18. jul
Zahvaljujući Austrougarskoj, Srbija je svoje malo carstvo testa.
Hemičarska kreativnost srednje Evrope, u kombinaciji sa Mediteranom i Orijentom, odgovorna je za enciklopediju oblika i tekstura kakve se retko mogu naći zajedno na jednom mestu.
Ipak, trebalo je da dodjem u Englesku da bih se upoznao sa testima koja nikada ranije nisam probao, koja šire teksturalne vidike kao što nove literature šire one tekstualne.
Prve su bile ‘crumpets’ (za koje i dalje ne znam da li imaju i srpsko ime). Ništa slično njima ne postoji kod nas, ni po obliku (nisu ni krofne, ni pogačice, ni palačinke), ni po teksturi. ‘Crumpets’ su nešto najbliže jestivom hokejskom paku, okrugle pločice pravljene od testa koje se ni po čemu ne razlikuje od gume; ‘elastičnost’ je ključni pojam. Obično se tostiraju, da im se ivice zapeku, tako da nepca imaju dvostruko zadovoljstvo ‘reš/meko’, i na njih se obično stavljaju puter i džem, nekada i puter od kikirikija ili čokoladni namaz.
Drugo iskustvo je sipkavo, trošno, trpko testo za ‘scones’ (izgovara se kao ‘skons’, ne ‘skouns’). Takodje slično hokejskom paku, ‘skons’ su obavezni ritualni pratilac čaja i služe se sa slatkom pavlakom i džemom, tako što se pogačica prereže horizontalno na pola i onda od nje napravi mali, bizarni engleski sendvič.
Testo za ‘skons’ podseća na testa u kojima je premalo praška za pecivo: osipa se i kruni, vrlo je suvo i od njega zubi malo ‘trnu’; usta se ‘zapuše’ neobičnim testom, ukus je blaga kombinacija slatkog i slanog, drugim rečima, jedno vrlo englesko iskustvo koje zahteva navikavanje. Ali je zato, paradoksalno ili namerno, zadovoljstvo ispiranja tog teksturalnog osećaja šoljom čaja pojačano: nepca pozdravljaju slobodu otčepljenja i čišćenja, kompletiraju malo neobični osećaj onim poznatim i osvežavajućim.
Ima još čudnih engleskih testa, ali su im uglavnom čudni oblici, više nego teksture: ‘crossed buns’ (krstaste zemičke), francuski zajmovi u vidu ‘brioche’ kifli ili ‘velški kolačići’, ali ništa se ne zagriza tako engleski kao ‘crumpets’ i ‘scones’…
19. jul
Nikada nije bilo lakše biti elitista… Nekada je to moralo da se zasluži dugogodišnjim studiranjem i obrazovanjem (ne radi se o parama, već o ukusu i pogledu na svet koji beži od svega masovnog). Danas je za to potrebno samo nekoliko bazičnih akcija.
Ne interesuju te fudbal, košarka ili tenis? Elitista si…
Ne interesuju te moda i trendovi? Elitista si…
Brine te klimatska katastrofa? Elitista si…
Jedeš sveže voće i povrće? Elitista si…
Čitaš knjige? Elitista si…
Krpiš stvari umesto da ih bacaš, čak i kada lako možeš da kupiš novo? Elitista si…
Namerno ne želiš da kupiš novi auto, iako možeš da ga priuštiš? Elitista si…,
Smatraš da je škola važna? Elitista si…
I tako dalje.
Ako bežiš od velikih brojeva i emocionalnog impulsa kao jedinog pokazatelja poželjnog/nepoželjnog, elitista si.
