Pišu: Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu
Umesto obrazovanja, ceni se koverta. Diplome su im postale bezvredni papiri, čija se vrednost meri dubinom džepa. Fotelje su rezervisali za one sa vezama, ne sa znanjem. Stručnost im je postala ekvivalent poznanstvu.
Uništavanje univerziteta od strane studenata bilo bi ravno samodestrukciji – jer univerzitet smo mi. On je telo, a mi njegova duša, srce i misao. Kao što mozak bez srca ne može, ni znanje ne može bez onih koji ga traže i stvaraju. Mi smo ćelije jednog organizma, a budućnost, baš kao i život, zavisi od toga koliko ćemo kao celina disati jednim plućima i kucati jednim srcem.
Uredba 5/35, kojom se drastično smanjuje vreme za naučnoistraživački rad profesora sa 20 na samo 5 sati nedeljno, simbolizuje napad na kvalitet i suštinu visokog obrazovanja, protiv čega se okupljeni studenti, profesori i građani odlučno bore.
Novi zakon o visokom obrazovanju, odnosno plan za njegovu ponovnu izmenu u odnosu na izmene iz marta 2025. godine, nije ništa drugo do još jedan korak u urušavanju temelja dostojanstva i kvaliteta u našem društvu – državnog univerziteta. Radna grupa, zadužena za njegovu izradu, sastavljena mahom od politički podobnih figura, a na čijem čelu je ministar prosvete poznat po antagonizmu prema studentskim pokretima i optužbama za autoplagijat, ne predstavlja nikakvu nadu. Margareta Smiljanić, takođe članica Radne grupe, iako godinama obavlja visoke funkcije u studentskim telima, nikada nije istinski zastupala interese studenata, već koristi svoju poziciju za ličnu promociju i političke veze, ignorišući stvarne studentske probleme i sarađujući s kompromitovanim pojedincima.
Kao što mozak bez srca ne može, ni znanje ne može bez onih koji ga traže i stvaraju. Mi smo ćelije jednog organizma, a budućnost, baš kao i život, zavisi od toga koliko ćemo kao celina disati jednim plućima i kucati jednim srcem
Nakon ukazivanja na ove probleme od strane studenata, pojavila se inicijativa profesora koju čine grupe Pobunjeni Univerzitet Beograd, Forum Univerziteta umetnosti u Beogradu, Slobodan Univerzitet Novi Sad, Slobodni Univerzitet Kragujevac, Slobodni Univerzitet Niš, Slobodni Državni univerzitet Novi Pazar i Proaktiv Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Oni su iskazali zahteve nadležnim institucijama u skladu sa aktuelnim degradiranjem položaja visokog obrazovanja i trenutno blokiraju raskrsnicu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu, lokacija ispred zgrade Vlade Republike Srbije.
Priča o uvođenju sistema vaučera, koji bi mogli da se koriste i na privatnim i na državnim fakultetima, samo je početak gašenja državnih obrazovnih institucija. Time se ne samo ugrožava opstanak mnogih fakulteta, već i otvara prostor za dalju komercijalizaciju i povećanje cena školarina, ostavljajući pristup znanju na milost i nemilost novčane koristi režima.
Akademska zajednica je od početka podržavala studentske zahteva i bila najglasnija u pogledu oštrog protivljenja rušenju osnovnih državnih principa, pravnih akata Republike Srbije, ugleda i statusa obrazovanja u Republici Srbiji. Odustajanje od ove borbe značilo bi moralnu propast pred režimom koji je sve plemenite principe jednog društva pogazio i uništio. Povratak na nastavu pokazao bi da se pred pritiscima režima posustalo.
Mnogi fakulteti, pre svega fakulteti prirodnih nauka, ne mogu da nadoknade izgubljeno, ne mogu da nadoknade prakse, projekte, rad u laboratoriji… Ako naše kolege ne mogu kvalitetno da nadoknade svoju godinu – solidarnost mora biti nikada jača!
Odustajanje od ove borbe značilo bi moralnu propast pred režimom koji je sve plemenite principe jednog društva pogazio i uništio. Povratak na nastavu pokazao bi da se pred pritiscima režima posustalo
Poziv na nastavu, naročito na onlajn nastavu, znači poziv na formalno izvršenje obaveza, a ne na realan rad, sticanje znanja i kvalitetno obrazovanje. Sada se od studenata i akademske zajednice zahteva da čitav jedan semestar i ostatke zimskog semestra, smeste u mesec ili dva. Studije su ozbiljne, predstavljaju potrebu mladih ljudi da se dodatno obrazuju, rade i usavršavaju, zbrzavanjem i nekvalitetnim vođenjem nastave osnovne ideje visokog obrazovanja su uzdrmane i poljuljane.
„Univerzitet u ratu“
Između 1941. i 1944. godine, Univerzitet u Beogradu bio je u stanju protestne obustave nastave, odbijajući saradnju sa okupatorskim snagama. Mnogi profesori su udaljeni, neki uhapšeni, a pojedini su i izgubili živote. Pokušaji okupatora i marionetskog režima da ožive rad Univerziteta bili su praćeni brojnim zabranama i rasističkim uredbama – ali otpor nije jenjavao.
Tokom 1996. godine i masovnih studentskih demonstracija i obustave rada – akademska godina nije bila izgubljena. Tokom tri meseca bombardovanja zemlje 1999. godine i veoma promenljivog rada univerziteta – akademska godina nije bila izgubljena. Koji legitiman razlog postoji da sada govorimo o takvom scenariju?
Dok akademska zajednica traži pravdu na ulicama, aktuelni događaji sve više liče na one iz 1998. godine. Ipak, bitka za opstanak državnih univerziteta se nastavlja, kao i borba za slobodno društvo i dugo traženu pravdu.
Univerzitet je mnogo stariji od aktuelnog režima i aktuelne vlade, niko nema pravo da ga ruši, a ukoliko to čini – dobiće oštar odgovor!
