Iako moćan, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik neće biti najuticajniji Srbin koji će ove godine posetiti Moskvu. U nedavnom tvitu je, kao i mnogo puta do sada, pomenuo onog od sebe važnijeg (ne računajući Aleksandra Vulina, donedavnog potpredsednika Vlade Srbije, koji je tamo boravio u februaru), zahvalivši se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na svemu što je učinio da Interpol ne podigne međunarodnu poternicu za njim i predsednikom Skupštine RS Nenadom Stevandićem, po nalogu Suda u Sarajevu koji ih je optužio za „napad na ustavni poredak BiH“. Fotografija na kojoj se Dodik rukuje s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom osvanula je 1. aprila, ali nije bila šala. Ni Dodiku nije bilo do šege, pošto je navodno bio spreman da ostane u glavnom gradu Rusije i tamo pravi društvo svrgnutom sirijskom diktatoru Bašaru al Asadu. Do smeha sigurno nije bilo ni Vučiću – ipak je on trebalo da 9. maja bude prvi Srbin koji će se ove godine slikati pored Putina, na vojnoj paradi povodom osam decenija od pobede nad fašizmom.
„Ukoliko dođe do sporazuma (mirovnog, između Ukrajine i Rusije, prim. nov.), očekujem da na Dan pobede uz Fica, Orbana i mene bude i predsednik Amerike. Potvrdio sam da idem u Moskvu 9. maja, a tada bi na Crvenom trgu mogao da bude i Tramp“, izjavio je Vučić 15. februara u vozu do Sremske Mitrovice, uoči jednočasovnog kontramitinga kojim je valjalo odgovoriti na studentske proteste.
Putinovi interesi i evrointegracije Srbije
Premda je primirje dogovoreno uz posredstvo (ili nametanje) nove američke administracije, Kremlj je u međuvremenu ispostavio nove zahteve za okončanje sukoba. Da geopolitikom vladaju principi, a ne interesi, moglo bi se zamisliti da se među zahtevima nađe i onaj za obustavom izvoza srpskog oružja u Ukrajinu; ipak nije red u goste pozvati one koji unosno potpomažu neprijatelja. „Ali vam zato nismo uveli sankcije“, mogao bi da odgovori Vučić, bez posledica, pošto predstavnika okoštale briselske birokratije među zvanicama na Crvenom trgu svakako ne bi bilo.
„Nije prvi put da predsednik Rusije pokaže potrebu da nađe saveznike u Evropi, jer evropske države, a Srbija to jeste, gotovo svakom međunarodnom događaju daju legitimitet. Važno mu je da dokaže da nije potpuno izolovan. S druge strane, Vučićev interes je da se ne odrekne svojih zaštitnika, a Putinova senka mu omogućuje da Evropi preti daljim izvozom konflikta iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza na Balkan, čime sebe predstavlja kao osobu od koje zavisi regionalna stabilnost“, kaže za Radar Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
Vučićevo pojavljivanje u Moskvi biće nova epizoda svojevrsnog rijalitija – naime, njegove uzbudljive levitacije nad procepom između Istoka i Zapada, koji je od ruske invazije na Ukrajinu 2022. postao uži i dublji no ranije. Ako je do sada i uspevao da u njega ne upadne – u čemu su mu pomogle pohvale bivše nemačke kancelarke Angele Merkel na njegov račun, kao i posete njenog naslednika Olafa Šolca, francuskog predsednika Emanuela Makrona, predsednice EK Ursule fon der Lajen, evropske komesarke za proširenje Marte Kos, blagonaklon stav Mađarske, i tako dalje – pitanje je hoće li mu to i dalje polaziti za rukom, po cenu evrointegracija Srbije.
