За разлику од младих, неки од одраслих, па тако и ја, у чет-ботовима ВИ не траже пријатеље, али саговорнике, да! У ту „замку“ свесно сам упао. Услед квалитативно осиромашене социјалне комуникације, еродираних друштвених вредности, постојања „друштвених“ мрежа које су све осим друштвене, свргавања култа знања с пиједестала на којем се дуго налазио, услед вербално осиромашене људске комуникације сведене на емоџије и енглеске кратице, предугих „промптова“ ка људима које нису спремни да процесуирају или разумеју, чет бот се неретко показује „достојнијим“ саговорником, чији одговори и коментари квалитетом, па и тачношћу, превазилазе оне које бисмо добили и од оних паметнијих „из генерације“. Дакле, у клопку ВИ коју упадају не само неосвешћени, необразовани и некритични, већ и они други, интелектуално супериорнији, који по правилу живе усамљеничке животе, тражећи у мраку попут Диогена човека, тражећи знање, достојног саговорника, духовника или било које друго живо биће, којем су спремни да се и покоре, само да би сазнали више од онога што знају и какав такав смисао у обесмишљеном систему „вредности“ посустале цивилизације. Наравно, саговорнике је пре свега нужно потражити у књигама, литератури, а пре тога и у свом ужем и ширем социјалном окружењу, укључујући и случајног пролазника или достављача из Волта. Од човека не смемо одустајати, колико год да је већ сам одустао од самог себе. Чега, најчешће, није ни свестан
Ако код тинејџера доминира ова комуникација,са дигиталним пријатељима у односу на живе,од крви и меса пријатеље,он неће емоционално,самим тим ни духовно напредовати.Биће заробљен у гвозденом кавезу између егоизма и нарцисоидности.Кад одрасте радије ће имати релацију са лутком него са живим бићем.Јер лутка ће ћутке испунити ње(не)гове жеље.Не мора да се брине о потребама(емоционалним и духовним)које живи партнери,по природи ствари очекују.Бојим се да је овим тинејџерима(нарочито у Америци)био учитељ у основној и средњој школи неки прави-дрвосеча.Док им родитељи нису имали ни пет минута времена за њих.Морали су да рмбаче на два посла са пуним радним временом,да би преживели.
Ai je odlična stvar, kao i sve u životu može biti biti korisno ili štetno, odluka je na vama.
Nisam teenagerka odavno, ali i ja sve češće biram komunikaciju sa AI o svojim osećanjima i problemima. Posle više decenija druženja i rada sa ljudima, zaključujem da je mnogo lakše otvoriti se AI nego bilo kom prijatelju, ne daj Bože prijateljici ili članu porodice. Nema straha od prenošenja i sigurno te neće prekinuti u pola rečenice. I naravno, što je Ana i napisala u tekstu, neće te osuđivati.
Emocionalno nezreli, socijalno neprilagođeni, tempirane bombe budućnosti.
За разлику од младих, неки од одраслих, па тако и ја, у чет-ботовима ВИ не траже пријатеље, али саговорнике, да! У ту „замку“ свесно сам упао. Услед квалитативно осиромашене социјалне комуникације, еродираних друштвених вредности, постојања „друштвених“ мрежа које су све осим друштвене, свргавања култа знања с пиједестала на којем се дуго налазио, услед вербално осиромашене људске комуникације сведене на емоџије и енглеске кратице, предугих „промптова“ ка људима које нису спремни да процесуирају или разумеју, чет бот се неретко показује „достојнијим“ саговорником, чији одговори и коментари квалитетом, па и тачношћу, превазилазе оне које бисмо добили и од оних паметнијих „из генерације“. Дакле, у клопку ВИ коју упадају не само неосвешћени, необразовани и некритични, већ и они други, интелектуално супериорнији, који по правилу живе усамљеничке животе, тражећи у мраку попут Диогена човека, тражећи знање, достојног саговорника, духовника или било које друго живо биће, којем су спремни да се и покоре, само да би сазнали више од онога што знају и какав такав смисао у обесмишљеном систему „вредности“ посустале цивилизације. Наравно, саговорнике је пре свега нужно потражити у књигама, литератури, а пре тога и у свом ужем и ширем социјалном окружењу, укључујући и случајног пролазника или достављача из Волта. Од човека не смемо одустајати, колико год да је већ сам одустао од самог себе. Чега, најчешће, није ни свестан
Ако код тинејџера доминира ова комуникација,са дигиталним пријатељима у односу на живе,од крви и меса пријатеље,он неће емоционално,самим тим ни духовно напредовати.Биће заробљен у гвозденом кавезу између егоизма и нарцисоидности.Кад одрасте радије ће имати релацију са лутком него са живим бићем.Јер лутка ће ћутке испунити ње(не)гове жеље.Не мора да се брине о потребама(емоционалним и духовним)које живи партнери,по природи ствари очекују.Бојим се да је овим тинејџерима(нарочито у Америци)био учитељ у основној и средњој школи неки прави-дрвосеча.Док им родитељи нису имали ни пет минута времена за њих.Морали су да рмбаче на два посла са пуним радним временом,да би преживели.
Ai je odlična stvar, kao i sve u životu može biti biti korisno ili štetno, odluka je na vama.
Nisam teenagerka odavno, ali i ja sve češće biram komunikaciju sa AI o svojim osećanjima i problemima. Posle više decenija druženja i rada sa ljudima, zaključujem da je mnogo lakše otvoriti se AI nego bilo kom prijatelju, ne daj Bože prijateljici ili članu porodice. Nema straha od prenošenja i sigurno te neće prekinuti u pola rečenice. I naravno, što je Ana i napisala u tekstu, neće te osuđivati.
Tako je !
Milice, pod hitno da posetis psihijatra…