Iskreno, mene ljudi iscrpljuju, ne volim da pijem kafe, idem na slave i rođendane, slušam tuđe priče. Odlazim u prodavnicu kada je najmanja gužva. Komšijama odgovorim „dobar dan“ samo iz pristojnosti. Jednostavno ne volim da se družimo, ne volim ljude (iako nisam u životu imala neka velika razočerenja, volim da sam sama. Ako mi AI nudi alat sa kojim mogu da prokomentarišem seriju ili knjigu, ili čak političku situaciju, rado ću ga koristiti. Za sad samo na basic nivou korišćenja AI ali ako mi nudi psihološku podršku? Što da ne?
Voleo bih da gdja Martinoli objasni sta je to „niže psihološko blagostanje“? Nikad cuo ili procitao ovakvu hrpu reci u srpskom jeziku. Ako se ne sluzi google prevodima, onda je inventivna!
Prema Carol D. Ryff modelu psihološkog blagostanja, niže blagostanje se može ispoljiti kroz šest dimenzija: smanjena autonomija, loše upravljanje okruženjem, ograničen lični razvoj, nedostatak svrhe u životu, slabi međuljudski odnosi i nisko samoprihvatanje (Journal of Personality and Social Psychology, 57(6), 1069–1081.). U kontekstu hedonističkog pristupa (Ed Diener, Psychological Bulletin, 95(3), 542–575.), niže blagostanje se manifestuje kroz česte negativne emocije, retke pozitivne emocije i nisko zadovoljstvo životom. Samo kao primer. Pozdrav, Nina.
Hvala, Nina, na odgovoru, znači te tri reči su stručan termin, a da je u tekstu stavljen pod navode i da je u zagradi naveden originalni naziv, odmah bi to bilo jasno. Problem je, međutim, u prevodu. Srpska reč Blagostanje ne znači nekakvo blago (psihičko) stanje, već označava materijalnu imućnost, dobro imovinsko stanja, nema veze sa psihologijom. Prevod stručnog termina trebalo je prilagoditi duhu srpskog jezika. U mojoj dugogodišnjoj uredničkoj praksi uvek smo imali teškoću da profesorima objasnimo da se stručni žargon u novinama pretvara u drveni jezik i da takvi tekstovi ma koliko oprema bila atraktivna ipak odbijaju čitaoce. Nije isto pisati za stručne institutske časopise i dnevne novine, nedeljnike, portale… U ovom slučaju nepažljivim prevodom stručnog termina izaziva se i konfuzija u stilu Živ mi Todor da pravimo govor.
Najlakše je iskorišćavati ljude sa problemima i zarađivati na njjihovoj nesreći. Aplikacija bi morala da bude besplatna i kombinovana sa AI psihologom, odnosno psihijatrom, koji bi pomagali osobama u izolaciji da se vrate druženju sa ljudima, kao i četovima, gde bolesni mogu da upoređuju iskustva i sl.
Због друштвених мрежа имамо експлозију нереалних стандарда према супротном полу. Иако тога има и међу мушкарцима ово је прича у којој предњаче девојке. Данас је изузетно лако да се буде „добра риба“ на друштвеним мрежама, а девојке постављају стандарде на основу не само лепоте већ и пара (мора пет или шест цифара у еврима ако хоћеш и да примиришеш некој средини по питању лепоте а камоли да са том девојком градиш нешто више) и уопштено поседовања ствари (бесна кола). На Западу је то узело маха у невероватној размери, тако да не чуди што се мушкарци окрећу фиктивним лепим женама – од њих барем не морају да очекују нереалне стандарде.
Код нас срећом та прича још увек није у потпуности заживела и надам се да ни неће јер такви нереални стандарди унесреће све, и обичног момка који се труди али и девојке која јуре оног из 1% нај. Тај „1% нај“, гле чуда, бира управо 1% нај девојака – најлепше, најзгодније, да не набрајам даље. И онда већина девојака у оном пристојном опсегу (од 1 па до 8, некад чак и до 9) на крају не добије ни тог нај момка али не добије ни остатак момака које су оне због себи наметнутих стандарда намерно изигнорисале.
Тако да, памет у главу девојке. Ако мушкарци могу да се скрасе за просечну девојку која ће да га воли, можете и ви за просечног момка. Верујте да ће тај просек момак (просек у смислу критеријума које сте поставиле себи) боље да вас третира него најбогатији којима сте ви пролазна занимација док не нађу 11/10 цуру. Не јурите само оних 10%, погледајте мало и оних других 90%.
To te neka otkacila jer nisi bogat pa si sve zene proglasio za sponzoruse
Откуд ти та идеја да то само богате девојке изјављују? Ми имамо срећу што код нас ова појава није толико изражена из неког разлога. Можда јер смо једноставно сиротиња па се (и даље) не гледају паре толико.
На Западу је ситуација доста лошија, људи се активно жале на лоше услове за састанке и ту целу причу ако стварно не испуњаваш те услове. И не, нису ово оне „нај“ цуре. Овакве услове на Западу постављају обичне девојке. Да не причамо стварно алармантан податак да 1 у 10 одраслих жена у Америци активно снима за Онлифенс или неки од његових многобројних клонова. Па ти закључи. Очигледно је да су из неког разлога жене и мушкарци тренутно у озбиљном дисбалансу на Западу.
Због једне ствари ми је драго да сам у Србији а то је да су девојке приземније и одмереније. Надам се да ће тако и да остане. То је једна од оних ствари које се надам да никад неће да дођу у Србију.