Vučić se ne odriče svojih zaštitnika, a Putinova senka mu omogućuje da Evropi preti daljim izvozom konflikta na Balkan
Dragan Popović
Naime, prema pisanju medija, Trampovo distanciranje od Evrope konsolidovalo je protivruski blok u EU, s okosnicom u baltičkim i skandinavskim državama, kao i u Poljskoj i Holandiji. Njegove članice bi Vučićevu posetu Moskvi videle kao dovoljan razlog ne samo za uskraćivanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan i pristupnih fondova, nego i za dalje blokade pristupnih pregovora. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. godine (Zelena agenda, i to u jeku protesta protiv iskopavanja litijuma!), a prema rečima Elvire Kovač, predsednice skupštinskog Odbora za evropske integracije, tada je mogao da bude otvoren i klaster 3 (Kompetitivnost i inkluzivni rast), ali su u Evropi verovatno ocenili da bi toliki napredak bio preuranjen. Njegovo otvaranje delovalo je izvesno u decembru prošle godine, ali nije usledilo, iako je EK u međuvremenu tri puta dala zeleno svetlo. Nezvanično, ovom koraku protivile su se upravo zemlje protivruskog bloka, uz Nemačku. Razlog – neuvođenje sankcija Rusiji, što je postalo metonim za, iz zapadne perspektive, sumnjivo dobre odnose Beograda i Moskve.
Pojedine članice EU bi predsednikovu posetu Moskvi videle kao razlog ne samo za uskraćivanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan i propratnih pristupnih fondova, nego i za blokadu pristupnih pregovora
„Ako Vučić ode na paradu, neko će da žmuri na jedno, neko na oba oka. Svesna je Evropa s kim ima posla, a uz to je i sama opterećena rastom populizma i nacionalizma unutar svojih tela i zemalja članica. Već neko vreme se našem predsedniku toleriše manje nego što mu se tolerisalo pre nekoliko godina, ali ne verujem da će biti radikalnih poteza. Principi u geopolitici nikad nisu bili ekskluzivno na prvom mestu, ali je ranije bilo nezamislivo makar se ne pozvati na njih. Sada je teže sakriti gole interese, a evropski su da Srbiju ne nagrađuje, ali ni ne udaljava od sebe. Ali, baš s tim u vidu, treba napomenuti da do 9. maja i u Evropi i kod nas svašta može da se promeni“, zaključuje naš sagovornik.
Aveti Samita BRIKS-a i obojene revolucije
Zaista, da geopolitika ujedno nije i realpolitika, Vučić bi makar jednom otvoreno zamerio Putinu što je slučaj Kosova više puta koristio kao opravdanje za moskovsko priznanje nezavisnosti Donjecke i Luganske republike. Kao što kosovski čvor spočitava evropskim partnerima, doduše uvek načelno. Pa opet, njegovo odsustvo sa Samita BRIKS-a u Kazanju krajem oktobra 2024. ne treba tumačiti vrednosno. „Što bi rekli klinci, gužva u šesnaestercu“, rekao je tada, misleći valjda na višak pažnje evropske javnosti, ali je svejedno poslao oprobanu diplomatsku misiju koju su činili rusofili i operativci, članovi donedavne vlade Miloša Vučevića: potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin i ministar bez portfelja Nenad Popović, odnosno ministarka privrede Adrijana Mesarović i ministar vojni Bratislav Gašić. Interesantno, Popović je bio u Moskvi i nedavno, kada i Dodik.
Da su vrednosti jače od interesa, šef srpske države bi zamerao Putinu što slučajem Kosova opravdava priznanje nezavisnosti Donjecke i Luganske republike. Kao što kosovski čvor spočitava evropskim partnerima, doduše uvek načelno
Od „gužve u šesnaestercu“ je prošlo šest meseci, a konstatacija našeg sagovornika da svet ne stoji u mestu dobila je teksturu. Trampovo geslo „Amerika na prvom mestu“ prevelo se u „biznis pre svega, makar se i Putin okoristio“, a američko posredovanje u rusko-ukrajinskom primirju trasiralo je put ka sporazumu kojim je Amerika osigurala eksploataciju i upravljanje ukrajinskim kritičnim resursima. Među njima je i litijum. S druge strane, projekat „Jadar“ se nije našao među 47 strateških projekata EK, niti se obistinilo Vučićevo obećanje da će se lista prošiti i to desiti u kratkom predviđenom roku. Ne zna se da li je protestno pismo 3.000 članova akademske zajednice upućeno EK urodilo plodom, ali se, nažalost, dobro zna da su se investitor Rio Tinto, Vlada Srbije i evropski državnici naveliko izveštili u obigravanju oko „Jadra“, svesni da bi nove demonstracije protiv litijuma poslužile kao ulje na vatru. A figurativne vatre ne manjka – Srbiju od novembra potresaju studentski protesti, potaknuti padom nadstrešnice u Novom Sadu, i kao retko koji su uzdrmali naprednjačku stabilokratiju. Sve ovo je u oktobru 2024. bilo daleko od realnosti i ko zna o čemu ćemo na sličan način pričati za šest meseci. Možda i Međunarodni krivični sud povuče nalog za Putinovo hapšenje, pa ruski predsednik poseti Beograd i peti put?
