Inženjera geologije Zorana Đajića, koji je do juna 2023. radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu kao konsultant za kamen, o rušenju nadstrešnice, koja je usmrtila 14 ljudi, obavestio je jedan od radnika, a čim je čuo izjave političara da je nadstrešnica pala jer na njoj ništa nije rađeno, rešio je da javno progovori. „Nisam moga da dozvolim da nas o ovome lažu u oči“, kaže za Radar.
„Utege koje su držale nadstrešnicu iščupale su se direktno iz krova. One su bile projektovane da drže nadstrešnicu, koja je imala sedam ili osam šupljih polja širine i dužine od četiri metra, a oni su ih pokrili metalnim šinama i odozgo postavili teško staklo. Ta dodatna konstrukcija povećala je težinu nadstrešnice bar za trećinu, a možda i više“, kaže Đajić za Radar, uz opasku da bi arhitekta, koji ju je projektovao, sigurno stavio i potporne stubove da nije bilo tih praznih polja.
„Na drugom delu stanične zgrade, gde se nalazi restoran, nastavak nadstrešnice je na stubovima i on je ostao na svom mestu. Pao je samo deo nadstrešnice koji je bio dodatno opterećen. Kada smo proveravali u kakvom je stanju mermer na fasadi i došli do krovnog dela, tražio sam da se skine pročelje i očisti od đubreta, tog lošeg betona i da se stave nove ploče, ali oni to nisu hteli. Firma Starting, prvi podizvođač, nije to htela da uradi, iako sam to nekoliko puta zahtevao, videvši kakvo je stanje betona ispod mermernih ploča sa strane, na samom početku pročelja“, objašnjava Đajić.
Već ste razgovarali sa sudskim istražiteljima, šta ste im rekli?
Rekao sam im da se videlo da je beton iza skinutih mermernih ploča sa pročelja propao, da su se tu nalazili zgužvani prazni džakovi od cementa i da je bilo logično da se nešto preduzme, jer je mesto gde su sajle bile zakačene u neposrednoj blizini. Da smo to skinuli, možda bismo videli da su sajle korodirale i verovatno nikome ne bi palo na pamet da strukturu koju su nosile dodatno opterećuje. Nažalost, umesto da taj mermer skinu, oni su ga samo prefarbali. Od prvog dana do svedočenja na sudu govorio sam samo istinu, jer osećam odgovornost i ne smem da ćutim u ovakvoj situaciji. Imao sam priliku da se uverim da to nije bio slučaj sa svima koji su davali izjave i insistirao sam da se to ispravi. Istražitelji su rekli da će proveriti iskaze tih ljudi, a ja sam se ponudio da nas suoče, jer znam šta je rađeno, a šta nije. Imam i fotografije koje to mogu da potvrde. Stekao sam utisak da istražiteljski tim ima želju da posao uradi kako treba. Rekli su mi da sam jedan od retkih koji se sam javio, jer mnoge ljude sa kojima žele da razgovaraju, ne mogu da dobiju. Dva dana pre nesreće moja ćerka sa unucima je bila na toj stanici, u petak su štrajkovali prosvetari, a šta bi se desilo da nisu… stanica bi bila puna dece…
Čovek ne sme da se plaši ako govori istinu, a treba da se plaši ako nešto mulja, jer oni nikad ne znaju gde će da se sapletu
Provladina glasila vas optužuju da ste opozicioni aktivista…
Nemam s tim nikakav problem, ne čitam tabloide i nemam čega da se plašim. Čovek ne sme da se plaši ako govori istinu, a treba da se plaši ako nešto mulja, jer oni nikad ne znaju gde će da se sapletu.
Mislite li da ima pravne odgovornosti za to davanje takvih neodgovornih i netačnih izjava, davali su ih predsednik, ministar policije…
To govore zato što su bahati i što su navikli da im to prolazi nekažnjeno, da im niko ne može ništa. Nisam mogao da dopustim da im te neistine prođu. Sada je klupko počelo da se odmotava i ne može da se stane. Ako se ovo istera do kraja i neko stvarno odgovara, sledeći put će se dobro zamisliti pre nego što dopuste takve stvari.
Daleko od toga da je to prvi put da se nešto ovakvo dešava…
Toliko smo navikli na to da i kada nas ovako ubijaju, odgovor je isti: „Pa šta?“ E, pa ne može više pa šta! Tome mora jednom da se stane na put. Mislim da je sad tome došao kraj. Svi razmišljaju da je i njihovo dete moglo da bude ispod te nadstrešnice. Novi Sad je prometan koliko i Beograd. Ovo mora da se istera do kraja.
Ne znam ko je stajao iza firme Starting. Bilo koji drugi podizvođač ne bi mogao sebi to da dozvoli jer bi izgubio posao. Mnogi nisu ni znali da su oni angažovani iako su bili glavni podizvođač, odmah ispod kineskih firmi koje su dobile posao. Za njih nisu znali ni istražitelji kojima sam dao iskaz
Bili ste konsultant CIP-a za kamen na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu?
