Jesi li siguran ?
Bioskop Slavija, ranije prva zgrada socijalista… Tu nije bilo poštenog filma. Prekoputa hotel Slavija gde su mrak sa očiju skidali mladi fudbaleri Zvezde, tek dovedeni iz provincije. Po dijagonali zadimljene kafane gde pošteni svet nije ulazio, sve secikese, panduri i poneki taksista… I naravno noćne frajle. 😉
Baš lep i nostalgičan tekst.
A što se tiče Odeona, to je bio nesumnjivo najlepši bioskop sa velikom salom i sedištima od braon kože.
Trebalo bi pomenuti i „drugorazredne“ bioskope – Avalu, Voždovac, Slavicu… Da li se iko seća gde je bio bioskop Union sa svojom uskom izduženom salom?
Naprotiv, za nekoga ko je 1974. godiste, mogao je mnogo toga da pogleda u 20. oktobru: Karate Kid, American ninja, Ghostbusters, itd.. Uostalom, sve najbolje u muzici i filmu se dogodilo neposredno pre i tokom ’80ih godina, kako kod nas, tako i u svetu. Posle toga sledi samo strmoglavi sunovrat u svakom smislu.
DK „Vuk Karadzic“, gde sam 17-ti put gledao u bioskopu „Ratnike podzemlja“ cuvenog Voltera Hila. U Kosmaju nisi smeo da se mrdnes, koliko su drvene stolice skripale! :)))) Fontana na NBG ali tamo sam retko isao…
Secam se jedne scene, u nekom sedmom, mozda osmom razredu da me roditelji iz izvesnih razloga nisu pustili da idem sa svojim vrsnjacima u bioskop 20. Oktobar da gledamo Octopussy, Rodzera Mura. Ja sam svojevoljno otisao i posle toga dobio opake batine zbog toga. Da propustim, mozda ne toliko film, koliko druzenje sa vrsnjacima je bilo neprihvatljivo, te sam po cenu batina otisao. I bilo nam je zaista lepo. Kakva su to vremena bila lepa i nazalost zauvek prosla. Spomenuo bih i bioskop na Topciderskoj Zvezdi, gde smo brat i ja isli da gledamo i upijamo akcione filmove B produkcije. I za kraj, stariji ce se setiti broja telefona koji se nazove i odslusa repertoar bisokopa na taj dan. U bioskopu Slavica u 14, 16, 18 i 20 casova film…
Bioskop „Partizan“ nije oduvek bio „porno bioskop“, kao ni bioskop Slavija. „Partizan“ je to postao u drugoj polovini 80-tih. „Slavija“ malo kasnije. Kada vec pominje jedan od hit naslova, „Njoj se mili u svili“. 🙂
Mi zemunci smo sve u to vreme aktuelne filmove gledali u tri bioskopa razmeštena na 200 m u glavnoj ulici.Central, Jedinstvo i Sloboda.Zimi smo samo prelazili iz jednog u drugi, 16h, 18h i 20 h su bila prikazivanja.Sloboda kasnije pretvorena u porno bioskop.
Mi koji smo rodjeni početkom sedamdesetih, nama je bioskop bio religija. Stariji sam od Nikole jednu godinu i sećam se svih filmova ko je je pomenuo. U to vreme, kao maloletan, mogao si da odeš u bioskop i da gledaš skoro sav repertoar, niko nikada na vratima ni reč ne bi rekao. Sećam se filmova tipa E.t., Ghostbusters, The return of the jedi, Connan the Barbarian i drugih koje smo kačili na samom početku odlazaka na projekcije. Bila je to pokretna magija za nas klince, a Nikola je to napisao iskreno, emotivno i verovatno kako je zaista doživeo.
„U centru filmske industrije“ moguće je obvestiti se da nije tačno da „film u tehničkom smislu više ne postoji, nema više trake“, jer je film nezamenjiv i koristi se i koristiće se. Samo neki od naslova su npr: Inception (2010), Interstellar (2014), Once Upon a Time… In Hollywood (2019), Nope (2022), Oppenheimer (2023)…
Na Senjaku je davnih godina postojao istoimeni bioskop u kojem su filmovi prikazivani otprilike dva medeca posle premijere u centru grada. Ko nije hteo toliko da čeka mogao je medec dan ranije da ode u bioskop „Zelengora“ u Sarajevskoj ulici, ali si se onda izlagao riziku da od lokalnih mangupa moraš da kupiš ciglu, ili da, ako nemaš para, dobiješ batine. Ići u grad, kako se tada govorilo, bilo je prilično naporno, jer je sa Senjaka tek na svaki sat vozio autobus broj 39, a ako je film u večernjem terminu, onda se podrszumevao povratak peške. Naš drug Aca Čekerevac nije mogao da čeka ni mesec ni dva, redovno je išao u „20 oktobar“ i odande nam donosio priče o najnovijim vestern filmovima. Zapravo, on bi nam ceo film odglumio, sa sve odlučujućim dvobojima, indijanskim poglavicama, bukom stampeda i vriskom konja. Mnogi posle tih njegovih priča ne bi ni gledali film kada dodje na Senjak, a neki, koji bi ipak otišli u bioskop, govorili su da je Acina verzija bolja. Bilo je filmova kada je cela sala plakala, mnoge smo gledali više puta, ali ni tog biodkopa već odavno nema, kao ni „Zelengore“ u Sarajevskoj i većine drugih. Nekako uporedo nestajale su i beogradske kafane, a lokalni mangupi više ne prodaju cigle, već biju sve redom. Postali smo velegrad.
