Protekle nedelje društvene mreže su bile preplavljene animiranim likovima koje je ChatGPT generisao iz korisničkih fotografija, a sve u stilu radova čuvenog Studija Ghibli. Akcija koju su mnogi doživeli kao simpatičnu i iskoristili priliku da provere kako bi izgledali kao junak/inja nekog anime stripa, stvorila je brojne kontroverze i otvorila etička, pravna, pa i kulturološka pitanja među umetnicima, obožavaocima i tehnološkim entuzijastima. Pre svih, tu je pitanje umetničkog integriteta i poštovanja ljudske kreativnosti. Studio Ghibli, koji je osnovao Hajao Mijazaki, poznat je po svojoj preciznoj, ručno crtanoj animaciji za koju je potrebno mnogo vremena i talenta. Sam Mijazaki je poznat po kritici umetničkih i kreativnih sadržaja koje generiše veštačka inteligencija, nazivajući je „uvredom samog života“ u videu iz 2016. Mijazaki smatra da veštačkoj inteligenciji nedostaju osetljivost, senzibilitet i emocionalna dubina ljudskog rada, posebno kada oponaša nešto tako lično, snažno i upečatljivo, kakav je Ghiblijev stil. Za mnoge, korišćenje veštačke inteligencije za stvaranje slika nalik Ghibliju za nekoliko sekundi deluje kao jeftina prečica koja ugrožava nasleđe studija i mukotrpan trud koji stoji iza filmova kao što su Spirited Away ili My Neighbour Totoro.
Sledeći kontroverzan aspekt su pitanja autorskih prava i intelektualne svojine. OpenAI ChatGPT, u svom apdejtovanom GPT-4o modelu, može da generiše ove slike jer je obučen na ogromnim skupovima podataka – verovatno uključujući i radove Studija Ghibli i slične autorske, umetničke i kreativne sadržaje – a sve to bez izričite dozvole studija ili samog Mijazakija. Iako OpenAI tvrdi da izbegava oponašanje stilova konkretnih živih umetnika i podstiče „šire studijske stilove“ za kreacije obožavatelja, kritičari tvrde da je ovo siva zona. Japanski zakoni o autorskim pravima su relativno blagi u pogledu obuke veštačke inteligencije na materijalu zaštićenom autorskim pravima, ali to ne rešava etičko pitanje da li je ispravno profitirati ili popularisati alat koji replicira prepoznatljiv, kulturno značajan stil bez saglasnosti ili nadoknade. Obožavaoci i umetnici su to nazvali „umetnička krađa“ ili „plagijat“, posebno pošto Ghibli nije, do trenutka pisanja ovog teksta, dao zvaničan komentar. Konačno, tu je i uticaj na životnu sredinu. Generisanje AI slika oslanja se na računarsku snagu, koja troši ogromnu energiju i doprinosi emisiji ugljenika. Ovo je u kontradikciji sa Ghiblijevim etosom, često usredsređenim na prirodu i harmoniju živog sveta. Kritičari ističu ironiju korišćenja energetski intenzivne tehnologije za oponašanje radova studija koji zastupa ekološke teme.
Nastala je i hrpa agresivnog, uvredljivog i ugrožavajućeg sadržaja, koji je stilski podsećao na japanskog autora. Među uznemirujućim slikama našle su se animirane verzije događaja 11. septembra u Sjedinjenim Državama ili smrti Džordža Flojda
Ovaj brzi trend je ponovo pokazao i da publika, nažalost, mogućnosti za „stvaranje“ neće uvek koristiti na pozitivan, dobronameran i konstruktivan način. Tako je nastala i hrpa agresivnog, uvredljivog i ugrožavajućeg sadržaja, koji je stilski podsećao na japanskog autora. Među uznemirujućim slikama našle su se animirane verzije događaja 11. septembra u Sjedinjenim Državama ili smrti Džordža Flojda – sve u suprotnosti sa Ghiblijevim nežnim, prefinjenim i humanim stilom i tonom. Ove zloupotrebe dodatno su osnažile stavove da AI banalizuje umetničke vrednosti i umetnički integritet, pretvarajući ih u prolazna, jeftina uzbuđenja, dodatno otuđujući obožavaoce i autore koji ove procese vide kao nepoštovanje. Sama tehnologija ne može, naravno, biti jedini problem. Ona samo ukazuje na odnos publike prema stvaralačkoj autentičnosti i vrednosti. Trend alarmira na to da poštovanje tradicije, kreativnosti, talenta i vrednosti umetničkog rada ne sme nestati u vremenu kada AI stvara privid da svako može biti umetnik.
