Ideja da se o našem trošku dovedu strani fakulteti, koje bi režim probrao sopstvenom „odokativnom“ metodom i mimo svih važećih zakona, za sada je odlukom Vlade zaustavljena. Po svemu sudeći, neko u vrhu vlasti je pogledao istraživanja javnog mnjenja, prebrojao broj onih koji su u protestu, broj policajaca, parapolicajaca i lojalnih huligana, podobnih tužilaca i sudija, pa i broj kreveta u zatvorima i zaključio da bi bilo nategnuto u ovom trenutku otvoriti još jedan front. Premijer Miloš Vučević je to strateško povlačenje čak i sasvim solidno upakovao u izjavu namenjenu umirenju njihovog biračkog tela i rekao: „Nažalost, postoje ljudi koji ne žele da naša deca studiraju na stranim univerzitetima i da to mogu u Srbiji, a ne van naše zemlje. Bez obzira na sve pritiske, nastavićemo da se borimo i naša zemlja će biti zemlja razvoja i napretka u kojoj će naša deca imati mogućnost slobodnog izbora da se obrazuju tamo gde žele i da ostanu u svojoj domovini.“
Dakle, sve je navedeno – opozicija je zla i ne dozvoljava deci da studiraju, recimo, na Kembridžu u Nišu (njihovi najbolji profesori sigurno jedva čekaju da ih uprava pošalje u Srbiju), ali će naprednjaci nastaviti da se bore. I čim smisle način da zataškaju saznanje da njihova koruptivnost, bahatost ili neznanje ubijaju građane i čim anesteziraju aktuelni bes, opet će se vratiti na početak i ponovo ponuditi dopune Zakona o visokom obrazovanju po kojima će država iz budžeta da subvencioniše školarine studenata koji bi studirali u Srbiji na stranim univerzitetima i dobijali strane diplome. Time bi se rešio i demografski problem, objasnila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, jer mladi ne bi više odlazili iz zemlje, što takođe dobro zvuči. Samo bi zlobnici pomislili da mladi beže iz ove zemlje iz nekog drugog razloga (recimo jer neće da se učlane u SNS da bi se zaposlili i neće da im se objekti ruše na glavu) a ne zbog činjenice da u Srbiji ne mogu da studiraju strane fakultete. A još gori zlobnici bi mogli da pomisle da taj novac iz budžeta ne bi išao ni opozicionoj a ni talentovanoj deci, već SNS podmlatku.
Borba Vučića protiv Vlade
Na sreću, pošten i pristojan narod (onaj koji je ovih dana cepao letke sa imenima poginulih u Novom Sadu) nije zloban, veruje svojoj vladi i spreman je da se strpi do kraja započete „borbe“. Ali ne baš svi. Gotovo poludeo od besa, predsednik Aleksandar Vučić je odjurio na RTS i najavio da će lično podneti predlog zakona Skupštini, pa će da vidi ko ima većinu – on ili beznačajna Vlada. Na činjenicu da nema prava predlaganja zakona (zakon mogu da predlože: svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština AP i 30.000 birača), nije se ni osvrnuo baš kao što se neće ni osvrnuti predsednica Skupštine Ana Brnabić ukoliko joj to stavi na sto. Nju je već ubedio da blanko potpiše šta god poželi, a da bi ubedio i svoje birače nije štedeo ni reči ni uvrede na RTS-u.
Čim smisle način da zataškaju saznanje da njihova koruptivnost, bahatost ili neznanje ubijaju građane i čim anesteziraju aktuelni bes, opet će se vratiti na početak i ponovo ponuditi dopune Zakona o visokom obrazovanju
Prvo smo saznali da je ljut na Miloša (Vučevića), „svog druga i brata“ jer je „razgovarao sa ovima dekanima i ovim ucenjivačima“. A onda i da je ljut na RTS jer se 10 godina na toj televiziji tvrdi da je u Srbiji nikakav univerzitet i „da pravimo botove i poslušnike“, a sada ga sabotiraju kada je odlučio nešto da promeni i otpusti botove. I da je konačni rezultat toga „odgovor Miloša da mi poštujemo odluku RTS, koju je RTS saopštio na brutalan način, bez da se sasluša druga strana“, pa da sada moraju da povuku zakon. Ali za razliku od Miloša njega nije briga što se preti štrajkom jer štrajk traže „ona luda Biljana Stojković i Danica Popović, dokazani lopov i dokazani plagijator“. Zato im je poručio da štrajkuju, ali da on neće da odustane i da će kada pobedi da pita one iz ProGlasa koji jure devojčice po toaletima, koliko para imaju.
I gle čuda, Vlada nije vratila predlog zakona, a čak ga ni tužilac nije ozbiljno shvatio i pozvao da da zvaničan iskaz o saznanjima koja ima u vezi s teškim krivičnim delom pedofilije. Čitav taj istup je pre podsećao na scenu iz filma Hitler, poslednji dani, kada nemački diktator sateran u bunker izdaje naređenja za nove napade, a njegovi saradnici se zgledaju i ne znaju šta da mu kažu.
