Instagram profil srpske folk pevačice Jelene Karleuše, @karleusastar, deaktiviran je u prvoj polovini februara. Sa preko 2,4 miliona pratilaca, bio je jedan od najuticajnijih na Balkanu, pa je njegov nestanak privukao pažnju digitalnog regiona. Gašenje se desilo nakon hiljada prijava korisnika i aktivističkih grupa, zbog kršenja smernica zajednice. Peticija koju je pokrenula Eko straža, pozvala je na suspenziju @karleusastar, navodeći ponovljene slučajeve govora mržnje, uznemiravanja i dezinformacija.
Nalog je označen kao prostor u kome se kontinuirano pojavljuju „ksenofobične i rasističke opaske“ i „koordinisano uznemiravanje“ studenata i aktivista koji kritikuju vladu. Gašenje profila slavnih na društvenim mrežama otvara pitanje odnosa moći udruženog pritiska velikog broja korisnika i samoregulatornih mehanizama i politika moderiranja onlajn platformi i društvenih medija, odnosno uzajamni odnos odgovornosti prema javnom interesu i korporativnih ambicija vođenih profitom. Udruženi korisnici – bilo da je reč o fanovima, kritičarima ili aktivistima – mogu često biti katalizatori promene koji, oblikujući sudbinu slavnih na mreži, šalju jasnu društvenu ili političku poruku. Bilo da je u pitanju masovno prijavljivanje nečijeg profila zbog kršenja pravila zajednice, pokretanje hashtag kampanje ili javno prozivanje, masovne akcije korisnika često su proizvodile direktan uticaj.
U slučaju Karleuše, procena je očigledno bila takva da je negodovanje (prijave, peticije, žalbe) nadmašilo vrednost njenih 2,4 miliona pratilaca. Platforme će uvek dati prioritet izbegavanju kontroverzi u odnosu na proaktivno nadgledanje sadržaja
Slučaj čuvene američke komičarke Rozen Bar, i reakcija publike na njen rasistički tvit 2018. godine, pokazao je da masovna akcija onlajn može izazvati trenutne posledice. Korisnici nisu samo zahtevali da se njen nalog ugasi – oni su vršili pritisak i na njenog poslodavca, sve dok nije otkazana emisija koju je vodila. Ovaj slučaj je pokazao moć udruženih korisnika onlajn da prošire svoj uticaj izvan platformi na stvarni svet. Snažna moć korisnika onlajn leži u njihovoj sposobnosti da deluju kao decentralizovana sila – ponekad organizovana, ponekad haotična – koja može zaseniti digitalni uticaj slavne ličnosti.
Mobilizatorske akcije korisnika onlajn skreću pažnju i na često stavljanje profita i zarade ispred javnog interesa – platforme društvenih medija kao što su X, Instagram i Fejsbuk (Meta) rade u okviru samoregulatornih pravila, ali na njihove odluke o moderiranju u velikoj meri utiču finansijski motivi. Kroz podsticanje angažovanja korisnika neetičkim dizajnom ili izbegavanje pravne odgovornosti za objavljen sadržaj, često dolazi do stvaranja toksičnog okruženja u kome nije ugrožena samo dobrobit pojedinca onlajn, već i principi javne komunikacije koji zabranjuju govor mržnje, diskriminaciju i targetiranje – individualno ili kolektivno.
Tako je slučaj gašenja naloga srpske pevačice primer reaktivne moderacije, kada platforma odluči da postupi restriktivno, ali manje zbog kršenja etičkih principa, a više zbog buke koja se podigla. Kada bes korisnika dostigne kritični prag, platforme prave procenu da li je za njih veća šteta suspendovanje naloga visokog profila (čime će se potencijalno razbesneti pratioci spornog profila i umanjiti prihod od oglasa) ili PR šteta ukoliko reakcija izostane. U slučaju Karleuše, procena je očigledno bila takva da je negodovanje (prijave, peticije, žalbe) nadmašilo vrednost njenih 2,4 miliona pratilaca. Platforme će uvek dati prioritet izbegavanju kontroverzi u odnosu na proaktivno nadgledanje sadržaja, sugerišući da posluju po inerciji, vođene profitom, sve dok organizovana masa ne odluči da uzvrati udarac.