Politička scenografija se možda sve vreme pomera, ali su njeni elementi postavljeni. U decembru prošle godine, otprilike kada je ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko Vučiću predao novogodišnju čestitku svog vrhovnog šefa, oglasila se i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, kada je upozorila da se u Beogradu odvija „obojena revolucija“ po uzoru na Majdan, da zapadne sile koriste studente kako bi oborili „izbor srpskog naroda koji je odabrao nacionalne interese svoje zemlje“, te da Rusija podržava „prijateljsku državu“. Čitaj: režim u Beogradu.
„Vučić zna da mu rejting ozbiljno pada u nacionalno orijentisanom delu populacije. Jedan njen deo čine vučićevci-rusofili, a drugi, veći, čine nacionalno opredeljeni građani koji nisu ni za vlast ni za najveće delove opozicije. Potonja grupa je godinama zbog dobrih odnosa Vučića i Putina bila trpeljiva prema predsedniku Srbije, ali njegov evroatlantski zaokret je promenio njihovo mišljenje. Svaki znak s ruske strane da on u Rusiji ima kredibilitet njemu mnogo znači, a on je zauzvrat spreman da Moskvi nudi razne kratkoročne ustupke. Njegova poseta se neće odraziti na studentsku pobunu, ali će usporiti pad njegovog rejtinga“, kaže za Radar politički analitičar Dragomir Anđelković.
Kada je u martu bilo očito da protivrežimski deo Srbije neće ućutati, Zaharova je ublažila retoriku: pozvala je sve na uzdržanost i obnavljanje konstruktivnog dijaloga kao jedini izlaz iz krize.
Obojene sankcije i nepostojeći prevrati
Izgleda da je Vulin nije čuo, što ne treba da čudi – razvija selektivnu nagluvost još od decembra 2021, kada je s Nikolajem Patruševim, tadašnjim sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, formirao Radnu grupu za sprečavanje obojenih revolucija. U međuvremenu se s njim više puta sastajao, kao i sa Sergejem Lavrovim, šefom ruske diplomatije. U maju prošle godine je otvoreno rekao da „kad je teško, zovemo Rusiju i Kinu“. Slučajno ili ne, u decembru 2024. je održao radni sastanak sa šefom obaveštajne i kontraobaveštajne službe Kine Čen Jisinom.
Vulin je u maju prošle godine otvoreno rekao da „kad je teško, zovemo Rusiju i Kinu“. Slučajno ili ne, sedam meseci kasnije se sastao sa šefom obaveštajne i kontraobaveštajne službe Kine Čen Jisinom
U tom smislu, biće zanimljivo videti da li će i do kojih zaključaka doći FSB koji se, kako je rekao Vučić, odazvao pozivu Srbije da utvrdi da li je 15. marta protiv demonstranata korišćeno sonično oružje ili ne. Ako odgovor bude potvrdan, niko se neće više iznenaditi od Vulina, koji je ruskim bezbednjacima obezbedio adekvatan šlagvort – ne pominjanjem Srpsko-ruskog humanitarnog centra u blizini Niša, koji je, kažu upućeni, jedna od baza ruskih obaveštajaca u Srbiji, ne ni pominjanjem sudbine NIS-a nakon odlaganja uvođenja američkih sankcija, nego tvrdnjom da „obojene revolucije u Srbiji ne bi bilo – da smo uveli sankcije Rusiji“…
Ova procena lidera Pokreta socijalista neobično mnogo liči na jednu Vučićevu, od pre tačno tri godine, kada je ustvrdio da bismo „živeli deset puta bolje da smo Rusiji uveli sankcije“.
