shutterstock 2285486273 copy
Foto: Shutterstock
Iza ekrana 25

Rebind – knjige za nemirnu pažnju digitalnog doba

Izdanje 25
2

Čitanje je sve češće aktivnost u kojoj teško postižemo kontinuitet duži od par minuta – počnemo da čitamo, prvo pažljivo, onda počnemo da preskačemo poneki red, pa prekinemo, kliknemo na neki drugi sadržaj, skačemo sa jednog „prozora“ na drugi, pa se vratimo stranici i pasusu gde smo stali sa čitanjem, i tako ukrug. Kao da je sam tekst, linearan i ograničen na nizove slova, reči i rečenica, postao previše statičan, skroman i skučen za našu pažnju

Prošlo je čitavih 16 godina otkad se Nikolas Kar zapitao „Da li nas Google čini glupima?“

U članku za Atlantic Kar je primetio da sve češća, intenzivnija upotreba interneta utiče na njegovu koncentraciju, način razmišljanja i – način na koji čita. „Nekada je bilo lako uroniti u knjigu ili dugačak članak. Moj um bi bio zaokupljen naracijom ili preokretima zapleta, i provodio bih sate lutajući dugim delovima proze. To je sada retko slučaj. Koncentracija često počinje da mi opada nakon dve ili tri stranice. Vrpoljim se, izgubim nit, počnem da tražim nešto drugo. Osećam se kao da pokušavam da svojeglavi mozak dovučem nazad na tekst. Duboko čitanje, koje je nekada bilo prirodno, postalo je borba“, pisao je tada Kar.

Danas verovatno svako od nas ima slično iskustvo – čitanje je sve češće aktivnost u kojoj teško postižemo kontinuitet duži od par minuta – počnemo da čitamo, prvo pažljivo, onda počnemo da preskačemo poneki red, pa prekinemo, kliknemo na neki drugi sadržaj, skačemo sa jednog „prozora“ na drugi, pa se vratimo stranici i pasusu gde smo stali sa čitanjem, i tako ukrug. Kao da je sam tekst, linearan i ograničen na nizove slova, reči i rečenica, postao previše statičan, skroman i skučen za našu pažnju koja traži neprekidne nove podsticaje u vidu pokretnih slika, zvukova, efekata.

U tom procesu, „žrtava“ je mnogo – od kvaliteta našeg saznanja i dubinskog doživljaja teksta do integriteta i autorskog ili umetničkog truda uloženog u stvaranje zaokružene književne, pisane celine. Kao i u drugim aktivnostima – gledanju ili slušanju – i čitanje je proteklih godina u velikoj meri migriralo na neki od ekrana – tableta, mobilnog telefona, računara. To je iskoristila aplikacija odnosno e-čitač Rebind, koji nudi jedno od mogućih rešenja za očuvanje navike čitanja u novom, digitalnom, multimedijalnom i ekranskom društvu.

Da bi se odgovorilo na zahtev doba u kome svako želi da bude ne samo potrošač, već i stvaralac sadržaja, korisnici Rebinda mogu da beleže svoja razmišljanja, ideje i stavove o knjizi koju čitaju i da razviju sopstvenu onlajn interpretaciju teksta

U pitanju je „interaktivno čitanje vođeno veštačkom inteligencijom“ – Rebind je preuzeo tekstove desetina klasičnih naslova, a potom ih upario sa komentarima na ključne delove teksta, koje su davali istaknuti teoretičari i stvaraoci u raznim domenima. Upotrebom AI tehnologije Rebind stvara interaktivno iskustvo čitanja – nadogradnju linearne, tradicionalne aktivnosti – obogaćeno dodacima koji stvaraju relevantno, dublje iskustvo za čitaoce 21. veka.

Projekat je finansirao Džon Dibuk, biznismen i bivši student filozofije koji veruje da klasične knjige nude jedinstven i važan oblik eskapizma i učenja i nada se da će ih, ovim oblikom inoviranja, učiniti atraktivnijim savremenim čitaocima. Korisnici koji odluče da knjige čitaju putem Rebinda, prema mišljenju učesnika projekta, dobijaju mogućnost intenzivnijeg doživljaja, ali i dijaloga o temama koje odabrani naslov obrađuje. Na ključnim delovima svake knjige, korisnici Rebinda mogu da poslušaju ličnu interpretaciju nekog od odabranih, već pomenutih komentatora, kao i da postave pitanja i „razgovaraju“ sa AI modelom koji je izgrađen upravo na tekstu odabrane knjige.

E-čitač Rebind je u tekstove knjiga integrisao i ekskluzivno producirane video-sadržaje, koji olakšavaju razumevanje i značenje tema knjiga i obogaćuju iskustvo čitanja. Konačno, da bi se odgovorilo na zahtev doba u kome svako želi da bude ne samo potrošač, već i stvaralac sadržaja, korisnici Rebinda mogu da beleže svoja razmišljanja, ideje i stavove o knjizi koju čitaju i da razviju sopstvenu onlajn interpretaciju teksta, koju će u budućnosti deliti sa ostalim članovima Rebind zajednice. Rebind planira da razvije biblioteku od stotinak naslova, a zasad su dostupni Kafkine Metamorfoze, Gordost i predrasude Džejn Ostin, Ničeov Tako je govorio Zaratustra, ali i selekcija budističkih učenja i misli koje, za korisnike Rebinda, analizira i interpretira Dipak Čopra.

Za besplatno korišćenje beta verzije možete se prijaviti na adresi Rebind.ai, a u budućnosti se planira razvoj pretplatničkog modela koji će nuditi i nove, aktuelne naslove različitih žanrova.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

2 komentara
Poslednje izdanje