Živimo nedelje i mesece u kojima svakog dana svedočimo događajima vrednim beleženja – kamerama naših pametnih telefona. Međutim, kako neprekidno slikanje svega što vidimo i doživljavamo utiče na pamćenje tih događaja?
Nedavna istraživanja u oblasti neuronauke pružaju dublji uvid u to kako fotografija i digitalni mediji utiču na naš mozak. Časopis ScienceDaily razmatra koncept „kritičnosti“, stanja u kojem naš mozak funkcioniše tako da u haotičnom okruženju aktivnosti i informacija kojima je izložen, optimizuje učenje i pamćenje. Prekomerna upotreba digitalnih uređaja, uključujući kamere, može preopteretiti mozak spoljnim stimulusima i smanjiti aktivno angažovanje sa okruženjem. U vreme kada su pametni telefoni sveprisutni i multifunkcionalni, a platforme društvenih medija poput Instagrama dominiraju našim svakodnevnim interakcijama, neprekidno fotografisanje i deljenje je postalo redovna aktivnost. Ali, koliko često, ako ikada, pregledate albume u svom telefonu i koliko živo se sećate trenutaka koje ste zabeležili?
Dok snimamo bezbroj fotografija da bismo dokumentovali svoje živote, da li poboljšavamo svoja sećanja ili nenamerno zaboravljamo trenutke koje želimo da sačuvamo? Fenomen poznat kao „efekat propadanja prilikom fotografisanja“ privukao je značajnu pažnju poslednjih godina. On sugeriše da fotografisanje može smanjiti sposobnost pojedinca da zapamti detalje trenutka koji je snimljen. Jedan tekst magazina National Geographic napominje da čin snimanja hiljada slika našim telefonima može „komplikovati način na koji naš um oblikuje naša sećanja“. Članak objašnjava da kada se fokusiramo na snimanje trenutka kroz objektiv, možemo skrenuti kognitivne resurse sa potpunog doživljavanja i kodiranja događaja u našem pamćenju. Ovako podeljena pažnja može dovesti do slabijeg sećanja na trenutak, čak i kada se kasnije oslanjamo na fotografije da bismo ga se „setili“.
Fenomen poznat kao „efekat propadanja prilikom fotografisanja“ privukao je značajnu pažnju poslednjih godina. On sugeriše da fotografisanje može smanjiti sposobnost pojedinca da zapamti detalje trenutka koji je snimljen
Sam fenomen kombinuje mogućnosti „radne“ memorije našeg mozga i njegove sisteme pažnje. Kada fotografišemo, često dajemo prioritet kadriranju snimka, podešavanju efekata ili razmišljanju o tome kako će snimak izgledati na društvenim mrežama, umesto da se posvetimo senzornim i emocionalnim detaljima iskustva. Ova promena fokusa može sprečiti formiranje višeslojnih i intenzivnih sećanja, što dokazuju različita istraživanja.
Tu su i šire implikacije fotografije u kontekstu društvenih medija. Platforme poput Instagrama podstiču korisnike da trenutno zabeleže i dele trenutke, često iz želje za društvenom validacijom, ali to potencijalno utiče na to kako obrađuju i pamte iskustva dugoročno. Konkretan čin deljenja fotografija na društvenim mrežama može stvoriti povratnu spregu koja daje prednost selektovanim trenucima izmenjenim raznim efektima i dodacima, u odnosu na autentična iskustva. ABC News napominje da kako pametni uređaji postaju sofisticiraniji, sve više dokumentujemo svoje živote do najsitnijih detalja, što opet proizvodi efekat „rasterećivanja“, kada se oslanjamo na spoljne uređaje za čuvanje sećanja umesto da ih zadržimo u svojim mislima.
Tako vremenom slabimo naše prirodne sposobnosti pamćenja. Šta možemo da uradimo? Za početak, fokusirajte se na trenutak pre nego ga zabeležite fotografijom. Primetite svesno detalje – prizore, zvukove i emocije – pre nego što slikate. Takođe, ne mora svaka fotografija završiti onlajn. Fotografija je dragocen alat za ličnu refleksiju, ne obavezno mamac za lajkove. Konačno, pregledajte povremeno svoje fotografije i pokušajte da se, kroz njih, prisetite detalja originalnih događaja.
