Predsednik ne zna kada su bila masovna ubistva u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju

Nije nadležan, naravno, ali nažalost vedri i oblači. Sa time se suočavamo, a i poruke koje Aleksandar Vućić svakodnevno upućuje javnosti ukazuju na stanje u kojem se društvo nalazi, ali i na nameravani smer u ovoj, verovatno godini raspleta. U novogodišnjoj noći, gostujući na TV Prva, na sebi svojstven način uputio nam je čestitku koja uznemirava, ali tim više kazuje da na svome putu ne smemo stati. Jer ako stanemo, upašćemo u hipotermiju od zla koje ledi krv u žilama.

Na pitanje da li je za njega 1. novembar, kada se dogodila nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, najtragičniji dan u 2024, čoveka može samo da obuzme jeza od odgovora da nema „nikakve sumnje, kao što je 1. maj bio prethodne godine“.

A šta se to desilo 1. maja 2023? To je bio Praznik rada i ništa više od toga. Da li ne zna ili ga i ne interesuje baš previše da u maju 2023. Srbija nije imala jedan, već dva tragična dana, jer je 3. maja izvršeno masovno ubistvo u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a dan kasnije, 4. maja izvršeno je još jedno masovno ubistvo, u Duboni i Malom Orašju.

Rekao je, takođe, da za njega ličnost godine nisu studenti, već njegova deca, navodeći pojedinačno njihova imena, čime se vraćamo na parolu za „njihovu“, ali ne i za našu decu. Ta izjava podseća na dinastijski princip nasleđivanja, kakav danas postoji u Severnoj Koreji. Dodatno, priznao je javno da se članovi njegove porodice nalaze u nekakvom ekstremističkom pokretu u senci u okviru njegove partije, pod nazivom „lojalisti“.

Za Vučića ličnost godine nisu studenti, već njegova deca, čime se vraćamo na parolu za „njihovu“, ali ne i za našu decu. Ta izjava podseća na dinastijski princip nasleđivanja, kakav danas postoji u Severnoj Koreji

„To su uglavnom muškarci, samo mali broj žena. Oni su se čak i na krv tamo zaklinjali, nikada sa žutim ološem i ovakvima i onakvima. Malo su tvrđi ljudi. Da, moj brat je deo tog tima, ja nisam. Još je neko iz moje porodice deo tog tima, a ostali nisu. Ali on je samo jedan od sada već više od 17.000 ljudi“, otkrio je Vučić, po čijim je rečima jedan od „lojalista“ i vlasnik Informera Dragan J. Vučićević.

Samo nije pojasnio kome su lojalni? Njemu lično? Zar to ne podseća na zloglasne Hitlerove paravojne smeđokošuljaše i nakon njih crnokošuljaše, odnosno na SS divizije ili je možda viši ešalon mafije u pitanju? Da li su ovo nagoveštaji tranzicije iz spin diktature u diktaturu staha?

Predsednik je javno priznao da unutar SNS-a postoje nekakvi „lojalisti“, među kojima su i njegov brat Andrej i još jedan član porodice Vučić. Samo nije pojasnio kome su lojalni? Njemu lično? Da li su ovo nagoveštaji tranzicije iz spin diktature u diktaturu staha

Na kraju, govoreći o ekonomskim parametrima, nastavio je da iznosi neistine i da ih sa istim žarom manipilativno interpretira. „Godina je bila dobra, bilo je lepih, divnih, teških, loših događaja, kao i svake godine. Ali Srbija je bila druga najbrža rastuća ekonomija u Evropi. Srbija je napredovala na svim poljima, ljudi žive bolje nego što su živeli prethodne godine, kao što će sledeći živeti bolje nego ove“, poručio je, navodeći da bi Nemci „danas sve dali da imaju stopu rasta BDP-a od četiri odsto, koliko ima naša zemlja“.

U ekonomiji je jedan od ključnih principa „efekat sustizanja“ (the catch-up effect) prema kojem je za očekivati da će u narednom periodu brže rasti ekonomije koje su na nižem nivou razvoja, jer će one imati značajniji rast produktivnosti i proizvodnje za svaku dodatu jedinicu investicija. Rečju, investicije će imati značajniji efekat u ekonomijama čija je radna snaga slabije opremljena kapitalom u odnosu na zemlje u kojima je rad bolje opremljen kapitalom.

U praksi to znači da se očekuje da razvijene zemlje rastu sporije od manje razvijenih. Na osnovu stepena razvoja, Srbija pripada grupi brzorastućih tržišta i zemalja u razvoju (emerging markets and developing economies). A u 2024. je, prema podacima MMF-a, realni BDP Srbije povećan za 3,9 odsto, dok je BDP svih brzorastućih tržišta i zemalja u razvoju u proseku rastao nešto brže, po stopi od 4,2 odsto, što se može videti i na priloženom grafikonu.

Značajno brže su u prethodnoj godini od Srbije rasle su ekonomije poput Nigera (9,9 odsto), Ruande (7), Džibutija (6,5), Obale Slonovače (6,5), Etiopije (6,1), Burkine Faso (5,5) i Bangladeša (5,5). Sve to, naravno, ne znači da bi Nemci želeli da budu poput Somalije, koja je prethodne godine porasla za četiri odsto, pa je po tom pokazatelju bila ispred Srbije.

Ako je Vučić u pravu kad tvrdi da bi „Nemci danas sve dali da imaju stopu rasta BDP-a od četiri odsto kao Srbija“, šta bi tek dali da imaju još veće stope rasta kao Senegal, Etiopija, Obala Slonovače, Ruanda, Džibuti ili Niger. A istine radi, u Evropi su veći rast od Srbije, osim Malte, imali i Jermenija i Gruzija

Na kraju krajeva, čisto istine radi, po stopi rasta u 2024. Srbija nije bila na drugom mestu u Evropi, kao što tvrdi predsednik, već na četvrtom. Osim Malte, čiji je BDP povećan za pet odsto, ispred Srbije su i Gruzija sa stopom rasta od 7,6 i Jermenija sa rastom od šest odsto.

Prava borba tek sledi. Za to će biti potrebno mnogo snage i istrajnosti. Sve najbolje u 2025!