Iskreno, mene ljudi iscrpljuju, ne volim da pijem kafe, idem na slave i rođendane, slušam tuđe priče. Odlazim u prodavnicu kada je najmanja gužva. Komšijama odgovorim „dobar dan“ samo iz pristojnosti. Jednostavno ne volim da se družimo, ne volim ljude (iako nisam u životu imala neka velika razočerenja, volim da sam sama. Ako mi AI nudi alat sa kojim mogu da prokomentarišem seriju ili knjigu, ili čak političku situaciju, rado ću ga koristiti. Za sad samo na basic nivou korišćenja AI ali ako mi nudi psihološku podršku? Što da ne?
Voleo bih da gdja Martinoli objasni sta je to „niže psihološko blagostanje“? Nikad cuo ili procitao ovakvu hrpu reci u srpskom jeziku. Ako se ne sluzi google prevodima, onda je inventivna!
Prema Carol D. Ryff modelu psihološkog blagostanja, niže blagostanje se može ispoljiti kroz šest dimenzija: smanjena autonomija, loše upravljanje okruženjem, ograničen lični razvoj, nedostatak svrhe u životu, slabi međuljudski odnosi i nisko samoprihvatanje (Journal of Personality and Social Psychology, 57(6), 1069–1081.). U kontekstu hedonističkog pristupa (Ed Diener, Psychological Bulletin, 95(3), 542–575.), niže blagostanje se manifestuje kroz česte negativne emocije, retke pozitivne emocije i nisko zadovoljstvo životom. Samo kao primer. Pozdrav, Nina.
Hvala, Nina, na odgovoru, znači te tri reči su stručan termin, a da je u tekstu stavljen pod navode i da je u zagradi naveden originalni naziv, odmah bi to bilo jasno. Problem je, međutim, u prevodu. Srpska reč Blagostanje ne znači nekakvo blago (psihičko) stanje, već označava materijalnu imućnost, dobro imovinsko stanja, nema veze sa psihologijom. Prevod stručnog termina trebalo je prilagoditi duhu srpskog jezika. U mojoj dugogodišnjoj uredničkoj praksi uvek smo imali teškoću da profesorima objasnimo da se stručni žargon u novinama pretvara u drveni jezik i da takvi tekstovi ma koliko oprema bila atraktivna ipak odbijaju čitaoce. Nije isto pisati za stručne institutske časopise i dnevne novine, nedeljnike, portale… U ovom slučaju nepažljivim prevodom stručnog termina izaziva se i konfuzija u stilu Živ mi Todor da pravimo govor.
Najlakše je iskorišćavati ljude sa problemima i zarađivati na njjihovoj nesreći. Aplikacija bi morala da bude besplatna i kombinovana sa AI psihologom, odnosno psihijatrom, koji bi pomagali osobama u izolaciji da se vrate druženju sa ljudima, kao i četovima, gde bolesni mogu da upoređuju iskustva i sl.
Због друштвених мрежа имамо експлозију нереалних стандарда према супротном полу. Иако тога има и међу мушкарцима ово је прича у којој предњаче девојке. Данас је изузетно лако да се буде „добра риба“ на друштвеним мрежама, а девојке постављају стандарде на основу не само лепоте већ и пара (мора пет или шест цифара у еврима ако хоћеш и да примиришеш некој средини по питању лепоте а камоли да са том девојком градиш нешто више) и уопштено поседовања ствари (бесна кола). На Западу је то узело маха у невероватној размери, тако да не чуди што се мушкарци окрећу фиктивним лепим женама – од њих барем не морају да очекују нереалне стандарде.
Код нас срећом та прича још увек није у потпуности заживела и надам се да ни неће јер такви нереални стандарди унесреће све, и обичног момка који се труди али и девојке која јуре оног из 1% нај. Тај „1% нај“, гле чуда, бира управо 1% нај девојака – најлепше, најзгодније, да не набрајам даље. И онда већина девојака у оном пристојном опсегу (од 1 па до 8, некад чак и до 9) на крају не добије ни тог нај момка али не добије ни остатак момака које су оне због себи наметнутих стандарда намерно изигнорисале.
Тако да, памет у главу девојке. Ако мушкарци могу да се скрасе за просечну девојку која ће да га воли, можете и ви за просечног момка. Верујте да ће тај просек момак (просек у смислу критеријума које сте поставиле себи) боље да вас третира него најбогатији којима сте ви пролазна занимација док не нађу 11/10 цуру. Не јурите само оних 10%, погледајте мало и оних других 90%.
To te neka otkacila jer nisi bogat pa si sve zene proglasio za sponzoruse
Откуд ти та идеја да то само богате девојке изјављују? Ми имамо срећу што код нас ова појава није толико изражена из неког разлога. Можда јер смо једноставно сиротиња па се (и даље) не гледају паре толико.
На Западу је ситуација доста лошија, људи се активно жале на лоше услове за састанке и ту целу причу ако стварно не испуњаваш те услове. И не, нису ово оне „нај“ цуре. Овакве услове на Западу постављају обичне девојке. Да не причамо стварно алармантан податак да 1 у 10 одраслих жена у Америци активно снима за Онлифенс или неки од његових многобројних клонова. Па ти закључи. Очигледно је да су из неког разлога жене и мушкарци тренутно у озбиљном дисбалансу на Западу.
Због једне ствари ми је драго да сам у Србији а то је да су девојке приземније и одмереније. Надам се да ће тако и да остане. То је једна од оних ствари које се надам да никад неће да дођу у Србију.