Na nedavno završenom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, papa Franja se osvrnuo na etičke implikacije veštačke inteligencije (AI). U poruci koju je isporučio kardinal Piter Turkson, on je upozorio da bi veštačka inteligencija mogla da pogorša „krizu istine“ zbog kapaciteta da proizvodi sadržaje koji se skoro ne razlikuju od onih koje su generisali ljudi. Papa Franja je naglasio da bi veštačka inteligencija trebalo da služi čovečanstvu i da podržava ljudsko dostojanstvo, upozoravajući da se ne koristi isključivo radi efikasnosti ili profita, a nauštrb etičkih vrednosti.
Papa je pozvao vlade i kompanije da pokažu kritičku svest i budnost u upravljanju složenim razvojnim etapama AI, te da osiguraju da ona doprinosi pravednijem, solidarnijem i humanijem društvenom poretku. Ovo nije prvi put da se papa Franja oglasi stavovima o AI i sa njom povezanim etičkim pitanjima. Pre pet godina podržao je „Rimski poziv za etiku veštačke inteligencije“, dokument koji promoviše njen etički razvoj. Ova inicijativa, koju je kreirala Papska akademija za život, a koju su podržale tehnološke kompanije poput IBM-a i Majkrosofta, kao i italijansko Ministarstvo za inovacije, ima ambiciju da podrži etički pristup AI i promovisanje osećaja odgovornosti među organizacijama, vladama, institucijama i privatnim sektorom, sa ciljem stvaranja budućnosti u kojoj će digitalne inovacije i tehnološki napredak služiti ljudskoj genijalnosti i kreativnosti, a ne njihovoj postepenoj zameni.
U poruci koju je isporučio kardinal Piter Turkson, papa Franja je upozorio da bi veštačka inteligencija mogla da pogorša „krizu istine“ zbog kapaciteta da proizvodi sadržaje koji se skoro ne razlikuju od onih koje su generisali ljudi
U dokumentu se naglašavaju vrednosti kao što su transparentnost, inkluzivnost, odgovornost, nepristrasnost i privatnost. Papa Franja je 2023. godine u javnom obraćanju naglasio da bi sistemi AI trebalo da poštuju ljudsko dostojanstvo, da izbegavaju pogoršavanje društvenih nejednakosti i da se razvijaju sa osećajem solidarnosti i opšteg dobra, dok je u poruci za Svetski dan mira prošle godine napisao da tehnološki napredak mora da služi čovečanstvu, a ne da dominira njime. Govoreći na samitu Grupe sedam u Italiji prošlog juna, rekao je da ljudi ne bi trebalo da dozvole da algoritmi odlučuju o njihovoj sudbini.
Katolička crkva, posebno kroz vođstvo ličnosti poput pape Franje, pokazala je veću spremnost da adresira teme tehnološkog i AI napretka. Autoritarna upotreba veštačke inteligencije koja može da naruši ljudska prava ili privatnost ili tehnološki determinizam, koji pretpostavlja da je napredak neizbežan i sam po sebi dobar, mogu biti samo neke od tema koje će crkva otvarati u komunikaciji sa svojom zajednicom i sledbenicima. Izazova i kritika, naravno, ima mnogo. Za početak, stavovi i učenja crkve su ukorenjeni u teologiji i filozofiji, što može ograničiti njeno razumevanje tehničke složenosti AI i srodnih tehnologija. Takođe, kritičari crkvu vide kao zastarelu instituciju, odvojenu od realnosti moderne tehnologije, posebno u sekularnim društvima. Njen istorijski otpor naučnom napretku slabi njen kredibilitet u tehnološkim debatama, a pretvaranje moralnih principa u realne i efikasne politike i tehnološke dizajne predstavlja krupan izazov. Zašto bi ova vrsta angažovanja pape Franje mogla biti pozitivna i ima li uopšte smisla povezivati crkvu sa tehnološkim napretkom čovečanstva? Sa preko 1,4 milijarde sledbenika, Katolička crkva ima potencijal da utiče na javno mnjenje, kreatore politika i lidere industrije da kreiraju etičke prakse veštačke inteligencije. Kao most između sekularnih i verskih zajednica, ona može biti produktivan komunikator u zalaganju za univerzalne ljudske vrednosti, princip poštovanja ljudskog dostojanstva i opšte dobro kao protivteži čisto profitnim ili tehnokratskim pristupima.
