Ana, da sam urednik, a bio sam i to dva puta u životu (glavni dva puta), nikada ti ne bih objavio tekst s ovim naslovom. Pre mnogo godina pročitao sam jedan Sartrov intervju u kome daje savet kako da novine, ugrožene od aždahe zvane televizija, prežive: da se približe literaturi. Nismo to poslušali, surduknuli smo se na informisanje i istraživačko. Ana, znaš koliko me boli dupe za informacije, posebno za Trampove i Vučićeva, ali bih voleo da Knut Hamsun opiše njihovo mentalno stanje. Znaš da je Engels, Fridrih, napisao da je, čitajući Balzaka, bolje razumeo francusku istoriju, nego što je naučio od svih njihovih istoričara. I kad pročitaš Hamsunov roman „Plodovi zemlje“, videćeš kako se razvijao život na Zemlji, i kojom se voljom i borbom održao, i još se nekako održava, uz pomoć najvernijih i jedinih naših prijatelja – pasa. U kolonama protestanata, raznih fela, vidim pse, uvek ih ima, i samo njima verujem. Kako da verujem ljudima bez lica, koji se kriju iza studenata, a moj omiljeni hermetični pesnik, nobelovac, Euđenio Montale, ima stih – „Planine nikada nisam voleo a Alpe mrzim“, jer su planine mračne i tajanstvene, ne znaš gde te vreme zver ili snežna lavina, više volim ravnicu i prizor kad banatski vetar zanjiše, u maju, zeleno klasje žita, a mi kažemo – tera baba jariće. Početkom juna zna se das li će biti rodna godina. Nema neizvesnosti, kao u „studentskoj listi“, da nam na dan otkrovenja iskrsnu „studenti“ od šezdeset i nešto godina.
Eto, niste urednik!
Bucko, dopao ti se naslov „Kriminalizacija dipfejk intimnih sadržaja – sankcije pre viralnosti“, lepo, umesto što si pokušao da ispadneš opasan, bolje da si nešto napisao. Na primer, zašto ti se dopao naslov?
Ako si mu reko, taj se više neće pojavit.
Najveci krivac za takav cirkus je upravo ai i njegova dostupnost svima moze posluziti kao osveta nekome ko ima samo sliku iz osobne karte moze za tren postati porno zvojezfa npr vodja al kaide svasta bilo sto mu na um padne a da ne snosi nikakve zakon ske posljedice bez savjesne i nemoralne osobe uzivaju da nekog tako odvedu u pakao
Клизава падина. Где стављаш границу шта је криминал а шта не?
Колико сам чуо већина дипфејкова је углавном везана за јавне личности а јавне личности по природи посла морају да трпе виши стандард слободе говора.
Тако да мислим да је ово питање законски нажалост нерешиво, превише ремети слободу говора ако се и удари по ономе што би могло да буде начелно криминално. Боље подучавати људе да своје фотографије не каче на Интернет јер Интернет НЕ МОЖЕ да буде 100% безбедан. Ја имам личне фотографије и никад их нисам качио за срца на Инстаграму, шта ће ми то?
Ana, da sam urednik, a bio sam i to dva puta u životu (glavni dva puta), nikada ti ne bih objavio tekst s ovim naslovom. Pre mnogo godina pročitao sam jedan Sartrov intervju u kome daje savet kako da novine, ugrožene od aždahe zvane televizija, prežive: da se približe literaturi. Nismo to poslušali, surduknuli smo se na informisanje i istraživačko. Ana, znaš koliko me boli dupe za informacije, posebno za Trampove i Vučićeva, ali bih voleo da Knut Hamsun opiše njihovo mentalno stanje. Znaš da je Engels, Fridrih, napisao da je, čitajući Balzaka, bolje razumeo francusku istoriju, nego što je naučio od svih njihovih istoričara. I kad pročitaš Hamsunov roman „Plodovi zemlje“, videćeš kako se razvijao život na Zemlji, i kojom se voljom i borbom održao, i još se nekako održava, uz pomoć najvernijih i jedinih naših prijatelja – pasa. U kolonama protestanata, raznih fela, vidim pse, uvek ih ima, i samo njima verujem. Kako da verujem ljudima bez lica, koji se kriju iza studenata, a moj omiljeni hermetični pesnik, nobelovac, Euđenio Montale, ima stih – „Planine nikada nisam voleo a Alpe mrzim“, jer su planine mračne i tajanstvene, ne znaš gde te vreme zver ili snežna lavina, više volim ravnicu i prizor kad banatski vetar zanjiše, u maju, zeleno klasje žita, a mi kažemo – tera baba jariće. Početkom juna zna se das li će biti rodna godina. Nema neizvesnosti, kao u „studentskoj listi“, da nam na dan otkrovenja iskrsnu „studenti“ od šezdeset i nešto godina.
Eto, niste urednik!
Bucko, dopao ti se naslov „Kriminalizacija dipfejk intimnih sadržaja – sankcije pre viralnosti“, lepo, umesto što si pokušao da ispadneš opasan, bolje da si nešto napisao. Na primer, zašto ti se dopao naslov?
Ako si mu reko, taj se više neće pojavit.
Najveci krivac za takav cirkus je upravo ai i njegova dostupnost svima moze posluziti kao osveta nekome ko ima samo sliku iz osobne karte moze za tren postati porno zvojezfa npr vodja al kaide svasta bilo sto mu na um padne a da ne snosi nikakve zakon ske posljedice bez savjesne i nemoralne osobe uzivaju da nekog tako odvedu u pakao
Клизава падина. Где стављаш границу шта је криминал а шта не?
Колико сам чуо већина дипфејкова је углавном везана за јавне личности а јавне личности по природи посла морају да трпе виши стандард слободе говора.
Тако да мислим да је ово питање законски нажалост нерешиво, превише ремети слободу говора ако се и удари по ономе што би могло да буде начелно криминално. Боље подучавати људе да своје фотографије не каче на Интернет јер Интернет НЕ МОЖЕ да буде 100% безбедан. Ја имам личне фотографије и никад их нисам качио за срца на Инстаграму, шта ће ми то?
Робија за клевете- казна пре разглашавања.