Ako pažljivo pratite vesti, za Tuvalu ste možda prvi put čuli pre desetak dana, kada je premijer ove male zemlje u Tihom okeanu posetio Srbiju. Tuvalu se sastoji od devet koralnih ostrva, ali zbog klimatskih promena i porasta nivoa mora, njene obale nestaju, a u budućnosti bi to moglo da se desi celoj teritoriji. U želji da sačuvaju svoju državnost i zemlju nakon njenog, skoro izvesnog, fizičkog nestanka, vlada je započela izgradnju digitalnih kopija svega što se na njenoj teritoriji nalazi – od privatnih kuća, javnih objekata, preko plaža do parkova. Ideja je da virtuelna replika sačuva lepotu i kulturu nacije – kao i zakonska prava njenih 11.000 građana – za generacije koje dolaze, piše Bi-Bi-Si.
Tuvalu će dobiti svoju digitalnu repliku zajedno sa onlajn arhiviranom istorijom i kulturom, a sve vladine funkcije odvijaće se u digitalnom prostoru. „Ova digitalna transformacija će omogućiti Tuvaluu da zadrži svoj identitet i nastavi da funkcioniše kao država, čak i nakon što njegova fizička zemlja nestane“, navodi se na zvaničnom sajtu projekta digitalizacije države Tuvalu. Tuvalu ovim postaje i prva digitalna nacija na svetu. Za sada, projekat je zaokružio više različitih aktivnosti – trodimenzionalno skeniranje svih 124 ostrva i ostrvaca, nadogradnju nacionalne komunikacione infrastrukture kako bi mogla biti podržana intenzivna aktivnost u virtuelnom prostoru, uspostavljanje digitalnog ID sistema koji će koristiti blokčejn da poveže tuvaluansku dijasporu i omogući joj da učestvuje u životu Tuvalua, gde god da se nalaze. Pored stvaranja virtuelne kopije ostrva, plan je da se napravi i rezervna kopija kulturnog nasleđa nacije, pa su tako građani pozvani da digitalizuju i arhiviraju lične predmete, sećanja i uspomene, koje će za buduće generacije „sačuvati samu dušu Tuvalua“, kako kaže Sajmon Kofe, specijalni izvestilac projekta Future Now. Konačno, Tuvalu je izmenio i svoj ustav, kako bi njime odrazio novu definiciju državnosti – prvu takve vrste u svetu. Amandmanima se propisuje da će država Tuvalu u svom istorijskom, kulturnom i pravnom okviru ostati u trajnom stanju u budućnosti, bez obzira na uticaje klimatskih promena ili drugih uzroka koji dovode do gubitka fizičke teritorije Tuvalua. Ukupan broj zemalja koje su pravno priznale digitalni suverenitet Tuvalua je 25, a među njima su i Bahami, Gabon, Venecuela…
Pored stvaranja virtuelne kopije ostrva, plan je da se napravi i rezervna kopija kulturnog nasleđa nacije, pa su tako građani pozvani da digitalizuju i arhiviraju lične predmete, sećanja i uspomene, koje će za buduće generacije „sačuvati samu dušu Tuvalua“
Ideja virtuelne države nije nov koncept. „Primeri se kreću od prilično skromnih inicijativa za premeštanje pojedinačnih vladinih institucija i službi u virtuelni prostor do utopijskih vizija pravih sajber država“, navode istraživači. Tako su Maldivi bili prva zemlja koja je 2006. godine otvorila ambasadu u virtuelnom svetu Second Life, a ova vrsta aktivnosti uglavnom je bila deo onlajn brendiranja nacija sa ciljem osnaživanja svojih ekonomskih ili kulturnih interesa. Estonija je 2014. godine predstavila ambiciozniju verziju „virtuelne države“ koja je omogućavala i obavljanje nekih administrativnih usluga u digitalnom svetu, poput izdavanja e-boravka državljanima drugih zemalja. Slučaj digitalne nacije Tuvalu specifičan je jer otvara širu diskusiju o tome kako se virtuelna deteritorijalna država može uklopiti u tradicionalno razumevanje teritorije i suvereniteta, posebno u eri snažnih klimatskih promena koje će menjati fizički izgled i strukturu planete. Ovaj primer apostrofira tezu da se „država i državni suverenitet ne odnose samo na fizičku teritoriju, već i na odnos države prema vodi, njenim narodima, kulturi, znanju i precima“, a koji, u slučaju fizičkog uništenja, mogu biti replicirani, sačuvani i predstavljeni u digitalnom svetu, pa čak i postati predmet zaštite i suvereniteta u okviru nekih budućih međunarodnih odnosa i političkih regulativa.
