Krajem prošle godine, Jutjub je ublažio svoja pravila moderiranja sadržaja, dajući prednost „slobodi izražavanja“ umesto do sada strogog sprovođenja propisa protiv potencijalno štetnih videa. Prema internim materijalima kompanije koje citira Njujork tajms, promenom se ohrabruju moderatori da sadržaje koji krše pravila platforme ne uklanjaju – ukoliko procene da su u interesu javnosti. To se odnosi i na video-radove koji se bave političkim, društvenim i kulturnim pitanjima, kao što su izbori ili rodne politike. Ovim promenama, Jutjub prati prakse platformi Meta i X, ali za razliku od njih, on ih nije javno objavio, što je izazvalo kritike na račun nedostatka transparentnosti. Nikol Bel, portparolka Jutjuba, izjavila je: „Naš cilj ostaje da zaštitimo slobodu izražavanja, a istovremeno ublažimo ozbiljnu štetu“, napominjući da je platforma u prvom kvartalu 2025. uklonila skoro 200.000 video-snimaka jer su sadržavali govor mržnje, što je povećanje za petinu u odnosu na prethodnu godinu.
Ipak, ostaje bojazan da bi ova vrsta relaksiranja pravila moderacije mogla da pojača dezinformisanje. Neki od brojnih primera su video-sadržaji u kojima se lažno tvrdi da vakcine protiv COVID-19 menjaju gene ili snimci u kojima se agresivno vređaju osobe po osnovu rodne pripadnosti, a koji ostaju onlajn zbog percipiranog „javnog interesa“. Da je u pitanju želja usklađivanja sa politikama Donalda Trampa, sugeriše i tajming ovih izmena, iako portparolka Jutjuba insistira da ova promena odražava evoluirajući javni diskurs. Stručnjaci upozoravaju da bi labavija moderacija mogla da potkopa napore u borbi protiv dezinformacija, posebno zato što Jutjub postaje vodeći distributer podkasta globalno. Ova priča se zapravo svodi na sveprisutnu debatu o balansiranju odgovornosti platformi, želje za profitom i poverenjem korisnika u onlajn prostor. Platforme su suočene s dilemom: da li su one samo tehnički posrednici ili imaju aktivnu ulogu u oblikovanju društvenih normi?
Platforme su suočene s dilemom: da li su one samo tehnički posrednici ili imaju aktivnu ulogu u oblikovanju društvenih normi
Jutjub je zbog preterano stroge moderacije, tačnije pogrešnog tumačenja konteksta od strane automatizovanih sistema ili preširoke primene pravila, nekoliko puta u prošlosti uklonio ili demonetizovao važne istorijske i kulturne sadržaje – od brisanja delova zbirki videa koji dokumentuju nasilje i kršenje ljudskih prava u Siriji do kanala sa arhivskim snimcima Drugog svetskog rata. I dok algoritmi često ne prepoznaju kontekst, označavajući sadržaj na osnovu ključnih reči ili slika, ljudski moderatori, pod pritiskom brzog procesuiranja, često nemaju dovoljno vremena za nijansiranu procenu. Kretanje ka slabijoj moderaciji može smanjiti optužbe za pristrasnost, ali istovremeno povećava rizik od ignorisanja etičkih obaveza prema korisnicima i društvu. Očekuje se da nove, labavije politike Jutjuba mogu imati značajan uticaj na političke sadržaje u kojima autori iznose mešavine vesti, kontroverzna lična viđenja i stavove, stvarajući složene posledice po javni diskurs, polarizaciju i odgovornost platforme. Kako bi ovakvi autori mogli imati koristi od slabije moderacije?
Za početak, sadržaj koji bi ranije bio uklonjen ili demonetizovan sada može ostati dostupan, privlačeći više pregleda i interakcija. S obzirom na to da nova pravila podižu prag za uklanjanje materijala sa 25 na 50 odsto sadržaja videa koji krši pravila, biće omogućena i veća monetizacija onih objava koje sadrže umerenu vulgarnost ili kontroverzne teme. Autori mogu slobodnije iznositi stavove o temama poput izbora ili društvenih pokreta bez straha od brisanja, što je posebno značajno za podkaste dugog formata, gde kratki segmenti kršenja pravila više neće dovoditi do uklanjanja celog videa.
