Od 10. decembra, Australija počinje da sprovodi propis po kom „platforme društvenih medija sa starosnim ograničenjem“ (Instagram, TikTok, Snepčet, Fejsbuk, Jutjub, X…) moraju preduzeti „razumne korake“ kako bi sprečile korisnike mlađe od 16 godina da kreiraju nalog ili bi mogle biti kažnjene sa oko 49,5 miliona australijskih dolara. Ovo je prvi državni zakon koji uvodi jasne restrikcije vezane za godine korisnika društvenih medija. Servisi za igre i aplikacije za razmenu poruka su uglavnom izuzete, ali aplikacije sa karakteristikama „u stilu društvenih medija“ i dalje mogu biti obuhvaćene.
Ovi propisi su praktična reakcija na brojne dokaze o štetnom uticaju onlajn okruženja na decu – od veze između intenzivne upotrebe društvenih medija kod adolescenata sa povećanim rizikom od depresije, anksioznosti, samopovređivanja i suicidalnosti, preko studija koje ukazuju na štetnost po percepciju slike tela, lošiji kvalitet sna, slabljenje pažnje i izloženost sadržaju koji može podstaći samopovređivanje do australijskih istraživanja bezbednosti onlajn koja zaključuju da preko polovine dece prijavljuje sajber maltretiranje, sa posebno visokim stopama među devojčicama i transrodnim mladim korisnicima.
Odlaganjem pristupa društvenim mrežama do 16 godina, zakonodavci se nadaju da će zaštititi razvojni period u kome se pažnja, slika o sebi i regulacija emocija još uvek formiraju.
U kontekstima krupnih globalnih dešavanja poput štrajkova zbog klimatskih promena, studentskih protesta ili kampanja za prava manjina, opšta zabrana naloga za mlađe od 16 godina može se protumačiti kao smanjenje građanskog glasa mladih upravo u periodu kada postaju politički svesni
Novi australijski zakon adresira problem dizajna i algoritama onlajn proizvoda koji podstiču stvaranje zavisnosti, ali je i direktan odgovor na dokaze da velike platforme znaju za štetu po mentalno zdravlje i dobrobit korisnika, ali je ignorišu ili kriju. Nedavno obelodanjeni dokumenti američkog suda tvrde da je Meta sakrila interne nalaze „Projekta Merkur“ koji je pokazao da su se korisnici koji su napustili Fejsbuk na nedelju dana osećali manje depresivno, anksiozno i usamljeno. Psiholog Džonatan Hajd, čija je knjiga Anksiozna generacija često citirana u debatama o ovim temama, novi australijski zakon je nazvao „najvećom prekretnicom koju smo videli“ na globalnom nivou. On smatra da je detinjstvo „preprogramirano“ pametnim telefonima i društvenim mrežama od početka 2010-ih, da su rastući problemi mentalnog zdravlja tinejdžera snažno povezani sa ovom promenom i da bi četiri norme trebalo da postanu standardne – bez pametnih telefona pre srednje škole, bez društvenih mreža pre 16. godine, škole bez telefona i više igre oflajn. Istovremeno, postoje otpori i osporavanja.
Pred Višim sudom u Australiji pokrenut je slučaj kojim se tvrdi da zakon krši implicitnu ustavnu slobodu političke komunikacije, jer tinejdžeri sve više koriste društvene medije da bi pratili vesti, organizovali proteste i javno govorili. Dva petnaestogodišnjaka, uz podršku projekta Digital Freedom, u svojoj tužbi kažu da je ovaj propis „preteran“ i tvrde da bi mogao da utiša glas preko dva i po miliona mladih Australijanaca. U kontekstima krupnih globalnih dešavanja poput štrajkova zbog klimatskih promena, studentskih protesta ili kampanja za prava manjina, opšta zabrana naloga za mlađe od 16 godina može se protumačiti kao smanjenje građanskog glasa mladih upravo u periodu kada postaju politički svesni i kada im je onlajn angažman važan deo ličnog i društvenog odrastanja. Neke grupe za građanske slobode brinu da mere poput ove previše pojednostavljuju složene trendove mentalnog zdravlja pripisujući ih uglavnom društvenim mrežama i stvaraju „moralnu paniku“ koja zamagljuje šire pokretače psiholoških teskoba kao što su ekonomski i politički turbulentni događaji, akademski pritisak, oflajn maltretiranje.
