VRespectMe je aplikacija zasnovana na virtuelnoj stvarnosti, osmišljena sa ciljem da rehabilituje počinioce nasilja u porodici podsticanjem empatije. Ovo inovativno VR okruženje razvio je psiholog Nikolas Barns u saradnji sa katalonskom vladom i Univerzitetom u Barseloni, a trenutno je u upotrebi u šest zatvora širom Španije. Program smešta muške prestupnike u VR okruženja gde doživljavaju scenarije iz perspektive žrtve porodičnog ili rodno zasnovanog nasilja. Scenariji su osmišljeni da odražavaju situacije iz stvarnog života, među kojima su verbalno zastrašivanje, pogrdni komentari ili seksualno uznemiravanje u javnosti. Učesnici se izlažu situacijama u kojima im se obraća pogrdnim ili pretećim jezikom koji uključuju uvrede ili omalovažavajuće opaske, neke simulacije oživljavaju ulično uznemiravanje ili neprimereno ponašanje u javnim prostorima, ističući strah i nelagodnost koju žrtve doživljavaju. VRespectMe koristi realistične avatare i okruženja kako bi se pojačao doživljaj stvarnog fizičkog prostora. Svaki scenario je osmišljen sa namerom da izazove snažne emocionalne reakcije poput straha, stida ili bespomoćnosti kod učesnika, kako bi im pomogli u razumevanju štete koju su prouzrokovali njihovi postupci. Smeštanjem u ulogu žrtve, učesnici se suočavaju sa psihološkim i emocionalnim posledicama svojih postupaka, što im pomaže da prepoznaju uticaj svog ponašanja. Do sada je u ovom eksperimentu učestvovalo preko 1.000 muškaraca, pri čemu su mnogi prijavili snažne emocionalne reakcije, strah, tugu, razdraženost, a neki, zbog intenzivnih doživljaja, nisu mogli da završe sesije.
Prvi rezultati nakon izlaganja VRespectMe programu ukazuju na povećanu empatiju među učesnicima i novo sagledavanje njihovih prestupa, iako dugoročni efekti rehabilitacije još uvek ne mogu biti procenjeni
Jedan od motiva pokretanja VRespectMe programa je pokušaj adresiranja nedostatka empatije i razumevanja iskustava žrtava nasilja u porodici ili rodno zasnovanog nasilja. „uranjanjem“ počinilaca u scenarije koji simuliraju emocionalni i psihološki uticaj njihovih postupaka, podstiču se samosvest i, u najboljem slučaju, promena ponašanja. Dodatno, praksa pokazuje da tradicionalne metode rehabilitacije, poput savetovanja, često ne angažuju efikasno sve počinioce. Virtuelna stvarnost pruža visceralni, iskustveni pristup, što je često čini korisnim dodatkom postojećim terapijama. Intervencije usmerene na empatiju mogu smanjiti verovatnoću ponavljanja krivičnog dela, pomažući počiniocima da internalizuju štetu koju su prouzrokovali i prekidanje ciklusa nasilja. Prvi rezultati nakon izlaganja VRespectMe programu ukazuju na povećanu empatiju među učesnicima i novo sagledavanje njihovih prestupa, iako dugoročni efekti rehabilitacije još uvek ne mogu biti procenjeni. Neke studije pokazuju da je poboljšana empatija povezana sa smanjenom verovatnoćom ponavljanja prestupa, što može doprineti dugoročnoj rehabilitaciji. Takođe, VRespectMe je za učesnike bezbedno okruženje za samorefleksiju. Virtuelna stvarnost je kontrolisan prostor za suočavanje i obradu svojih postupaka i emocija, što, za neke pojedince, može biti efikasnije od tradicionalnih terapija zasnovanih na razgovoru. VRespectMe je zamišljen i kao sredstvo prevencije, usmerene na mlađu publiku, kako bi se smanjilo rodno zasnovano nasilje i česti scenariji delegiranja krivice žrtvama. Uključivanje mladih korisnika u projekat pomaže im da razviju empatiju i rano prepoznaju nezdravo ponašanje. Ipak, program VRespectMe pokreće i krupne etičke dileme. Neke od njih su potencijal koji aplikacija ima da izazove emocionalnu patnju ili retraumatizaciju učesnika, saglasnost i dobrovoljno podvrgavanje prestupnika u zatvorskom okruženju i rizik manipulacije ranjivim pojedincima kroz upečatljiva i sugestivna VR iskustva.
