AI psihoza je skup simptoma koji se mogu razviti nakon duže komunikacije sa AI chatbotovima. Među njima su različite vrste zabluda i izmenjena mentalna stanja korisnika, od iracionalnih strahova do opsesivnih misli, nastalih kao posledica intenzivne interakcije sa AI sistemima.
Časopis Psychology Today prepoznaje tri oblika AI psihoza. Prvi je razvijanje uverenja korisnika da mu je dodeljena misija spasitelja, mesije, i to nakon što su, kroz razgovore sa AI, otkrili „skrivene istine“ koje mogu da spasu zajednicu, ponekad i globalnu. Alan Bruks, 47-godišnji Kanađanin je, tokom 21 dana i 300 sati razgovora sa ChatGPT-jem, počeo da veruje da njegove ideje mogu revolucionarno izmeniti zakone kvantne fizike – i samo je jedan od primera koje navodi Njujork tajms.
Sledeća promena ponašanja i mišljenja je uverenje da je AI neka vrsta božanstva, a da chatbot poseduje vanzemaljsko znanje. CNN je nedavno objavio priču o čoveku koji je ChatGPT počeo da doživljava kao svog „božanskog mentora“, uz čiju pomoć će prevazići probleme u privatnim odnosima, a to ga je dovelo do socijalne izolacije i ozbiljnih bračnih, ali i psiholoških problema. Tu su i romantične zablude i prekomerno emocionalno vezivanje za AI chatbotove, zasnovane na opsesivnim uverenjima da je veštačka inteligencija razvila iskrena ljubavna osećanja prema korisniku, što izaziva emocionalnu zavisnost.
Konačno, uverenja da veštačka inteligencija špijunira korisnika ili da ga spoljni entiteti (vezani za poslovno okruženje, politiku i sl.) prate putem chatbota, razvijanje nekog oblika paranoje i osećanja proganjanja – takođe su deo ovog fenomena. Navedeni oblici ponašanja manifestuju se bez halucinacija ili haotičnog, nekoherentnog razmišljanja tipičnog za hronične psihotične poremećaje, što psihozu veštačke inteligencije izdvaja kao jedinstven fenomen, pišu naučni izvori. Posledice u stvarnom životu su, međutim, realne i ozbiljne, sa dokumentovanim slučajevima gubitka posla, hospitalizacija i prisilne institucionalizacije, pa čak i pokušaja samoubistava. Imerzivna priroda interakcija između ljudi i različitih alata zasnovanih na AI – vođena sposobnošću veštačke inteligencije da imitira razgovore slične ljudskim – stvara osećaj intimnosti i bezrezervne validacije naših stavova, što može pojačati postojeće zablude, posebno kod ranjivih pojedinaca. Studija koju je sproveo univerzitet Stenford otkrila je da modeli poput ChatGPT-a često pružaju „opasne ili neprikladne“ odgovore korisnicima koji imaju suicidalne ideje, pojačavajući iskrivljeno razmišljanje, umesto da ga osporavaju.
Imerzivna priroda interakcija između ljudi i različitih alata zasnovanih na AI – vođena sposobnošću veštačke inteligencije da imitira razgovore slične ljudskim – stvara osećaj intimnosti i bezrezervne validacije naših stavova, što može pojačati postojeće zablude, posebno kod ranjivih pojedinaca
Jedan od uvodnika u časopisu Schizophrenia Bulletin, upozorio je da ovakva kognitivna disonanca – svest da je veštačka inteligencija mašina, ali istovremeni osećaj da komunicira kao ljudsko biće – može destabilizovati osobe sklone psihozi. Najranjiviji su korisnici sa postojećim mentalnim problemima, bipolarnim poremećajem, kao i pojedinci skloni teorijama zavere. „Ne mislim da će sama upotreba chatbota verovatno izazvati psihozu ako nema drugih genetskih, socijalnih ili drugih faktora rizika“, navodi jedan od lekara konsultovanih o ovoj temi za magazin Time. Sa snažnijom integracijom AI u društvo, povlače se paralele sa uticajima društvenih medija na mentalno zdravlje. Ključna pouka je – veštačka inteligencija je alat, a ne prijatelj ili božanstvo. Da li će pojava „AI psihoza“ ostati fenomen povremenih incidenata ili će prerasti u globalnu epidemiju – zavisiće od umerenog korišćenja, kritičkog razmišljanja i kvalitetnih međuljudskih odnosa.
