AI generisane slike i deepfake video-snimci koji navodno prikazuju hapšenje i pritvaranje Nikolasa Madura preplavili su društvene mreže odmah nakon što su SAD objavile da su ušle u Venecuelu i uhapsile ga, piše Njujork tajms.
Lažni sadržaji su se pojavljivali pre verifikovanih službenih fotografija, što je pokazalo koliko brzo obmanjujući sadržaji mogu popuniti informativne praznine u kriznim trenucima. Objavljivanje lažnih snimaka Nikolasa Madura nije imalo jednu funkciju, niti jednog autora. Naprotiv, reč je o preklapanju više interesa i aktera, od kojih su neki svesno politički, a neki čisto oportunistički. Tako su lažne i AI generisane slike služile kao simboličko „hvatanje“ pre stvarnog raspleta krize.
Lažni snimci su vizuelno „zatvorili priču“, a publika je dobila sliku ishoda (Maduro poražen, uhapšen, ponižen), što je proizvelo osećaj kontrole nad neočekivanim događajem. Deepfake sadržaji su služili i kao neka vrsta „probnog balona“ i testiranja narativa – da li publika likuje, da li sumnja, da li je besna ili podržava intervenciju? Takođe, vizuelni narativi su pripremali teren za mogućnost političke promene, što je doprinelo normalizaciji ideje smene vlasti.
Kada se nešto vidi više puta, čak i kada je lažno, postaje zamislivo. Konačno, ovo je bila odlična prilika za monetizaciju krize kao urgentne medijske teme. Lažni snimci su donosili preglede, rast naloga, klikove i algoritamsku nagradu. Istina je bila sekundarna. Ko je sve potencijalno proizvodio ove sadržaje? Politički motivisani akteri (organizovani i neformalni), od opozicionih krugova u dijaspori, propagandnih naloga i mreža do političkih aktivista. Njima je cilj bio politički efekat, ne nužno dugoročna verodostojnost. Potom oportunistički nastrojeni content farmeri, kreatori i nalozi koji reaguju na trend, bez ideološke agende. Oni proizvode obmanjujući sadržaj brzo, masovno i bez razmišljanja o tačnosti. Satirični i mim nalozi su pokrenuli struju sadržaja koji je trebalo da posluže kao ironija ili parodija, ali je u brzini deljenja izgubljen kontekst i ovaj sadržaj je doprineo dezinformisanju.
Kada se nešto vidi više puta, čak i kada je lažno, postaje zamislivo. Konačno, ovo je bila odlična prilika za monetizaciju krize kao urgentne medijske teme. Lažni snimci su donosili preglede, rast naloga, klikove i algoritamsku nagradu
Ceo sistem stvara začarani krug: lažni sadržaji generišu emocionalnu reakciju, emocija pokreće deljenje, deljenje donosi zaradu i vidljivost, a algoritamska nagrada ponovo puni ekosistem sličnim sadržajima – čineći nas ne samo konzumentima, već i nesvesnim distributerima dezinformacija. Ipak, važno je ne zanemariti prisutnu asimetriju moći – produkcija sofisticiranih deepfake sadržaja i dalje zahteva značajne resurse, tehnologiju, veštine, infrastrukturu, što znači da najuverljivije manipulacije nisu demokratski dostupne svima, već ostaju u rukama država, korporacija ili dobro finansiranih grupa, dok „obični“ korisnici mogu jedino širiti ono što je neko moćniji već stvorio. Zašto ova priča ima širi kontekst i može biti važna za druge države, teritorije, pa i Srbiju?
Ovo nije bio samo „incident sa Madurom“, već i studija slučaja budućnosti političke komunikacije u kojoj se vizuelni „dokaz“ pojavljuje pre samog događaja, emocije dolaze pre činjenica, a algoritmi oblikuju stvarnost pre urednika. Lažni snimci nisu samo pratili politiku i stvarnost – oni su je oblikovali i izvodili. Tako lažni vizuelni sadržaji ne samo da popunjavaju informativnu prazninu – oni je proizvode, produbljuju i instrumentalizuju. Time prestaju da budu nuspojava krize informisanja, a postaju njen aktivni akter, pa i pokretač. Problem više nije samo manjak informacija, već višak uverljivih laži u sistemu koji nagrađuje brzinu, emociju i spektakl, a ne proveru i kontekst.