Ako FSB potvrdi korišćenje zvučnog topa 15. marta, Vučić će se sigurno iznenaditi, ali ne koliko Vulin, koji je ruskim bezbednjacima odavno udario šlagvort tvrdnjom da „obojene revolucije u Srbiji ne bi bilo da smo uveli sankcije Rusiji“
„Ogromna većina Srbije ima pozitivan stav prema Rusiji, ne toliko zbog Rusije, koliko zbog toga što Zapad doživljava kao faktor koji je radio protiv naših nacionalnih interesa. Vučić im zato često poručuje: moram da se dovijam i sarađujem s EU i Amerikom, možda vam to deluje preterano, poput predaje Kosova, ali ja zapravo samo čekam da Rusija promeni odnose u svetu, a kada se to desi, promeniću i ja svoj odnosa prema Zapadu. Baš kao i narativ o ‚obojenim revolucijama‘, to je prazna priča koju su tolerisali i Moskva i Brisel i Vašington. Vučić je ’multikvisling‘, svakome je ponešto obećao ili poklonio, i nema razloga da se Putin ljuti što Srbija više nema vojne vežbe s Rusijom, a dogovara ih s NATO-om, ili da se neko na Zapadu ljuti što će Vučić otići u Moskvu 9. maja“, zaključuje Anđelković.
Četiri Putinova puta među Srbe
Prva Putinova poseta odigrala se 2001, kada se, dan nakon sastanka s tadašnjim predsednikom SAD Džordžom Bušem Mlađim u Sloveniji, susreo s predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom. Pozvali su na poštovanje Rezolucije 1244, da bi Putin potom otišao na Kosovo, gde je obišao ruske trupe unutar Kfora. Inače, one su se odatle potpuno povukle već 2003. godine.
Naš predsednik je „multikvisling“, svakome je nešto obećao ili poklonio, i zašto bi se onda Putin ljutio što Srbija dogovara vojne vežbe s NATO-om
Dragomir Anđelković
Druga poseta odvila se 2008. godine, kada se Putin, kao premijer, susreo s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, s kojim je razgovarao o situaciji na Kosovu i izgradnji Južnog toka. Tri godine ranije, Srbija je za 509 miliona dolara prodala 51 odsto vlasništva nad NIS-om ruskom Gaspromnjeftu, kao i pravo na eksploataciju gasa i nafte u narednih trideset godina. Prema tadašnjim procenama, ukupna vrednost prodatih resursa i infrastrukture iznosila je čak sedam milijardi evra.
Treći put je Putin Beograd posetio 2014, povodom Dana oslobođenja Beograda, ali je vojna parada na ulicama glavnog grada Srbije, inače prva od 1985, pomerena sa 20. na 16. oktobar, zbog gustog rasporeda predsednika Rusije. Održana je uprkos veoma jakim padavinama. Putin je nakon šest sati otputovao za Italiju. Iste godine se odustalo od Južnog toka, a Vučić je kao tadašnji premijer rekao da Srbija, za razliku od članica EU, nikad neće uvesti sankcije Rusiji zbog aneksije Krima.
Tokom četvrte posete Beogradu, u januaru 2019, Vučić je Putina kao cirkusku atrakciju vodao pred oko 70.000 posetilaca dovedenih iz čitave Srbije. To je ujedno bio i jedan od najvećih javnih skupova u ovdašnjoj skorijoj istoriji, bar do studentskih protesta. Verovatno će tako i ostati, čak i nakon 12. aprila, za kada je Vučić najavio formiranje Pokreta za narod i državu. Makar ako je suditi po prošlogodišnjem Svesrpskom saboru, pa i kontramitinzima vlasti, od 2023. godine do danas…
