju Maje Gojković i poslednjih 18 ministara kulture? Svi su listom bili idioti. Samo su dolazili sve veći i veći idioti. I šta ja tu treba da komentarišem?
Nedavno ste privođeni zbog posedovanja nekoliko grama marihuane, da li biste bolje prošli da su vas uhvatili sa više od tone?
Verovatno bih bolje prošao i da sam meklarenom išao da „radim“ kokain. Da sam član SNS-a, ne biste ni čuli za to. Donosili bi mi marihuanu na kuću, ne bih morao da izlazim napolje.
Mi smo toliko paranoičan narod i toliko pričamo o Službi i kako je Služba sve uradila, da ona nema nikakvu potrebu da postoji. Ona već postoji u našim glavama. Savo Manojlović je dokazao ko je i šta je i jako me raduje što izlazi na izbore i nadam se da on može da promeni odnos snaga
Kad već pominjemo afere, kako tumačite činjenicu da ni najozbiljnije afere ne utiču na rejting vlasti?
Šta je tu čudno, ko čuje za te afere? Čujemo mi, ljudi po unutrašnjosti Srbije ništa ne čuju.
Obilazili ste Srbiju kao predsednik stranke, mogli ste da se uverite da li su ti ljudi obavešteni…
Slika na terenu je jeziva. Mnogo je gore nego što mislimo. Nema obrazovanja, nema medija, nema ničega… Vučić je shvatio da treba zapušiti medije. Ali, glupo mi je da pričam o njemu i SNS-u. Te smo priče prežvakali. Radije bih govorio šta mi radimo. Mi se krećemo u nekom malom medijskom prostoru, gde su svi pod kapom Junajted medije, koja je takođe kuća koja ima svoju agendicu. Tamo je moguće da Igor Božić nazove novinara i kaže: „Danas forsiramo ovoga.“ Zašto? Pa tako, rekao neko odozgo. Da li Aleksandra Subotić ili Šolak ili ne znam ko… Ako imaš jedan jedini medij, koji ja pratim, ne očekujem da se i oni baš tako ponašaju.
A onda slušam te priče da li izaći ili ne izaći na izbore. Razmišljaš da li izaći na izbore, a onda kukaš šta ti vlast radi. Izađi na izbore ili nemoj, ali nemoj ni da kukaš. Ne pričam ni sa kim ko mi kaže da ne izlazi na izbore. Vi ste to rekli i ja sam već bio na putu da otkažem intervju da me Ćulibrk nije pozvao. Principijelno ne volim da gubim vreme i da objašnjavam da je Zemlja, ipak, okrugla, jer imamo satelitske snimke. Ne mogu da objašnjavam da je papa katolik, da saksija ima dve rupe… Nemam živaca da slušam mali krug narikača. Sve već znam o SNS- u i Vučiću i sve mi je jasno. Nažalost, znam sve i o ovoj drugoj strani, koja bi trebalo da sruši Vučića. Situacija nije sjajna, pre svega, zbog te egomanije. A da li verujem u poštenje tih ljudi? Ipak, da. Nisu besprizorni, ali da li su zbunjeni, sluđeni i nedovoljno kompetentni? Apsolutno. Sve to i dalje nije razlog da ne izađete na glasanje.
Božić: Nije prvi put da insinuiraju
Nakon tvrdnje Sergeja Trifunovića da i Junajted medija, kako je rekao, ima agendicu i da je moguće da Igor Božić nazove novinara i kaže: „Danas forsiramo ovoga“, pitali smo ovog direktora programa televizije N1 da li je to tačno. „Insinuacije i tvrdnje Sergeja Trifunovića su potpuno netačne. Nije prvi put da nas razni politički akteri optužuju insinuacijama i da pokušavaju da ospore naš kredibilitet. N1 uživa poverenje publike, a naš program pokazuje da poštujemo novinarsku etiku i sve profesionalne standarde. Svako može da proveri arhivu naših Dnevnika i drugih programa, kao i vesti na sajtu i uveri se da smo uvek bili otvoreni za sve političke stranke, uz poštovanje profesionalnih standarda. Nažalost, u srpskoj politici postoji praksa da se plasiraju dezinformacije i prepričavaju tračevi iz kafana kako biste ostvarili neku korist ili tražili opravdanje za svoje neuspehe ili nepromišljene poteze. Sve njih demantuju naš način izveštavanja, izbor tema i postavljanje pitanja od interesa javnosti. Sve što radimo je transparentno dostupno javnosti, a od javnosti nijedan medij ništa ne može da sakrije“, kaže Božić.
*Ceo intervju sa Sergejem Trifunovićem pogledajte u videu na vrhu teksta
