Dok smo u Srbiji sve češće suočeni sa vestima o fizičkim napadima učenika na nastavnike, sa druge strane Atlantika zabeležen je prvi masovno organizovan napad učenika na nastavnike – na društvenim mrežama. Veća grupa đaka starijih razreda u jednoj školi u Pensilvaniji kreirala je niz lažnih naloga, oponašajući svoje nastavnike, i pod njihovim imenima objavljivala rasističke, homofobične, uvredljive sadržaje i one koji su nastavnike doveli u vezu sa različitim nedozvoljenim oblicima ponašanja.
Oko 20 profesora bilo je meta ovih napada, a do momenta kada se prevara razotkrila više stotina učenika je sadržaje pogledalo, podelilo, prokomentarisalo, ne znajući da su u pitanju lažni nalozi. Ovaj incident je specifičan po tome što se prvi put desio grupni napad srednjoškolaca na nastavnike u Sjedinjenim Državama. Mnogi profesori koji su bili pogođeni ovim napadom naveli su da se osećaju ugroženo, povređeno, da preispituju svoje svakodnevne školske obaveze i da se nakon incidenta ustručavaju da kritikuju rad đaka ili da ih opominju za propuste. Ovaj događaj još jednom je skrenuo pažnju na opasnost od maltretiranja i zlostavljanja onlajn, koje, iako se dešava u virtuelnom prostoru, ima direktne posledice na rad u realnom svetu – ovog puta u učionici. Činjenica da je na društvenim mrežama normalizovana agresivna komunikacija, dovela je do toga da se takav stil i način ponašanja prenesu i u druge sfere života. U nekoliko nespretnih pokušaja izvinjenja onlajn, učenici su naveli da je cela akcija bila smišljena sa ciljem zabave i da bi nastavnici trebalo da „nauče da se šale“. U svoju odbranu navode i činjenicu da su sve objave bile običan „cheapfakes“, jednostavni i očigledno amaterski kreirani kolaži dostupnih fotografija nastavnika, objava sa sajta škole i drugih materijala, te da cilj nije bio stvoriti istinsku obmanu i uverljive lažne identitete.
Ukoliko nastavnike društvo ne štiti i ne vrednuje u stvarnom svetu, napadi iza ekrana postaju brutalniji
Pre tri godine, u Velikoj Britaniji je zabeležen sličan incident, nakon kog je nekoliko nastavnika promenilo profesiju. Taj trend je imao i naziv, „Oceni mog nastavnika“.
BBC je tada naveo da su učenici u tajnosti snimali predavanja, roditeljske sastanke i nastavnike u drugim aktivnostima u školi, a potom od toga kreirali mimove, označavali ih pogrdnim i uvredljivim haštagovima i komentarima, neke čak optužujući i za pedofiliju.
Nešto ranije ove godine, jedan nastavnik u Teksasu odlučio je da da otkaz nakon što je desničarski X nalog Libs of TikTok podelio video na kome je on, tokom dana kostimiranja u školi, nosio ružičastu haljinu u kampusu. Nakon ove objave i kampanje koju je Libs of TikTok pokrenuo, roditelji i javnost iz konzervativnih krugova nastavnika su napali kao „dreg izvođača“ koji ne zaslužuje da podučava decu.
Primera je bezbroj, a pojedinačne inicijative škola da zabrane upotrebu mobilnih telefona tokom nastave nisu dovoljne da prodru u suštinu problema. Činjenica je da je onlajn okruženje odraz stvarnog društva. Sve vrednosti, stereotipi i predrasude, način na koji jedno društvo razmišlja i tretira događaje, pojedince i grupe, u virtuelnom prostoru dobijaju svoj odraz koji je pojačan i mnogo radikalniji, ekstremniji i opasniji. Ukoliko nastavnike društvo ne štiti i ne vrednuje u stvarnom svetu, napadi iza ekrana ne samo što se nastavljaju, već postaju brutalniji, a za žrtve često i traumatičniji. U rešavanju ovakvih problema nije dovoljno oslanjati se jedino na samoregulaciju društvenih mreža koje će nakon intervencije ukloniti problematične objave. Neophodna je koordinirana akcija roditelja, državnih institucija i relevantnih organizacija koje će problem onlajn nasilja prema nastavnicima rešavati kontinuirano, u saradnji sa đacima.
