Mala zatvorena društvena grupa koja upravlja Srbijom predvođena predsednikom države, horski vređa i optužuje advokate, sudije, tužioce, studente, novinare, doktore, univerzitet, profesore, nastavnike, režisere, umetnike, glumce, sportiste. Optužuju ih, vređaju i prete im zamenom, reorganizovanjem, sankcijama jer narušavaju njihovu ružičastu, montiranu, virtuelnu sliku Srbije koja je suprotna od stvarnosti. Počeće da vređaju i optužuju čak i narod, a možda će tražiti i da se promeni narod.
Retorika besa i mržnje
Ali njihove uvrede su opasnije od rutinske pravne nepristojnosti. One su vrata koja otvaraju sve nazakonitosti. Ta retorika besa i govor mržnje podstiču njihove pristalice na akcije – od prividno zakonitih do jasno nezakonitih na svakom mestu. Govor netolerancije, verbalnog nasilja, osiromašene lične i pravne kulture zapravo se svodi na podstrekavanje na kršenje zakona i Ustava.
Njihov govor je istovremeno signal i poruka svima koji su uključeni u neka nedela: svim sredstvima ćemo vas braniti i bićete zaštićeni.
Za izabrane sledi pravna sigurnost poput odluke vrha izvršne vlasti da neće sudovi suditi onima koji su devojci polomili vilicu ni onima koji su devojku teško povredili kolima
Bejzbol palice, gaženje na raskrsnicama, lomljenje vilica, razbijanje glava, postrojavanje na kolenima uza zid vezanih ruku, otkazi na poslu, suspenzije i slično, rezultat su njihovog podsticanja i opravdavanja. Njihovo verbalno nasilje se prenelo u policijske džipove koji se zaleću na mlade ljude, daje snagu i onima koji na klupama drže glave studenata pritisnute kolenima i devojci čupaju kosu pod izgovorom službene radnje.
Zapravo na osnovu uzurpirane moći vrše odmazdu sa sramnim pravnim činom. Za izabrane sledi pravna sigurnost poput odluke vrha izvršne vlasti da neće sudovi suditi onima koji su devojci polomili vilicu ni onima koji su devojku teško povredili kolima. Vrh zemlje će suspendovati pravdu kada to poželi.
Napuštanjem zakona i Ustava izgubili su legitimitet, a onda i autoritet. A politika bez autoriteta ostaje bez ljudskosti, i tada više nije politika već nasilje. Nasilje je postalo ideja i zato je društvena činjenica a ne neminovnost.
Antipravno delovanje
Centri moći Srbije daju javne i tajne, usmene i pismene dozvole za antipravno delovanje.
Za kopanje litijuma i Generalštab, za Jovanjicu i Savamalu, za fantomke i nasilje, za širenje mržnje i panike, za emitovanje primitivne propagande i cenzuru, za bespravne objekte, falsifikate i još mnoge antipravne delatnosti dali su komandu ili zeleno svetlo. Dali su dozvolu da se zloupotrebi sve i svako, ako to može da bude korisno za uspostavljanje i održavanje totalne kontrole u društvu.
A za prikrivanje svog antipravnog delovanja veruju u tajnost svoga rada, tajnost ugovora i pregovora, tajnost batinaša i obećanja, tajnost porekla novca i transakcija, procedura.
Da bi opstala tajnost kao važno sredstvo vlasti, javnost mora da se drži u neznanju i zato su oduzeli moć građaninu i dali moć propagandi i industriji laži. Politikom performansa i spektakla laži prezentuju stvarnost onako kako odgovara njihovoj potrebi i svrsi, a zatim objavljuju svoje proizvedene „istine“. A što su njihova udaljavanja od zakona i Ustava veća, u tome su sve gromoglasniji.
Nedorasla i neodgovorna zatvorena društvena grupa gazi tekovine pravne i moralne civilizacije. Snagom prigrabljene moći zarobljavaju svaki deo društva. Ukidaju društvenu toleranciju. Neće kulturu razuma. Organizuju političku mržnju, preziru istinu i pravdu, nose pokliče besa
Zato stvaraju fikcije i simulacije. Od simulovanih pravnih postupaka, simulovane pravde do fiktivne demokratije, od simulovanog patriotizma i fiktivne modernizuje do simulovanih izbora i fiktivnih prebivališta.
Javnom scenom odzvanjaju njihove besmislice o teroristima, državnim udarima, uzvišenim nacionalnim interesima, sudbonosnim trenucima i slični pozivi na masovnu pokornost!
A sve se sliva u zahtev za kolektivnu samoobmanu stavljajući u centar antipravno delovanje.