Moj najluđi bioskopski doživljaj je bioskopska projekcija u Brusu. Da, onom kopaoničkom. Ćale nas je vodio u Brus na probu kampovanja, koje je bilo u modi te 70-te. Brat (9) i ja (6) dolazimo do zgrade i spoljnim drvenim stepeništem sa penjemo do drvenih vrata. Leva su za kinooperatera, a desnim ulazite direktno u salu. Unutra mrak, zagušljivo od prethodne predstave, svi puše. Mi se stisli na dva sedišta, ne dišemo, kada neki lokalni baja drekne: mali, trči po semenke ! Neki klinja se gura između i otvara ona drvena vrata ka spolja, svetlo preseče i mrak i filmsko platno i svi viču: ZATVARAJ VRATA, MAJKU…
Zvuči poznato ? 😀
Brus i Amerika, tanka linija…
Jao kakav tekst. Kroz gusto granje što se kaže.
Брате промени име прво ,па после критикуј. Иначе је текст одличан приказ времена које буди носталгију за биоскопима.
Bravo Djuricko!!! Bozanstveno secanje na dibra stara vremena i Beograd kakvog vise nema
Lepo podsećanje!
Odlican tekst. Vratio me je u srecna vremena. Zaboravio je da spomene dom sindikata, gdje smo gledali mnogo dobrih filmova.
Bliskom „Slavija“ nikad nije bio porno bioskop!
To je u Beogradu bio „Partizan“. Istine radi.
Bioskop Slavija bio je soft porn bioskop. Mladji se ne secaju ni da je postojao, a kamoli repertoara.
Jesi li siguran ?
Bioskop Slavija, ranije prva zgrada socijalista… Tu nije bilo poštenog filma. Prekoputa hotel Slavija gde su mrak sa očiju skidali mladi fudbaleri Zvezde, tek dovedeni iz provincije. Po dijagonali zadimljene kafane gde pošteni svet nije ulazio, sve secikese, panduri i poneki taksista… I naravno noćne frajle. 😉
Baš lep i nostalgičan tekst.
A što se tiče Odeona, to je bio nesumnjivo najlepši bioskop sa velikom salom i sedištima od braon kože.
Trebalo bi pomenuti i „drugorazredne“ bioskope – Avalu, Voždovac, Slavicu… Da li se iko seća gde je bio bioskop Union sa svojom uskom izduženom salom?
Za nekoga koje rodjen 1974,mnogo zna o bioskopu 20 Oktobar. Lepo se naslusao prica starijih.
Let izasao 1975. Smisao zivota 1983. No, Nidza nam je bio napredan.
Naprotiv, za nekoga ko je 1974. godiste, mogao je mnogo toga da pogleda u 20. oktobru: Karate Kid, American ninja, Ghostbusters, itd.. Uostalom, sve najbolje u muzici i filmu se dogodilo neposredno pre i tokom ’80ih godina, kako kod nas, tako i u svetu. Posle toga sledi samo strmoglavi sunovrat u svakom smislu.
DK „Vuk Karadzic“, gde sam 17-ti put gledao u bioskopu „Ratnike podzemlja“ cuvenog Voltera Hila. U Kosmaju nisi smeo da se mrdnes, koliko su drvene stolice skripale! :)))) Fontana na NBG ali tamo sam retko isao…
Secam se jedne scene, u nekom sedmom, mozda osmom razredu da me roditelji iz izvesnih razloga nisu pustili da idem sa svojim vrsnjacima u bioskop 20. Oktobar da gledamo Octopussy, Rodzera Mura. Ja sam svojevoljno otisao i posle toga dobio opake batine zbog toga. Da propustim, mozda ne toliko film, koliko druzenje sa vrsnjacima je bilo neprihvatljivo, te sam po cenu batina otisao. I bilo nam je zaista lepo. Kakva su to vremena bila lepa i nazalost zauvek prosla. Spomenuo bih i bioskop na Topciderskoj Zvezdi, gde smo brat i ja isli da gledamo i upijamo akcione filmove B produkcije. I za kraj, stariji ce se setiti broja telefona koji se nazove i odslusa repertoar bisokopa na taj dan. U bioskopu Slavica u 14, 16, 18 i 20 casova film…
Braća Skladanovski, ne Skandinavski! 🙂 I u Holandiji se kaže bioskop, ne samo u Srbiji. Dobar tekst…
Кикирики, семенкеее гимнастика за зубее…
Lepo i emotovno,kakva su,tada i bila vremena.