Na zgradi je ugrađeno 12 vrsta kamena iz cele bivše Jugoslavije. Ona je završena 1965, za 15 meseci je sazidana, a danas ne može takva zgrada za 15 godina da se napravi da valja. Kada je počela rekonstrukcija i sklopljeni ugovori sa Kinezima, nisu znali šta da rade sa kamenom. CIP je onda rekao da sam im bio konsultant na projektovanju i da mogu da angažuju mene ili nekog drugog. Bavim se kamenom od 1986, u Veroni imam svoj sajt Kamen Srbije, na sajmu građevinarstva imamo svoj sajam Stone Expo Srbija. Pozvali su me, potpisali smo ugovor i počeo sam da kontrolišem radove od prvog dana. Skinuli smo 80 odsto kamena i videli da je podloga ispod bila đubre, pa smo naredili da se skine sve. Tamo gde je podloga bila dovoljno dobra, to smo omalterisali, a tamo gde nije radili smo metalnu potkonstrukciju od aluminijuma, sekli kanale u pločama i nizali ih na potkonstrukciju.
Zbog čega nije zamenjen kamen na pročelju zgrade?
Nije bilo objašnjenja. Za pročelje je bilo neophodno da se napravi velika skela, jer je bilo nemoguće da se ploče skidaju odozgo, sa krova. Jedan od velikih problema, o kome niko neće da priča je da se krovna podizvođačka firma Starting iz Batajnice povremeno na projektu ponašala kao da je investitor. Ignorisala je to što sam tražio, pa im je to isto tražio nadzor i oni to opet nisu hteli da urade. Nadzor to nije mogao da im naredi. Starting se ponašao bahato i neprofesionalno, ali im je to tolerisano. Nije mi poznato zbog čega. Ne znam ko je iza njih stajao da bi mogli tako da se ponašaju. Bilo ko drugi ne bi mogao sebi to da dozvoli, jer bi izgubio posao. Oni su se ponašali kao da je to njihova kuća. Pitao sam kako je to moguće, ali niko nije želeo da mi kaže šta je posredi. Bilo je mnogo podizvođača, a puno ljudi nije ni znalo da su oni angažovani, iako su bili glavni podizvođač, u hijerarhiji odmah ispod kineskih firmi koje su dobile posao. Za njih nisu znali ni istražitelji kojima sam dao iskaz. Pre prvog otvaranja, uoči izbora, radilo se 24 sata dnevno da se to našminka i onda su dolazile firme koje nisu imale veze sa projektom, koje je plaćao grad da šminkaju i peru prozore. Znam da je to pranje prozora plaćeno oko milion dinara. Dolazili su i kod mene da mi kažu da će oni da čiste i kamen. Nekoliko puta čistili su kamen koji smo mi posle bacili, jer je bio neupotrebljiv. Iz pijeteta prema žrtvama ne želim danas da govorim o tome kako se trošio novac, ali biće i za to prilike. Fotografije i izveštaj o lošem stanju gornje nadstrešnice dostavio sam 7. februara 2023. i tada sam dao nalog da se skine celo pročelje, da se sve to očisti i stave nove ploče. To nikada nije urađeno, iako je bilo deo projekta. Da je to urađeno izvesno da bi se videlo kakvo je stanje vezivanja utega koje su nosile donju nadstrešnicu. To, naravno, nije bio moj deo posla, ali bi zamena ploča na pročelju definitivno bila šansa da se proveri stanje utega.
Pre prvog otvaranja stanice, uoči izbora, radilo se 24 sata dnevno da se sve našminka, pa su angažovane i firme koje sa projektom nisu imale nikakve veze. Znam da je samo pranje prozora plaćeno oko milion dinara. Dolazili su i kod mene da mi kažu da će oni da čiste i kamen. Nekoliko puta čistili su kamen koji smo mi posle bacili, jer je bio neupotrebljiv. Iz pijeteta prema žrtvama ne želim danas da govorim o tome kako se trošio novac, ali biće i za to prilike
Šta je po vašem mišljenju pravedan epilog ove katastrofe?
Prvo je neophodno da se sama stanica obezbedi za saobraćaj. Pojedini arhitekti su pomenuli da postoji mogućnost da su zajedno sa donjom nadstrešnicom sajle držale krov utegnutim i da sada postoji mogućnost da se uruši kompletan krov zgrade. Ne znam da li je to tako i da li je rešenje sa utegama primenjeno samo estetike radi ili je u pitanju konstruktivno rešenje, to mora da se proveri. Jednako važno, dok svi koji su do ovoga doveli ne budu odgovarali, nikada nećemo imati poverenje ljudi. Ima stručnih ljudi u građevini, ali njih niko ništa ne pita. Srbija je uzela kredit od Kine i pristala na to da 51 odsto svih poslova moraju da vode kineske firme. Kada se fakturiše posao, naš podizvođač ispostavi račun na 250 evra za nešto što ga objektivno košta 100 evra, kineska firma to podigne za 20 odsto i dostavi ga krovnoj kineskoj kompaniji, koja podigne cenu za 100 odsto i pošalje račun Ministarstvu. Ono zatim šalje pare Železnicama Srbije, koji ih prosleđuju kineskoj kompaniji, a oni naše podizvođače ne isplaćuju po šest meseci. Tako to funkcioniše. Država je, dakle, uzela milijardu evra kredita, vratiće milijardu plus kamate, a kineskim firmama ćemo platiti još milijardu. To je država Srbija. To je suština ugovora koji nisu javni, a u Kini su ih potpisali Tomislav Nikolić i nekadašnji ambasador Milan Bačević.
