„Platforma X ponekad izgleda kao mesto na kome funkcionišu dva paralelna univerzuma“, kaže u svom tekstu Marijana Spring, novinarka Bi-Bi-Sija koja prati teme vezane za dezinformisanje i društvene medije. Ona dalje razrađuje svoju tezu o bipolarnosti mreže na kojoj, s jedne strane, najviši državni zvaničnici širom sveta objavljuju političke odluke (čak je i aktuelni predsednik Sjedinjenih Država upravo na X-u prvo najavio da se neće kandidovati za reizbor), dok, sa druge strane, na njoj bujaju lažne vesti, teorije zavere i govor mržnje. Da li je to posledica želje da se na kontroverznom, zapaljivom sadržaju ostvari veći angažman publike i, posledično, veći profit, ili Ilon Mask želi da aktivnije i direktnije postane deo političkih procesa – pitanje je koje postavlja Spring u svom tekstu.
Članak BBC-ja dolazi u trenutku kada je britansko društvo još uvek u šoku od dramatičnih antiemigrantskih nereda koje su izazvale radikalne desničarske grupe, a nakon lažne vesti da je za masovne napade i ubistvo tri devojčice u Sautportu kriv muslimanski azilant.
Za razumevanje ukupnog konteksta važno je reći da je širenju ove lažne vesti u velikoj meri doprinela baš platforma X. Stoga ne iznenađuje što su optužbe protiv Ilona Maska u britanskoj štampi bile veoma direktne i otvorene. Autorski komentar u Gardijanu kaže: „Znate kome bi još trebalo suditi za nemire krajnje desnice u Velikoj Britaniji? Direktna krivica leži na onima koji su doneli nasilje na naše ulice, ali njihovu mržnju rasplamsale su laži na X. Ako vlasti Velike Britanije zaista žele da pozovu na odgovornost sve one koji su pokrenuli nerede i pogrome u Britaniji, moraju da krenu na Ilona Maska“. Autor Džonatan Fridland dalje navodi da je Mask svojim uticajem doprineo vidljivosti lažnih vesti desničarskih korisnika svoje mreže – Mask je na svom X nalogu, za svojih 193 miliona pratilaca, podelio sliku lažnog naslova koji je imitirao veb-stranicu lista Dejli telegraf, lažno tvrdeći da je britanski premijer planirao da stvori „zatvorske logore“ za izgrednike na Foklandskim ostrvima. Takođe, Mask je bio taj koji je zapalio već dramatičnu situaciju tvitom „Građanski rat je neizbežan“, a povodom sukoba u Velikoj Britaniji.
Ovakvi pozivi nisu bili usamljeni, brojni aktivisti, pravnici i političari su u danima nakon sukoba podsećali javno da sloboda govora nije apsolutno pravo, da je podsticanje na rasnu mržnju i nasilje krivično delo i da bi Mask trebalo da snosi odgovornost za svoje postupke, imajući u vidu uticaj i vidljivost sadržaja koje je objavio.
I šta sad? Šta se uopšte može učiniti kada jedna privatna kompanija, u ovom slučaju X, i njen vlasnik sami odlučuju šta će i koliku imati vidljivost, ko će dobiti prostor da govori i kada ne postoji način da on bude pozvan na odgovornost u slučajevima dezinformisanja i podsticanja mržnje i nasilja.
Nova laburistička vlada, prema izvorima CNBC-ja, nakon ovog iskustva, otvorila je reviziju Zakona o onlajn bezbednosti, koji zahteva od kompanija društvenih medija da sankcionišu i uklanjaju sadržaje kakvi su govor mržnje ili podsticanje na nasilje. Mask nema ove probleme samo u Velikoj Britaniji – u Indiji je X-u ove godine naređeno da ukloni postove i blokira određene naloge kao odgovor na proteste poljoprivrednika, a u Brazilu, vlasnik X-a vodi bitku sa najvišim sudom u zemlji zbog zahteva da se suspenduju nalozi korisnika koji su širili lažne vesti, piše Blumberg.
Šta se uopšte može učiniti kada jedna privatna kompanija, u ovom slučaju X, i njen vlasnik sami odlučuju šta će imati vidljivost, i koliku
Optuživanjem jedne društvene mreže da je uticala na nerede nije prvi put da se razlozi unutrašnjih problema traže u „spoljašnjem neprijatelju“ (srpske vlasti su dobro razradile taj narativ). Ono što je u ovom slučaju drugačije je moć jedne određene platforme društvenih medija i jasna politička agenda njenog vlasnika, navodi se u autorskom tekstu Spektejtora. Njegov uticaj se razlikuje po obimu od skoro svih medija u prošlosti, i predstavlja izazove tradicionalnim idejama o slobodi govora, pošto Mask ima daleko više moći da izrazi svoje mišljenje nego skoro bilo ko sada ili ranije. Zato su ključna pitanja – kako će tu moć koristiti, ko će je kontrolisati i u čijem će interesu ona biti?