Bioskop „Partizan“ nije oduvek bio „porno bioskop“, kao ni bioskop Slavija. „Partizan“ je to postao u drugoj polovini 80-tih. „Slavija“ malo kasnije. Kada vec pominje jedan od hit naslova, „Njoj se mili u svili“. 🙂
Mi zemunci smo sve u to vreme aktuelne filmove gledali u tri bioskopa razmeštena na 200 m u glavnoj ulici.Central, Jedinstvo i Sloboda.Zimi smo samo prelazili iz jednog u drugi, 16h, 18h i 20 h su bila prikazivanja.Sloboda kasnije pretvorena u porno bioskop.
Hvala Dzoni na jos jednom lepom tekstu. Uvek se radujem i prvo citam tvoj rad da se opustim.
Mi koji smo rodjeni početkom sedamdesetih, nama je bioskop bio religija. Stariji sam od Nikole jednu godinu i sećam se svih filmova ko je je pomenuo. U to vreme, kao maloletan, mogao si da odeš u bioskop i da gledaš skoro sav repertoar, niko nikada na vratima ni reč ne bi rekao. Sećam se filmova tipa E.t., Ghostbusters, The return of the jedi, Connan the Barbarian i drugih koje smo kačili na samom početku odlazaka na projekcije. Bila je to pokretna magija za nas klince, a Nikola je to napisao iskreno, emotivno i verovatno kako je zaista doživeo.
Conan th barbarian, leta 1982, kao 8 -godisnjaku moj prvi film u bioskopu i mozda moj najznacajniji i najdrazi momenat u zivotu!
Nešto tačno,nešto baš i nije,ali nema veze..Tekst je extra👍
Drzi se Dzoni tekst je extra!
„U centru filmske industrije“ moguće je obvestiti se da nije tačno da „film u tehničkom smislu više ne postoji, nema više trake“, jer je film nezamenjiv i koristi se i koristiće se. Samo neki od naslova su npr: Inception (2010), Interstellar (2014), Once Upon a Time… In Hollywood (2019), Nope (2022), Oppenheimer (2023)…
Na Senjaku je davnih godina postojao istoimeni bioskop u kojem su filmovi prikazivani otprilike dva medeca posle premijere u centru grada. Ko nije hteo toliko da čeka mogao je medec dan ranije da ode u bioskop „Zelengora“ u Sarajevskoj ulici, ali si se onda izlagao riziku da od lokalnih mangupa moraš da kupiš ciglu, ili da, ako nemaš para, dobiješ batine. Ići u grad, kako se tada govorilo, bilo je prilično naporno, jer je sa Senjaka tek na svaki sat vozio autobus broj 39, a ako je film u večernjem terminu, onda se podrszumevao povratak peške. Naš drug Aca Čekerevac nije mogao da čeka ni mesec ni dva, redovno je išao u „20 oktobar“ i odande nam donosio priče o najnovijim vestern filmovima. Zapravo, on bi nam ceo film odglumio, sa sve odlučujućim dvobojima, indijanskim poglavicama, bukom stampeda i vriskom konja. Mnogi posle tih njegovih priča ne bi ni gledali film kada dodje na Senjak, a neki, koji bi ipak otišli u bioskop, govorili su da je Acina verzija bolja. Bilo je filmova kada je cela sala plakala, mnoge smo gledali više puta, ali ni tog biodkopa već odavno nema, kao ni „Zelengore“ u Sarajevskoj i većine drugih. Nekako uporedo nestajale su i beogradske kafane, a lokalni mangupi više ne prodaju cigle, već biju sve redom. Postali smo velegrad.
Moj najluđi bioskopski doživljaj je bioskopska projekcija u Brusu. Da, onom kopaoničkom. Ćale nas je vodio u Brus na probu kampovanja, koje je bilo u modi te 70-te. Brat (9) i ja (6) dolazimo do zgrade i spoljnim drvenim stepeništem sa penjemo do drvenih vrata. Leva su za kinooperatera, a desnim ulazite direktno u salu. Unutra mrak, zagušljivo od prethodne predstave, svi puše. Mi se stisli na dva sedišta, ne dišemo, kada neki lokalni baja drekne: mali, trči po semenke ! Neki klinja se gura između i otvara ona drvena vrata ka spolja, svetlo preseče i mrak i filmsko platno i svi viču: ZATVARAJ VRATA, MAJKU…
Zvuči poznato ? 😀
Brus i Amerika, tanka linija…