Nedavno su se pojavila upozorenja da objavljivanje fotografija dece na mreži može najmlađe izložiti novom riziku: korišćenju tih sadržaja kao podataka za obuku AI alata kompanije Meta. Ove slike pružaju bogat materijal za obuku velikih jezičkih modela i generativnih veštačkih inteligencija, a donedavno, kompanija se oslanjala na javno objavljeni sadržaj. Informacija da bi privatne – pa, čak i neobjavljene – slike mogle biti predmet eksploatacije, pokrenula je brojna etička pitanja o digitalnim otiscima dece.
Prema brojnim izvorima, Meta je obavestila evropske korisnike da će, počev od maja 2025. godine, koristiti fotografije, tekstove statusa i komentare odraslih korisnika na svojim platformama, kako bi poboljšala mogućnosti svoje veštačke inteligencije. Ovim Meta prati aktivnosti konkurenata poput Gugla i OpenAI, koji već upotrebljavaju podatke evropskih korisnika u svojim procesima treniranja AI alata. Međutim, obim Metinog prikupljanja podataka je nezapamćen, a posebno je zabrinuo nagoveštaj da bi proces mogao podrazumevati sadržaj kao što su porodične fotografije, snimci sa odmora i dečji razvojni događaji koje dele roditelji na privatnim profilima.
Prema komentarima same kompanije, cilj je modele veštačke inteligencije učiniti kulturno relevantnijim, tako što će biti trenirani na podacima specifičnim za određeni region, u ovom slučaju evropski. Međutim, ovakav potez potpuno zanemaruje privatnost i slobodnu volju dece koja nisu dala saglasnost da se njihovi likovi nađu onlajn. Iako Meta navodi da neće koristiti podatke korisnika mlađih od 18 godina ili privatne poruke za obuku veštačke inteligencije, otpremljene slike – čak i one koje naknadno korisnik obriše ili sakrije – možda su već uključene u programe treniranja AI, piše Rojters. Istraživači ukazuju na etičke izazove koje predstavljaju skupovi podataka zasnovanih na slikama dece. Studija iz aprila 2025. godine tvrdi da uključivanje fotografija maloletnika u obuku veštačke inteligencije nosi rizike od eksploatacije, profilisanja i praćenja – i poziva na proaktivno otkrivanje i uklanjanje takvih podataka. Kako izveštava dnevni list Ajriš tajms, tinejdžeri sve češće traže od roditelja da uklone fotografije iz detinjstva objavljene bez njihove dozvole, što ukazuje i na generacijsku promenu u oprezu i očekivanjima vezanim za privatnost onlajn. Potencijali za zloupotrebu su brojni.
Tinejdžeri sve češće traže od roditelja da uklone fotografije iz detinjstva objavljene bez njihove dozvole, što ukazuje i na generacijsku promenu u oprezu i očekivanjima vezanim za privatnost onlajn. Potencijali za zloupotrebu su brojni
Modeli veštačke inteligencije obučeni na ogromnim skupovima podataka mogu nenamerno ili namerno replicirati prepoznatljive karakteristike sa fotografija. Iako Meta tvrdi da anonimizuje podatke, rizik od ponovne identifikacije ostaje, posebno kod naprednih tehnologija prepoznavanja lica. Sve ovo je na liniji širih ambicija Fejsbuka da pristupi fotografijama koje čak nisu ni objavljene onlajn – TechCrunch izveštava o zahtevu koji platforma upućuje korisniku da joj se omogući pristup albumima kamere na njihovim telefonima, kako bi automatski predlagala verzije njihovih fotografija obrađene pomoću veštačke inteligencije. Kada korisnik klikne na „Dozvoli“, pristaje na Metine Uslove korišćenja AI, čime omogućava da veštačka inteligencija analizira fotografije iz telefona. Kao i drugi tehnološki giganti, Meta ima velike ambicije vezane za AI, a mogućnost da iskoristi lične fotografije koje korisnici još nisu podelili na društvenoj mreži mogla bi dati kompaniji prednost na tržištu. Sve zajedno, deo je trenda monetizacije privatnih slika onlajn – svaka fotografija na mreži sada postaje roba, i to našom voljom, dok sami roditelji nesvesno doprinose korporativnom profitu na račun privatnosti svoje dece.