Nedorasla i neodgovorna zatvorena društvena grupa gazi tekovine pravne i moralne civilizacije. Snagom prigrabljene moći zarobljavaju svaki deo društva. Ukidaju društvenu toleranciju. Neće kulturu razuma. Organizuju političku mržnju, preziru istinu i pravdu, nose pokliče besa. A njegovo mišljenje jedino prihvataju kao meru realnog ljudskog vrednovanja i ponašanja.
Sistem u kome nemaju svi ista prava
Vlast smatra da su zakoni i Ustav savladive prepreke jer im pobeda na izborima daje pravo na nekontrolisanu moć nad pravom, budžetom, institucijama, građanima, društvom. Zato stvaraju sistem u kojem nemaju svi građani Srbije ista prava. Neko ima više prava, a neko manje.
Ne možete da protestujete ispred stana šefa vladajuće partije, ali možete da organizujete bakljadu na mestu gde žive opozicioni lider i njegova deca. Možete po društvenim mrežama da pretite svima koji nisu njihovi bez pravnih posledica, ali će završiti u pritvoru svako ko se usudi da upotrebi društvene mreže protiv probranih. Dugačka je lista primera pravne nejednakosti koja se često brani agresijom koja podstiče ambijent neodgovornosti, mržnje i poltronstva.
Na nedostojnim medijima nazivaju slobodne medije podstrekačima terorizma. A istovremeno tužilac koji je pravno kvalifikovao udaranje kolima studentkinje kao krivično delo, podstiče šefa države da je pomiluje
A da zakoni ne važe za sve jednako omogućava im veliki broj predstavnika državnih institucija sa kojima su umreženi i koji su korumpirani društvenim uticajem moćnih.
Najveći broj čelnih tužilaca nije privržen svojoj instituciji već političkom vrhu. Oni se ponašaju kao partijski agenti pravde. Zato krivično gone i pritvaraju studente i građane za napad na ustavno uređenje, a istovremeno samo posmatraju protivustavno delovanje pojedinih iz vrha vlasti. Oni okreću pogled od nezakonitosti koje su vidljive. Neće da vide koruptivnu prirodu javnog sektora i zato ih svako podsećanje na to uznemirava. Oni hoće da normalizuju formatizovanu realnost dajući tako legitimitet laži, kriminalu i brojnim društveno štetnim pojavama.
Zato na nedostojnim medijima nazivaju slobodne medije podstrekačima terorizma. A istovremeno tužilac koji je pravno kvalifikovao udaranje kolima studentkinje kao krivično delo, podstiče šefa države da je pomiluje. Pa ako smatra da to što je urađeno nije krivično delo i da ne treba krivično goniti, zašto je onda krivično gonio?
To što je urađeno studentkinji je krivično delo, a nažalost kampanjom vrha vlasti protiv neistomišljenika poltronski nastrojeni delovi institucija prepoznaju se kao kandidati da kampanju sprovedu u delo preko svojih službenih funkcija. Tada se javlja neskrivena motivisanost, koja ima nezakonit motiv. A to zakon zabranjuje.
Na nacionalnim frekvencijama se zabrinuto pitaju kada će država reagovati protiv blokadera, uz pretnju vlasti da narod gubi strpljenje. Ali ih ne brine to što su odavno državne institucije u stanju okupiranosti od strane jedne male društvene grupe, što su ukinute razlike između zakonitosti i nezakonitosti, što su diskreditovana ustavna ograničenja, degradiran status građanina i uspostavljena dirigovana demokratija. A u pomilovanju za polomljenu vilicu ili za teške povrede glave mladim devojkama, u rečima majke studenta „kad će mom sinu da zarastu kosti“, u krvavim glavama akademske mladosti, u neobuzdanom inatu koji nasrće i na prava i na tela učenika, studenata, nastavnika, profesora, lekara, advokata, ne vide razlog za zabrinutost.
Vređanje i pretnje advokatima
Advokati su važna intelektualna društvena grupa koja može da pokreće energiju, znanje i iskustvo, da afirmiše stručnost i integritet, odgovornost, pristojnost i pravnu kulturu. Rukovodstvo komora je moralo znatno ranije da glasno demaskira i raskrinka sve obmane u vezi sa pitanjima od posebnog društvenog značaja, a svako dalje relativizovanje društvenih anomalija našu profesiju vodi u izolaciju.
