Ispod viralnih plesnih izazova i trendova u kuvanju ili šminkanju, TikTok podstiče mračniju stranu onlajn platformi: sveprisutnu upotrebu filtera za ulepšavanje, koji menjaju percepciju lica i tela u stvarnom životu. Nedavna objava istraživačkog centra Sapienship Lab, navodi alarmantnu statistiku: 72% generacije Z izjavljuje da filteri negativno utiču na njihovo mentalno zdravlje, 37% bi želelo da primeni ova digitalna poboljšanja u stvarnom životu, a skoro polovina korisnika filtera je sklonija kozmetičkim zahvatima. Ovo nije samo pitanje estetike – to je toksična promena u načinu na koji mladi ljudi doživljavaju sebe i svoju vrednost kroz fizički izgled.
Podaci Sapienship Laba pokrenuli su diskusije o psihološkom uticaju filtera zasnovanih na tehnologiji proširene stvarnosti (AR), a koji usavršavaju teksturu kože, uvećavaju oči i usne, a lica čine mlađim i zavodljivijim. Kao nekada na Snapchatu, filteri su postali sveprisutni na TikToku, a njihove posledice nisu samo estetizacija objava onlajn, već krivljenje slike o fizičkom izgledu u realnom životu. Generacija Z provodi više sati dnevno na društvenim mrežama, što ih dramatično izlaže stvaranju osećanja neprivlačnosti, jer idealizovane, filtrirane slike lica i tela preplavljuju mreže. Jedan medicinski pregled objavljen ove godine analizirao je efekte TikToka na mentalno zdravlje adolescenata, zaključujući da algoritam platforme često promoviše ulepšan sadržaj, čime doprinosi pogoršanju anksioznosti i depresije. Istraživači su primetili da AR dodaci osnažuju tzv. filter dismorfiju, iskrivljenu sliku o sebi, koja je rezultat stalnog poređenja svog stvarnog izgleda sa poboljšanim verzijama onlajn. Slična osećanja se pojavljuju u izveštaju BeautyMatter iz 2023. godine, kada je 75% ispitanika, pripadnika generacije Z, navelo da ih visoki standardi društvenih medija, podstaknuti filterima, teraju da preispituju svoj prirodni izgled.
Generacija Z provodi više sati dnevno na društvenim mrežama, što ih dramatično izlaže stvaranju osećanja neprivlačnosti, jer idealizovane, filtrirane slike lica i tela preplavljuju mreže
Možda najviše zabrinjava otkriće pojedinih istraživanja da skoro polovina korisnika filtera razmatra kozmetičke operativne zahvate. Studija Univerziteta u Bostonu iz prošle godine pronašla je direktnu korelaciju: redovni korisnici društvenih medija, posebno oni koji koriste filtere i aplikacije za obradu fotografija, bili su skloniji estetskim zahvatima poput botoksa, filera i rinoplastike. „Vreme provedeno na platformama poput TikToka normalizuje izmenjeni izgled, pretvarajući filtere u kapiju za intervencije u stvarnom svetu“, navodi jedna od rukovodilaca ovog istraživanja.
Američko udruženje plastičnih hirurga prijavilo je porast od 19% estetskih operacija među osobama mlađim od 30 godina u prošloj godini, pripisujući veliki deo toga uticaju društvenih medija. Paralelno, pojedini izvori navode da preko 80% plastičnih hirurga koristi upravo društvene medije da bi privukli klijente, pri čemu filteri igraju ključnu ulogu u očekivanjima pacijenata. Psiholog dr Pamela Ratlidž objašnjava da filteri stvaraju neku vrstu povratne sprege – korisnici menjaju svoj izgled onlajn kako bi se uklopili u trendove i predstavili „lepšu“, privlačniju verziju sebe, a dobijanjem lajkova to internalizuju kao samopoštovanje. Dugoročno, to može dovesti do telesne dismorfije, kada uočene „mane“ postanu povod za nepotrebne operacije. Gardijan naglašava da su žene generacije Z dvostruko sklonije od muškaraca pogoršanju mentalnog zdravlja povezanog sa društvenim mrežama. Kao neka vrsta reakcije, trendovi poput #NoFilter na TikToku, popularizovani 2022. godine, podstiču objave sirovih, autentičnih sadržaja, kao borbu samih korisnika protiv nerealnih standarda lepote.