Odustajanje od izmene zakona mora uzeti s ogromnom rezervom, naročito ukoliko na umu imamo navodno stavljanje tačke na litijum i Rio Tinto
Na prvi pogled bi se reklo da Vučević u ovom trenutku ima bolju percepciju i da je rešio da smanji broj frontova, ali imajući u vidu hijerarhiju unutar SNS-a, sve to može da bude još jedna koreografija za predstavu koju će nam tek odigrati.
„Mislim da ova vlast može da drži koliko god hoće otvorenih frontova, jer se ova igra zove – slušaj svoje inostrane saveznike, i vladaćeš doveka. Tako je, uostalom, vladao i Milo Đukanović, i ostao na vlasti više od 30 godina! Sva pitanja rešavaju se samo analizom javnog mnjenja, gde se narod ozbiljno razljuti – vladar se povlači, ostalo se izvršava do kraja. I kad u zemlji nema nikoga sa suprotnim mišljenjem, efikasan predsednik sve može da završi za par sati – i onda se posveti studijama na Višoj trenerskoj školi, recimo“, kaže Danica Popović, univerzitetska profesorka koju je Vučić prozvao jer još uvek ne može da preživi njene reči da neko ko pet godina studira višu trenersku školu, mora da shvati da mu je mesto među onima na dnu liste.
Ni druga prozvana profesorka (Vučić je bar junački odlučio da vređa samo žene) Biljana Stojković nije premrla od straha od njegovog napada, već mu je uzvratila: „Luda nisam, ali umem da prepoznam ludilo.“
Međutim, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je smatrala da Vučićevim napadima treba posvetiti pažnju i poručila mu da prestane sa vređanjem i da se ne ponaša kao uličar.
„Onaj ko je za Savamalu rekao da bi je on po danu rušio, a ne u fantomkama noću, sada preti akademskoj zajednici, kojoj je već zakonski oduzeo dodatne prihode uz najniže plate u regionu. Onaj koji je rekao da i čovek sa osnovnom školom može da bude ministar finansija, koji promoviše plagijatora od gradonačelnika do ministra finansija, sada daje sebi za pravo da vređa članove akademske zajednice“, navela je MASA u saopštenju za javnost.
Povlačenje zakona iz spavaće sobe
I dodala: „On želi da, bez akreditacije i uz široke mogućnosti korupcije, dovede tobožnju stranu konkurenciju našim univerzitetima koju bi plaćale sve građanke i građani Srbije. Nezavisne institucije je pretvorio u partijske ispostave koje sada zanemaruje i nameće ispred njih politička ministarstva i Vladu da donose odluke u domenu visokog obrazovanja.“
Teza o dovođenju konkurencije, udružena sa Vučićevom kuknjavom da profesori zarađuju četiri puta više od njega koji živi u tuđem stanu, nosi pozajmljenu garderobu i grebe se da ga neko poveze jer nema automobil, može da zvuči prijemčivo za ciljano biračko telo i mogla bi da prođe. Zato se odustajanje od izmene zakona mora uzeti s ogromnom rezervom, naročito ukoliko na umu imamo navodno stavljanje tačke na litijum i Rio Tinto. Ali, da li je akademska zajednica spremna da odustane od borbe i najavljenog štrajka?
Vučić je ljut na RTS jer se 10 godina na toj televiziji tvrdi da je u Srbiji nikakav univerzitet i „da pravimo botove i poslušnike“, a sada ga sabotiraju kada je odlučio nešto da promeni i valjda otpusti botove
„Vučićev san o dolasku stranih univerziteta ima dosta sličnosti sa njegovim snom o Srbiji u litijumskom pakovanju. U slučaju litijuma – ustao je narod. A dolasku neakreditovanih stranih univerziteta se suprotstavila čitava univerzitetska zajednica – iz dva razloga. Prvi je načelne prirode i manje je opasan, govori o tome da se njegovom primenom gubi autonomija univerziteta. Drugi razlog je za Vučića još opasniji – taj zakon bi u stvari bio težak udarac po džepu univerzitetskih profesora. I tu je Vučićev predlog zakona stradao: je l’ mi tebe, Vučiću, podržavamo, ćutimo, studente ne okrećemo protiv tebe, a ti nama tako? No pasaran. Tu poruku je Vučić shvatio u sekundi, još iz svoje spavaće sobe povukao zakon, onda se izdrao na celu Srbiju – i stvar je bila na mestu“, kaže profesorka Popović.
Ali da li je vlast shvatila da joj se kohabitacija sa univerzitetom više isplati ili će pokušati ponovo sa istom „reformom“, manje je intrigantno pitanje od toga šta bi univerzitet još mogao da pokuša, kada je posle dugog sna otkrio da „pritisci i ucene“ nisu potpuno jalova rabota.