Advokati bi trebalo da imaju jasan i javan stav o našem sadašnjem trenutku, a to je: vrh vlasti u Srbiji je srušio ustavni poredak i održava protivustavno stanje. Oni su podstrekavali na kršenje zakona i Ustava. Vladavinu prava zamenili su institucijama koje služe jednoj osobi i maloj zatvorenoj društvenoj grupi, a zlostavljali su narod Srbije nizom zloupotreba, prevara i izmišljotina. Oni su izneverili istorijska prava srpskog naroda i države na KiM. Oni su obećali strancima našu zemlju radi otimanja zdrave prirode i životne sredine, i istovremeno promovišu samodopadnu kulturu kiča i jeftinog sjaja, a agresivnim žargonom ponižavaju građane, političke neistomišljenike i sve koji ne pripadaju njima .
Javni interes je dakle i interes svih advokata i građana Srbije. A javni interes je da se politički vrh pokorava pravu.
Advokaturi su nužne institucije, nezavisne i samostalne, a ne one u kojima dominiraju poslušnost i moralni kukavičluk. Nama je potrebna vladavina prava a ne vladavina moćnih pojedinaca iz našeg političkog i državnog vrha.
Pravna sigurnost nema pravo na krizu. Život svakog zakona u Srbiji zahteva njegovu primenu. Neprimena i neobjektivna primena zakona, selektivnost i rušenje forme kao prepreke, doveli su do pravne zloupotrebe koja nosi pravnu i moralnu odgovornost i sadašnju i buduću.
Advokaturi su nužne institucije, nezavisne i samostalne, a ne one u kojima dominiraju poslušnost i moralni kukavičluk. Nama je potrebna vladavina prava a ne vladavina moćnih pojedinaca iz našeg političkog i državnog vrha
Zato advokati moraju da prepoznaju da nametanje dominacije jedne partije, jednog mišljenja, jednog autoriteta nosi opasnost prihvatanja ćutanja kao najsigurnijeg modela profesionalnog preživljavanja.
Mi svoj društveni status gradimo decenijama i zakonski izraz „dostojnost“ advokata sadrži u sebi osim nužne tolerancije i činjenicu da naš ugled polazi od nas samih, od naše pravne kulture, i našeg odnosa prema pravu, ali i od obaveze da budemo poslednja odbrana građanima od onih koji imaju višak moći od pravno dozvoljene. I zato ćutanje nije opcija.
Ispravno su studenti izbegavali dogovore sa Nenadležnim.
1. Nema dogovaranja sa režimom koji održava Srbiju na manipulativnim idejama, kulturi laži i korupcije, poništavanju tradicije ubeđujući nas da je normalno i zakonito da imaju nesputanu moć
2. Nema predaje svojih prava i svoje države pred naletom svih oblika najgoreg nasilja
3. Studenti se danas pozivaju na Ustav i zakone države za koju se bore i odbijaju antigrađanski i antipatriotski režim koji slobodu govora hoće da opiše kao opasnost za sistem.
4. Vlast vrši izbor tema koje su tačka razdora u društvu, generišući moralno suđenje u javnom prostoru svima. Tim podelama žele da daju legitimitet lažima. Prikazivanje nužnim rasprave o već ofucanim temama poput unutrašnjih neprijatelja i terorista je prikrivanje subverzivne delatnosti vlasti protiv demokratije. Zato ne može da prođe politički, pravni i medijski inženjering da građani „ne vide“ zlo koje čine vlasti nametanjem lažnih podela.
5. Na bitnim stvarima podele su lažne jer mnoštvo aktivnosti, događaja i ideja koje su podstakli studenti dovelo je društvo do tačke saglasnosti, a to su pravda, moral, jednakost, ustavnost, zakonitost, istina, solidarnost.
6. Studenti su nam pokazali da je moguć politički suživot „patriote“ i „građanina“ . Ali put do pratriotskog građanina nije put preglasavanja malobrojnijih, nije providna politička igra varanja i manipulisanja, nego je put socijalnog prijateljstva, političke saradnje i poverenja, zaštite kolektivnih i individualnih prava, tolerancije i pravde.
Budućnost su studentske staze
Budućnost čoveka određuje kakva je bila njegova prošlost. A cenzori slobode nisu ostali u istoriji zapamćeni kao dobri momci. Zajednički razum Srbije govori da je društveni i politički trenutak poverio mandat studentima da izvedu Srbiju na put pravne kulture i ostvarenja proklamovanih prava, tolerancije među različitostima i prava svakog građanina da život ne provodi u nepravdi. Nema ni moralnih ni kulturnih standarda življenja, ako pravo nije pravični sudija u složenim društvenim odnosima, a to nije moguće sve dok dominiraju oni koji su posvećeni održavanju vlasti po svaku cenu.
I zato, pratimo studentske staze.