U svetu opšte površnosti, masovnih distrakcija, ‘pratilaca’ i svođenja svega na najmanji zajednički sadržalac, vrlo je lako – čak i nenamerno – biti elitista. Elitizam je jedan od poslednjih fenomena ‘starog sveta’ koji je i sam konačno demokratizovan i učinjen dostupnim svima sa vrlo malo truda. Samo treba gledati malo u stranu…
21. jul
Srbija nije samo kolonija, nego je asteroidna kolonija. Mineralna pustara, usamljeno nebesko telo (sa dubokim sopstvenim ubeđenjem da je nebesko, ali u drugom smislu) u dalekoj orbiti nekih drugih naseljenih planetnih sistema – možda i sa inteligentnim živim bićima – vredna samo zbog svog rudnog potencijala, robovske radne snage i mogućnosti da se sakrije sumnjivi kapital.
Taj asteroid postoji da bi se kopao i iskorišćavao. Nije na odmet ni to što su trenutni vlasnici asteroida spremni da urade sve za pare, sve dok se njihove luksuzne hermetičke komore u blažim klimatskim zonama asteroida ostavljaju na miru i dok pare koje primaju za samouništenje ostaju u tim drugim, klijentskim, planetnim sistemima, s garantovanom kamatom. Sigurno je sigurno; gravitacija zavisi od mase, s njom se ne igra.
U svetu opšte površnosti, masovnih distrakcija, ‘pratilaca’ i svođenja svega na najmanji zajednički sadržalac, vrlo je lako – čak i nenamerno – biti elitista
Civilizacijski vakuum tog asteroida usisava mašine i otrove i bezdušne rukovaoce tih mašina i nehajne eksperte koji njima upravljaju – čitavu kolonizatorsku armadu kojima je jedina ideologija korist i profit. Priroda je resurs koji se koristi kao što – u divnoj metafori Stanislava Lema – kolona mrava koristi mrtvog filozofa: ne da bi od njega nešto naučila, već da bi ga pojela.
Ovako Evropa tretira Srbiju, bar kako izgleda iz vesti i saopštenja. Evropa je postala to što jeste jer je imala progresivnu ideju i misiju oko koje je napravljen politički projekat. Evropa je postala brend. Svi njeni problemi dolaze od toga što je to počela da zaboravlja. Počela je i sama da se ponaša kao kolonijalna imperija, kao geopolitički zastupnik globalnog kapitala, kao sila – u nekim aspektima baš onako kao i njeni neprijatelji. Kada Evropa druge ne tretira kao Evropu, i sama je manje Evropa.
23. jul
Svetom vladaju ‘crne trojke’. Ne one sa šubarama i kamama (mada je ovo za kame jaka tema za raspravu), već psihološke.
Istraživanje po istraživanje pokazuje, već godinama, da ka raznim pozicijama vlasti i dominacije – od kompanija do zemalja – gravitiraju ličnosti koje se u psihologiji opisuju kao ‘crna trijada’ (trojka).
Većina naših lokalnih i globalnih lidera i njihovih pomagača su mentalno sastavljeni od tri glavne crte: narcisizam, makijavelistička manipulacija i sociopatija (ili čak psihopatija). Skoro isključivo, ‘igrači’ na populističkom spektru pripadaju i ‘crnotrouglastom’ spektru.
Amerika je dobar primer. Nedavno je bivši Trampov portparol Antoni Skaramuči – koji je u medjuvremenu doživeo epifaniju i postao jedan od poznatijih ‘progresivnih’ podkastera’ – izjavio da kada god Amerika bira izmedju agresivnog lažova i neagresivne kompetencije – lažov pobeđuje. Što naravno odmah postavlja pitanje ‘A kako je zemlja mentalno došla do toga da ima takvu preferencu?’ Ali, to je pitanje za posebnu knjigu.
Moderni komercijalni mediji – posebno u Americi – su u poslednjih šezdesetak godina normalizovali razne društvene patologije, čak ih učinile i poželjnim. Narcisizam, sebičnost i manipulacija su postali ‘oruđa za uspeh’; obeležje inteligencije i ‘sposobnosti’. Darvinistički pogled na svet rađa darvinističke modele društvenog ponašanja i darvinističke vođe.
Sada sve to dolazi na naplatu…
