Pišu: Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu
„U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.“ U reči je utemelјena istina. U Reči je nastao svet. U Reči se rodio Zavet. A mi, kao narod, svoje trajanje ne započinjemo mačem, nego rečju. Izborom. Zavetom. Srpska istorija nije niz datuma – ona je niz izbora. Vidovdanskih izbora. I svaki put kada smo bili najbliže propasti, unutar nas rađala se jedna ista reč – otpor.
Kosovska bitka 1389, Sarajevski atentat 1914, Versajski sporazum 1919, prvi ustav 1921. i Vidovdan 2025. godine. Svako od tih mesta u vremenu bio je tačka preumlјenja, kada se između tiranije i slobode, poraza i časti, izbiralo ono što je teži put – ali jedini ispravan. I danas, šest i po vekova posle Kosova, pred nama je slična dilema. Srbija se nalazi pod drugom vrstom okupacije. Ne više sablјom, već strahom. Ne više spolјa, već iznutra. Danas ne ginu vitezovi na bojištu, ali ginu građani po ulicama. Ginu institucije, istina, poverenje. Gine smisao.
Od 1. novembra 2024. godine u Srbiji je svaki novi dan bio teži od prethodnog. Od tragedije u novosadskoj železničkoj stanici do poniženja na izborima, od rasprodaje zemlјe i resursa do apatije koju su godinama gajili po medijima, školama i sudovima – taj sistem se zasnivao na jednom: da ćemo ćutati. Ali više ne ćutimo.
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru, kao i izostanak odluke Ustavnog suda povodom izbora iz 2023. godine, pokazuju da se režim ne održava na vlasti volјom naroda – već silom, strahom i brutalnom krađom
Na Vidovdan, dan koji je simbol slobode, sećanja i zaveta, podižemo svoj glas. Ne kao deca, ne kao studenti, nego kao narod. Ovo više nije studentski protest. Ovo je građanski otpor, poziv na vaskrs naroda iznad političke manipulacije i lažnog života. U poslednje dve godine svedoci smo najtežeg urušavanja ustavnog poretka od 2000. godine. Institucije su obesmišlјene, izbori se kradu, pravosuđe je pretvoreno u cirkus partijske discipline. Svako ko je mislio da „nema za koga“ ili da je „sve isto“ – danas vidi: nije sve isto. Jer ovakvu bahatost, bezakonje i izdaju nismo gledali decenijama.
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru, kao i izostanak odluke Ustavnog suda povodom izbora iz 2023. godine, pokazuju da se režim ne održava na vlasti volјom naroda – već silom, strahom i brutalnom krađom. Zato više nećemo igrati po njihovim pravilima. Zato više ne čekamo. Vidovdan je naš. I Srbija je naša.
U tom kontekstu, posebno je važno osvrnuti se na retoriku vlasti. Dok narod traži istinu i odgovornost, predsednik države nastupa sa izjavama poput: „Srbija je pobedila i Srbiju ne možete da pobedite nasilјem.“ Ta rečenica nije poruka pomirenja. To je politička zakletva da se ništa neće menjati, da je vlast – pobedila. Pobeda nad narodom, nad izborima, nad pravom i logikom.
Jer šta znači ta „pobeda“ u državi u kojoj građani ginu po javnim mestima? Šta znači „pobeda“ u zemlјi u kojoj su birački spiskovi lažni, mediji okupirani, sudije poslušne, a parlament puka karikatura institucije? Kada vlast tvrdi da „Srbija ne može biti pobeđena nasilјem“, ona ne govori o Srbiji kao narodu – već o sebi kao sistemu.
Mi ne rušimo. Mi obnavlјamo. Mi ne tražimo kaznu, već pravdu. Mi ne delimo. Mi sabiramo. Mi ne tražimo milost, već izbor. Naša snaga nije u lideru, već u odsustvu vođe. Mi ne tražimo aplauz, već odgovornost. I nećemo nestati – jer ne pripadamo političkoj sezoni, već istorijskom trenutku
Te poruke nisu izraz snage već panike. Zato se nećemo povući. Zato ostajemo ovde. Zato radimo. Kada nas ne bude na ulici, bićemo u organizaciji. Kada nas ne bude u medijima, bićemo u svakom gradu, varošici i selu. Mi ne čekamo, mi gradimo. Narodnu mrežu, mrežu slobode i solidarnosti. Bez straha, bez hijerarhije, bez vođa i bez klana. Mi ne prodajemo nadu – mi je svedočimo.
Pokret je počeo kao studentski. Danas je narodni. Studentska lista postaje glas svih obespravlјenih: radnika, penzionera, selјaka, učitelјa, lekara, porodica koje žive od rada. Nastavlјamo da kucamo na sva vrata. Nastavlјamo da kontrolišemo svaki birački spisak. Svaka ulica, svaka škola, svaka ambulanta mora osetiti da se pravda ne moli – već dolazi. Danas više ne govorimo „oni“ i „mi“. Danas je samo jedna podela: na one koji ćute i na one koji se bore.
Zato, umesto straha, neka ulicama zagrmi: SLOBODA DOLAZI.
Mi ne rušimo. Mi obnavlјamo. Mi ne tražimo kaznu, već pravdu. Mi ne delimo. Mi sabiramo. Mi ne tražimo milost, već izbor. Naša snaga nije u lideru, već u odsustvu vođe. Mi ne tražimo aplauz, već odgovornost. I nećemo nestati – jer ne pripadamo političkoj sezoni, već istorijskom trenutku.
Neka ovaj Vidovdan bude novi Zavet. Zavet da nećemo više ćutati. Zavet da ćemo čuvati reč. Zavet da nećemo klečati. Zavet da sloboda više nikada neće biti pitanje hrabrosti – nego norma.
„Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!“
Živela istina! Živeo narod! Živela Srbija!
